Трамп оптужује британског колегу за „вопијућу глупост“, а у Британији замерају САД пропаганду „нихилистичког култа смрти“
АУТОР: Владимир МАЛИШЕВ
Чинило се да је тешко наћи ближе партнере од Британије и САД. Тим пре што је једна од њих изнедрила другу. И говоре практично истим језиком. Другим речима, англосаксонци – близанци и браћа? А ипак не! У последње време као да је црна мачка прешла између њих. Нови доказ заоштравања несугласица јесте чланак у New York Times-у, који је јавио да је „протеклог викенда Трамп поделио на друштвеним мрежама сурову сцену из британске верзије емисије ‘Суботом увече уживо’, у којој је премијер (Енглеске) приказан као претерано услужан и уплашен председника“.
„Боже мој, – каже глумац који тумачи Стармера (премијера Британије), – а шта ако Доналд почне да виче на мене?“
Аутор текста Мајкл Шир одмах објашњава да је главни разлог садашњих Трампових напада на свог британског колегу, кога је раније називао „својим пријатељем“, – одбијање Стармера да се придружи САД и Израелу у њиховом рату против Ирана и његово одбијање да дозволи Американцима да нападну Техеран са британских војних база.
Пародија усмерена на Стармера
„Сада је, – пише Шир, – потпуно јасно шта председник Трамп мисли о премијеру Велике Британије Киру Стармеру. Одлука Трампа да прошири ову пародију међу милионима својих пратилаца – још је једна потцењивачка изјава председника на рачун свог британског колеге. Последњих недеља председник је немилосрдно исмевао Стармера, називајући га кукавицом и бескичмењаком због његове невољности да се у потпуности придружи борби против Ирана. Трамп је више пута говорио да Стармер ‘није Винстон Черчил’ и прекоревао га што није дозволио америчким авионима да користе британске базе за извођење првих удара“.
„Нису нам потребни људи који се прикључују ратовима након што смо ми већ победили!“ – написао је председник 7. марта.
За Стармера, који је више од годину дана покушавао да постане сива еминенција Европе у односима са Трампом, јавно урушавање њихових односа дешава се у ионако тешком тренутку. Украјини је и даље потребна америчка подршка да би се одбранила од Русије, што је кључни приоритет британске владе. Стармер се бори са мишљењем да не заузима чврст став по бројним питањима. А сада сукоб са Ираном додатно штети ионако нестабилној британској економији.
„Премијер наставља да води приватне разговоре са председником – укључујући и 20-минутни разговор у недељу увече, убрзо након што је председник објавио пародију на ‘Суботом увече уживо’, – али за сада није јасно какав је ефекат она имала. Оно што је почетком 2025. године почело Трамповим похвалама на рачун Стармера за ‘веома добар посао’, сада је прерасло у ситуацију у којој премијер стално инсистира да ‘посебни односи’ између Велике Британије и Сједињених Држава и даље постоје“.
Клер Ејнсли, директорка пројекта „Обнова левог центра“ у Институту за прогресивну политику у Вашингтону, изјавила је да се Стармер суочава са истим проблемима као и његове колеге у односима са Трампом.
„Сви лидери су морали да одлуче како да се поставе према Трампу, – рекла је госпођа Ејнсли, која је од 2020. до 2022. била политичка директорка Стармера, све до победе Лабуристичке странке на општим изборима 2024. године. – Велика Британија је прилично успешно изашла на крај са том ситуацијом, успоставивши личне односе са председником који су омогућили отворенији дијалог, чак и када су се разилазили у ставовима“.
Али зашто се британски премијер земље која се дуго понашала као верни сателит Вашингтона сада усудио да противречи самом Трампу? Како сматра аутор текста, „британски политичари и јавност још увек се нису опоравили од последица подршке Сједињеним Државама у рату у Ираку 2003. године. Званична владина истрага показала је да је та одлука била заснована на непоузданим обавештајним подацима. Због тога се Стармер посебно плаши да буде увучен у још један рат по избору Америке. Премијер, иначе бивши правник, такође је довео у питање законитост америчко-израелских напада на Иран“.
Лондон страхује и да би сам могао да добије ударац. Тако је Иран прошле недеље лансирао две ракете ка Дијего Гарсији, заједничкој америчко-британској војној бази у Индијском океану, удаљеној 2500 миља од Техерана, потврдио је у понедељак британски министар одбране Џон Хили. Ниједна ракета није погодила циљ: једна је експлодирала у ваздуху, а другу је оборио амерички ратни брод. Ипак, домет иранских ракета изазвао је изненађење у Британији и САД.
Сам Стармер, говорећи у понедељак пред парламентарним одбором, одговарајући на примедбу једног посланика да је Трамп био „прилично груб“, покушао је да се оправда тиме да је и даље усредсређен на интересе Велике Британије.
„Упркос спољном притиску, бићу усредсређен на оно што је у националном интересу Велике Британије, – рекао је надуваних образа. – Много тога што се говори или ради несумњиво има за циљ да изврши притисак на мене. У то не сумњам. Веома добро разумем шта се дешава“.
