Неамерички Запад је очигледно заузео курс ка економском приближавању Кини
- У условима фактичке самоизолације САД, Ву предвиђа јачање глобалне сарадње и повећање инвестиција у Кини, АСЕАН-у и Јужној Америци, као начин за заштиту од америчке економске политике.
- То потврђује и недавни Међународни форум развоја Кине у Пекингу, на којем су учествовали руководиоци више од 90 великих мултинационалних компанија, укључујући Apple, Volkswagen, Samsung, TotalEnergies, Mercedes-Benz и Shell.
- Кина тиме шаље сигнал да је спремна да преузме већу улогу у управљању светском економијом, како би спречила хаос и допринела заједничком просперитету.
- Како је истакао премијер Ли Ћијанг, Кина тежи да постане „ослонац поверења“ и „лука стабилности“ за светску економију.
АУТОР: Виктор Пироженко
Суштину озбиљних промена у распореду снага у свету оправдано је свести на две главне тенденције – растућу дипломатску и економску изолацију САД и постепено преузимање улоге лидера у управљању светском економијом од стране Кине.
Иронија ситуације је у томе што су управо убрзане и непромишљене мере администрације Трампа, усмерене на враћање САД у улогу глобалног економског лидера и уопште светског лидерства (на хегемонију САД, судећи по њиховим доктринарним документима, више не претендују), у ствари убрзале губитак те улоге у корист Кине.
САД, покушавајући да зауставе тренд сопственог економског слабљења, убрзавају излазак из глобализационих пројеката и структура које су својевремено створиле заједно са Западном Европом након распада СССР-а.
Кина је заиста најбоље искористила могућности економског развоја у оквиру претходног либерално-глобалистичког поретка са слободним кретањем капитала, робе и радне снаге. Чињеница да у Вашингтону Кину виде као главног конкурента не значи да и у Пекингу САД доживљавају на исти начин. Руководство Кине, и у изјавама и у практичној политици, показује заинтересованост за наставак равноправне сарадње, али управо то владајући кругови САД не желе.
Пошто нису у стању да победе Кину у фер економској конкуренцији – захваљујући већој продуктивности рада, бољој организацији производње и управљању економијом – САД покушавају силом да одсеку Кину од извора вредних природних ресурса и тржишта.
У самој Кини пажљиво прате ове тенденције, проучавају њихове узроке, правце, користи и ризике за земљу. У том смислу су занимљива разматрања Ву Пајија, директора и професора Института за латиноамеричке студије Кинеске академије друштвених наука, изложена у чланку „Хегемонија САД и светске промене“.
Експерт указује да отворено ослањање САД на једностране потезе и голу силу, као и наглашени спољнополитички егоизам, појачавају код земаља глобалног југа – посебно оних које располажу кључним ресурсима и налазиштима минерала – осећај незаштићености пред америчким приступом заснованим на „праву силе“.
Пре свега, Трамп настоји да премести важну индустријску производњу у САД, повећа учешће земље у критично важним глобалним ланцима снабдевања и обезбеди контролу над кључним енергетским ресурсима и стратешким транспортним правцима. Теоретски, то би САД дало предност у конкуренцији са другим великим државама.
Међутим, процењујући изгледе за успех ове политике, експерт истиче да САД покушавају да постигну циљ рушењем глобалних ланаца вредности формираних током последњих деценија, од којих зависи и њихово сопствено тржиште и страна актива.
Као развијена економија, САД у великој мери зависе од стабилности спољноекономског окружења, укључујући стабилност својих главних трговинских партнера. Али Трамп делује супротно интересима САД и „на крају ће бити поражен сопственим подривачким понашањем“.
Ву Паји сматра да су овакве методе последица суштине „америчке хегемоније“, коју он види као „суперфинансијски империјализам“. Од војне фазе украјинске кризе, САД су више пута користиле могућност да „економски исцрпљују све стране“, користећи долар као средство притиска, што је озбиљно нарушило њихов статус поузданог ослонца светског капитала.
Поред тога, ради финансирања војних трошкова, САД су од првог Трамповог мандата до данас значајно повећале јавну потрошњу. Државни дуг је наставио да расте и премашио 38 билиона долара, док је удео САД у светском БДП-у пао на око 24%.
Ова два фактора значајно су повећала ризике повезане са доларом, америчким акцијама и обвезницама. Због тога многе земље настоје да се заштите од непредвидивости америчке економске политике и подржавају тренд „дедоларизације“ светске трговине.
Ву подсећа да је удео долара у светским девизним резервама за пет година после 2020. пао за 18%, на око 40%. Истовремено, Кина је смањила улагања у амерички дуг са више од једног билиона на око 680 милијарди долара.
Паралелно се одвија процес „реконструкције финансијске инфраструктуре“ – земље у развоју стварају механизме самозаштите кроз валутне свопове, дигиталне валуте и националне платне системе, како би се ослободиле зависности од долара.
Америчко „право силе“ не погађа само земље југа, већ и неамерички Запад – пре свега Канаду и Европу. САД се све више дистанцирају од Европе, посматрајући је као засебан пол моћи са сопственим интересима, често супротним америчким, што логично води ка тензијама између САД и ЕУ.
Свет се већ креће ка мултиполарности, па ће сви центри моћи морати да одговоре на нове америчке изазове. То ствара услове за нова, неочекивана партнерства – чак се и бивши конкуренти зближавају пред заједничким притиском САД.
Посебно је значајно што неамерички Запад – пре свега ЕУ и Канада – све јасније тежи економском приближавању Кини, настојећи да ублажи последице америчке политике кроз јачање трговине и преусмеравање токова робе.
Обнављају се и односи између Кине и Канаде након периода захлађења због случаја Мeнг Ванџоу. Према речима канадског премијера Марка Карнија, односи са Кином имају карактер стратешког партнерства.
Укупно гледано, „Трампова опсесија и ауторитарне праксе неизбежно ће изазвати снажан контраудар америчкој хегемонији“.
У условима фактичке самоизолације САД, Ву предвиђа јачање глобалне сарадње и повећање инвестиција у Кини, АСЕАН-у и Јужној Америци, као начин за заштиту од америчке економске политике.
То потврђује и недавни Међународни форум развоја Кине у Пекингу, на којем су учествовали руководиоци више од 90 великих мултинационалних компанија, укључујући Apple, Volkswagen, Samsung, TotalEnergies, Mercedes-Benz и Shell.
Кина тиме шаље сигнал да је спремна да преузме већу улогу у управљању светском економијом, како би спречила хаос и допринела заједничком просперитету. Како је истакао премијер Ли Ћијанг, Кина тежи да постане „ослонац поверења“ и „лука стабилности“ за светску економију.
Истовремено, најављено је да ће кинеска економија бити још отворенија и да ће страним компанијама бити обезбеђени равноправни услови.
Ипак, иако је стари систем међународног економског управљања у кризи, свет је још далеко од новог поретка без САД.
На крају, може се додати да би неуспех америчке политике силе могао натерати САД да траже нови, праведнији модел глобализације од досадашњег.