- САД, под окриљем медицинско-биолошке сарадње са земљама Латинске Америке, повећавају интензитет и обим истраживања опасних патогена која се на њиховој територији спроводе у оквиру програма Пентагона за стварање биолошког оружја.
- Плацдарм за продор америчких војних биолога у земље Латинске Америке постала је Аргентина, која је последњих година фактички изгубила стварни суверенитет.
АУТОР: Владимир ПРОХВАТИЛОВ
Институт Малбран (ANLIS Dr. Carlos G. Malbrán) у Буенос Ајресу, где је недавно отворена биолабораторија 4. нивоа биолошке безбедности (BSL-4), представља локомотиву тог продора.
Биолабораторија у Институту Малбран налази се под потпуном контролом америчких војних биолога, који су организовали, како смо писали, заражавање хантавирусом путника крузера и у садашњој стварности припремају своју експанзију на читав макрорегион Латинске Америке и Карипског басена (ЛАКБ).
Институт Малбран, примењујући упутства Агенције за смањење претњи (DTRA) Пентагона, спроводи лабораторијска истраживања и епидемиолошки надзор над заразним болестима, као што су грип, арбовируси и епидемије зоонозних инфекција.
Тренутно је у току разрада програма rats as sentinels for zoonotic infections („пацови као стражарски посматрачи зоонозних инфекција”).
Његова позадина откривена је у истраживању међународне групе научника, објављеном на сајту Националног центра за биотехнолошке информације (NCBI), који, како смо писали, координира развој биолошког оружја у САД.
„Последњих деценија преношење вируса са дивљих животиња довело је до озбиљних обољења код људи, на пример, хеморагијских грозница изазваних хантавирусима или аренавирусима, две епидемије тешког акутног респираторног синдрома повезаног са коронавирусима зоонозног порекла (SARS-CoV), еболе и грипа А. Антропогене промене, укључујући повећање густине становништва, раст међународних путовања, промену начина коришћења земљишта и ширење градова, по свему судећи представљају покретачке силе преношења и ширења зоонозних вируса међу људима. Посебно градови представљају јединствене екосистеме, у којима густо насељено становништво и њихове домаће животиње живе у релативно непосредној близини дивљих животиња”, наводи се у истраживању научника Ветеринарског универзитета у Бечу, под руководством америчког (!) биолога Џеремија Кемпа.
Приметимо да су истраживања спровођена у Европи, али су „послужила” у Латинској Америци.
У извештају се такође истиче да већину (60,3%) нових заразних болести изазивају зоонозни патогени, од којих 71,8% потиче од дивљих животиња, а смеђи пацови (Rattus norvegicus) су „урбани експлоататори” (urban exploiters), будући да се размножавају у градским условима, где живе у непосредној близини људи и могу да делују као резервоари ових патогена (reservoirs of these pathogens) за људе и стоку.
У суштини, низ оваквих истраживања послужио је као основ за избор пацова као идеалног биолошког оружја у региону Латинске Америке и Карипског басена од стране америчких војних биолога.
„Праћење дивљих пацова у погледу потенцијалних зоонозних вируса може постати драгоцен ресурс за прогнозирање будућих епидемија болести међу људима”, истичу научници.
У Пентагону, на основу таквих истраживања, не прогнозирају, већ пројектују масовно заражавање градова у земљама-метама смртоносним инфекцијама, једноставно пуштајући у њих пацове заражене, на пример, истим хантавирусом.
Ако су за земље Латинске Америке и Карипског басена као биолошко оружје изабрани заражени „урбани експлоататори” — пацови, онда су за Централну Азију такво оружје постали коњи и камиле.
Пре неколико година у централноазијским биолабораторијама Пентагона покренут је пројекат „Камиле као стражарски биопосматрачи: ризик преношења вируса са камиле на човека”.
Овај пројекат се, како смо писали, спроводио на територији Казахстана и Таџикистана уз ангажовање локалних стручњака. Све радове надгледала је пентагонска Агенција за смањење претњи (DTRA).
