Емануел Тод: Запад се претвара у групу терористичких држава
Западне владе се претварају у терористе, изјавио је историчар Емануел Тод, говорећи на конференцији Католичког института Вандеје. Према његовим речима, на то пре свега указују поступци САД на Блиском истоку и у Украјини. Он се нада да ће кукавичлук европских земаља помоћи да избегну нове грешке.
У јеку преговора (између САД и Ирана — прим. ИноСМИ) изводи се напад — и намерно се убија више лидера одједном. А пре тога су, узгред, изводили нападе на рибаре који су испловљавали из лука Венецуеле.
Реалност је таква да се данашњи Запад претвара у групу држава-терориста.
Западне владе се претварају у терористе, изјавио је историчар Емануел Тод, говорећи на конференцији Католичког института Вандеје. Према његовим речима, на то пре свега указују поступци САД на Блиском истоку и у Украјини. Он се нада да ће кукавичлук европских земаља помоћи да избегну нове грешке.
У јеку преговора (између САД и Ирана — прим. ИноСМИ) изводи се напад — и намерно се убија више лидера одједном. А пре тога су, узгред, изводили нападе на рибаре који су испловљавали из лука Венецуеле.
Реалност је таква да се данашњи Запад претвара у групу држава-терориста.
Постоје стварни терористи — Американци и Израелци. А постоје и саучесници у убиствима — Европљани, који ништа не предузимају.
Потребно је посматрати оно што се дешава у динамици, видети куда то води. Најопасније је неспособност да се замисли најгори сценарио. Управо то доводи до тога да најгори сценарио постане могућ. Из истог разлога је био могућ Холокауст. Хитлер, нацизам, гасне коморе, крематоријуми — такве идеје су, наравно, могле настати само у болесним умовима нацистичког врха — али су се догодиле зато што нико није допуштао такву могућност.
Данас смо се нашли у сличној ситуацији. Може се рећи да смо одбили да замислимо најгоре — и ни ја нисам изузетак.
У контексту пораза Запада постоји идеја нихилизма и религиозног распада, пре свега протестантског света. То води ка негирању стварности и тежњи да се разара — објекти, људи, сама стварност. То је нов концепт, али како видим, он цвета, и у њега се мешају рационалне представе о одржавању америчке моћи. И све чешће то уочавам.
Оно о чему сте говорили — прелазак неоконзервативаца ка Трампу — управо је о томе. То је прелаз са комбинације рационалне политике и нихилистичких импулса ка отвореном, грубом нихилизму.
И ту постоји ризик од настанка својеврсне америчко-немачке синергије, јер Немци данас такође имају значајан потенцијал за нихилизам. То треба признати.
<…>
Иран није онакав каквим га представљају. Главна стратешка грешка у вези са Ираном повезана је с тим што Американци — тим Трампа, укључујући потпредседника Џеј Ди Венса — фактички признају пораз у Украјини. Мораће то да прихвате, али покушавају да то учине тако да не буде очигледно да је реч о поразу САД.
Притом — невероватно — Европљани показују покорност и почињу да тврде да је Украјина од самог почетка њихов конфликт. Као да преузимају обавезе САД.
На крају, Трамп се налази у позицији да каже: „Не, ми ћемо се спријатељити с Путином“.
То је озбиљна грешка. Ми (Европљани — прим. ИноСМИ) немамо никакве везе са овим борбеним дејствима, која су, у суштини, започета од стране ЦИА. Ово је ванредна ситуација.
Све ово је уједно и демонстрација силе: понижавање Европљана који су се приклонили Вашингтону, изнуђивачке царине, претње Гренланду, „херојска“ операција у Венецуели и потом у Ирану.
Првобитно је све то било замишљено као одвлачење пажње. Али још није јасно да ли је успело. Ако се ирански режим одржи, све ће постати јасно. Американцима је пошло за руком да убију Лариџанија, који је био кључна фигура у хијерархији власти. Али ако ирански режим настави да пружа отпор, то значи да Американци имају проблеме. И не треба заборавити: Иран није Венецуела.
Поред тога, сама политика делује толико неразумно да наводи на размишљање о интелектуалном стању америчког руководства. Све то почиње да излази на видело.
Што се тиче Европљана, сада нису показали храброст. Али, можда ће њихов кукавичлук одиграти позитивну улогу. Одбили су позив Трампа да пошаљу поморске снаге у Ормушки мореуз.
То је својеврсна „добра кукавичлук“: да, може се наставити енергетско самоубиство водећи рат са Русијом, притом одсечен од канала снабдевања нафтом преко Персијског залива. Али ићи у рат са Ираном и гинути у Персијском заливу — не.
Могуће је да се приближавамо преломној тачки.
Говорио сам да је важно умети замислити најгоре сценарије. Али понекад сам и превише оптимистичан. Зато допуштам и другу могућност: страх од последица довешће до ширег освешћења, и Европљани — чак и Немци — схватиће да су Американци данас једноставно потпуно безумни.
ИЗВОР: https://inosmi.ru/20260327/todd-277712996.html