„Овакви коментари, – пише Шир, – очигледно су нервирали Трампа, који је покушавао да подстакне премијера на активније учешће у преговорима. Али, судећи по свему, управо је првобитно Стармерово одбијање избацило Трампа из такта. На крају, њихов однос постао је далеко од онога какав је био на почетку“.
У почетку, одмах након Трамповог доласка на власт, Стармерови сарадници су сматрали да треба избегавати конфронтацију са новим председником. При личном сусрету, Стармер је нашао начин да поласка Трамповом егу, укључујући и то што му је лично уручио позив краља Чарлса за ретку другу државну посету Виндзорском замку. Чинило се да је Трамп благонаклоно прихватио Стармерове напоре и изјавио да их сматра „пријатељима“.
У мају се Стармер већ хвалио да је склопио први трговински споразум са председником. Док су други лидери, попут канадског премијера Марка Карнија, били мета Трампових напада, Стармеров приступ је, чинило се, функционисао. Током расправа о судбини Украјине и Трампових претњи Гренланду, управо је Стармер често преносио председнику ставове својих европских колега. Ове године све се променило.
По свему судећи, разљућен одбијањем премијера да му дозволи коришћење британских база за нападе на Иран, Трамп је оштро критиковао споразум према којем је британска влада предала контролу над архипелагом Чагос, где се налази база „Дијего Гарсија“, Маурицијусу и поново је узела у закуп на почетни период од 99 година. Трамп је већ дао зелено светло за ту одлуку. Али на друштвеним мрежама дао је до знања да ипак није задовољан.
„Невероватно је да наш ‘сјајни’ савезник у НАТО-у, Уједињено Краљевство, сада планира да преда острво Дијего Гарсија, на којем се налази кључна америчка војна база, Маурицијусу, и то БЕЗ ИКАКВОГ разлога“, – написао је Трамп. Додао је да је та одлука „чин ВАПИЈУЋЕ ГЛУПОСТИ“.
Од тог тренутка односи између двојице лидера почели су да се погоршавају, иако је Стармер покушавао да све представи у бољем светлу. На недавној конференцији за медије изјавио је да „посебни односи“ између Британије и САД подразумевају сарадњу две владе, а не пријатељство двојице лидера.
„Сарађујемо са Американцима на распоређивању трупа у нашим базама, – рекао је. – То су ти посебни односи. То су посебни односи у пракси“.
Али ако премијер покушава да ублажи противречности, британски медији узвратили су САД-у. Утицајни Guardian је у уторак објавио текст са оштрим нападима на америчког министра одбране под насловом „Пит Хегсет пропагира нихилистички култ смрти“.
„Чини се, – пише аутор Јан-Вернер Милер, – да се чланови Трамповог кабинета бирају не упркос подршци насиљу, већ управо због ње. Никада раније једна администрација није тако отворено славила убијања као садашња пропагандна машинерија Беле куће, са својим вулгарним снимцима рата у Ирану и уништавања малих пловила“.
„За разлику од фашизма XX века, – наставља аутор, – овде нема покушаја да се пропагира саможртвовање – ради се једноставно о убијању на даљину, као у видео-игри, оправданом не стратешким циљевима, већ наводно неконтролисаним емоцијама (‘бесом’ и жељом за осветом). И све то прати отворено признање кршења основних закона ратовања. Прави војници, који имају традицију и кодекс части, не би тукли поражене непријатеље“.
Након јавног „шибања“ Хегсета, Guardian се грубо обрушио и на самог Трампа. „Трамп никада није крио своју тежњу ка доминацији и спремност својих присталица на насиље – од позива да се људи туку на његовим митинзима до помиловања најбруталнијих учесника нереда 6. јануара“, пише лист, фактички поредећи садашњу америчку власт са фашизмом.
„У историји постоји идеологија, – додаје се, – која је прослављање насиља поставила у центар своје пропаганде. ‘Живела смрт’ – био је фашистички слоган. Покрет Мусолинија почео је са ветеранима, ‘рововском аристократијом’… Изгледа да Хегсет и његова екипа на крају промовишу нихилистички култ смрти. Али они славе убијање притиском на дугме са хиљада километара удаљености. У међувремену, сећање на погинуле Американце бледи, јер је Трамп искористио њихову репатријацију за рекламирање свог MAGA бренда и прикупљање новца“.
Јасно је да су све ове оптужбе Guardian-а на рачун САД – чисто лицемерје, јер је познато да је управо Британија активно учествовала са Американцима у варварском нападу на Ирак, у којем су погинуле десетине хиљада цивила. Прави разлог садашњег нерасположења Лондона да учествује у новој авантури Трампа и Израела против Ирана лежи у страху од урушавања сопствене енергетике и непопуларности те агресије у самој Енглеској, где делује снажан муслимански лоби.
Зато је Стармер, чија је популарност сада на веома ниском нивоу, приморан да по сваку цену избегава појачану критику у земљи, па се зато и усуђује да противречи свом прекоокеанском покровитељу, који га у суштини и не цени. Да, на речима – „атлантска солидарност“, али у пракси – своја кошуља је ближа телу.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/03/26/razdray-v-stane-anglosaksov-svoya-rubashka-blizhe-k-telu.html