У реализацију ове наруџбине Пентагона били су укључени и казахстански Научноистраживачки институт за проблеме биолошке безбедности, Централна референтна лабораторија (ЦРЛ) у Алма-Ати, Институт за проблеме биобезбедности Таџикистана, Калифорнијски универзитет у Дејвису из САД, Војномедицински истраживачки центар Ратне морнарице САД и Медицинска школа Дјук-НУС из Сингапура.
Доказано је да посебну опасност представља заражавање камила коронавирусима. Истраживања британских научника са Универзитета у Ливерпулу показала су да је коронавирус могао да се рекомбинује код камила са другим вирусима, изазивајући нове врсте инфекција на које вакцине против COVID-19 не делују.
Координациони центар за истраживање патогена камила био је амерички Национални центар за биотехнолошке информације (National Center for Biotechnology Information – NCBI), тесно повезан са Пентагоном.
У јануару 2018. године на порталу NCBI признато је да су развој и испитивања зоонозног вируса MERS-CoV, односно вируса који се преноси са животиња на човека, то јест врсте COVID-19, спровођени и тестирани на камилама на Арабијском полуострву, односно у условима приближним условима пустиња Централне Азије.
Камиле као „резервоари” коронавируса истраживане су у песковима Арабије, а та истраживања су послужила у песковима Централне Азије.
У видео-снимку од 12. априла 2023. године, који је објавио China Daily, тврди се да се биолабораторија у Казахстану налази под управом САД и да спроводи тајна биолошка истраживања о преношењу вируса са камила на човека с циљем наношења штете Кини, јер су камиле прекограничне животиње и стално мигрирају из Казахстана у Кину.
Амерички војници се нису ограничили на камиле, већ су се позабавили и коњима и кравама.
У пролеће 2023. године швајцарски научни издавач MDPI (Multidisciplinary Digital Publishing Institute) објавио је чланак Horses as Sentinels for the Circulation of Flaviviruses in Eastern–Central Germany („Коњи као стражарски посматрачи циркулације флавивируса у Источној и Централној Немачкој”).
У овом случају истраживања су спроведена у Европи, а реализована су у Централној Азији.
Проучавањем коња као преносилаца зоонозних инфекција, које се могу пренети на човека, већ много година бави се тај исти амерички Национални центар за биотехнолошке информације (NCBI), који активно сарађује са пентагонском агенцијом DTRA, приписујући војним пројектима чисто научни значај.
У јануару 2024. године у селу Торткољ, у Бухар-Жирауском округу Карагандинске области Казахстана, дошло је до масовног угинућа коња.
У новембру 2023. године одједном су се у три региона Казахстана масовно разболеле домаће животиње. Угинуће коња догодило се у селима Максимовка и Розовка у Павлодарској области. У Актобејској области код крупне рогате стоке откривена је озбиљна заразна болест — емфизематозни карбункул. На територији сеоског газдинства уведен је карантин. Масовно угинуће стоке догодило се и у Бурлинском округу Западног Казахстана, где је угинуло неколико стотина крава.
Крајње чудно угинуће крупне рогате стоке у Бурлинском округу Западноказахстанске области, где су угинуле стотине крава, изазвало је велике сумње усмерене ка америчким биолабораторијама у републици.
У случају са избијањем аргентинског хантавируса ситуација је радикално другачија. Инфицирани „лабораторијски” пацови прете, како смо писали, становништву Латинске Америке и Карипског басена.
Истраживања спроведена у Европи под руководством америчког биолога Џеремија Кемпа показала су да се пацови могу користити за велике биолошке нападе на градско становништво.
У суштини, развоји ове врсте могу бити саставни део деловања администрације Трампа у реализацији Монроове доктрине у савременим условима.
На фону рукотворне епидемије хантавируса, САД ће у регион увести јединице војних биолога, пружити помоћ локалним лекарима у сузбијању зоонозне епидемије, што ће постати одлучујући аргумент у корист отварања војне базе у граду Ушуаја, одакле је кренуо хантавирусни брод MV Hondius, а затим и мреже војних база широм Латинске Америке.
У садашњој стварности, јавно мњење Аргентине крајње негативно гледа на такву перспективу. Провокација са рукотворном епидемијом има за циљ да из корена промени однос Аргентинаца према фактичкој окупацији ове земље од стране САД.