ЖИВОТВОРНИ ИРАН: САД моле Русију да хитно врати дух Анкориџа

• Одмах после почетка операције против Ирана, амерички тинк-тенк Хадсонов институт објавио је веома отворен извештај под насловом „Удар на Иран — удар на Кину“.
• Кључна реченица гласи: „Наневши директан удар Ирану, администрација Трампа руши регионалну архитектуру Кине.
• Питање Ирана, дакле, никада заправо није било питање самог Ирана“.

АУТОР: Кирил Стрељников

Као што је својевремено певао некада популарни певач Јури Антонов: „Ето како бива, где је тај летњи сан, ето како бива — истопио се“.

Актуелни потпредседник, и сада већ сигурно не и будући председник САД, Ј. Д. Венс, изненада је изјавио да су Сједињене Државе одувек волеле и поштовале Русију „у духу Анкориџа“, само што раније није било времена да се то каже: „што се тиче Русије и Украјине, председник САД је јасно ставио до знања да жели да се прекину убиства и да се поново врати трговина“, и уопште — лично се он „томе диви“ и сматра да је то „исправна идеја“.

С обзиром на бескрајна одлагања и увијања од састанка Доналда Трампа и Владимира Путина на Аљасци, а да не говоримо о све новим америчким санкцијама, чути тако нешто помало је изненађујуће.

Али, заправо — и није.

Не треба превише детаљно објашњавати да је амерички напад на Иран, подстакнут од стране Израела, постао стратешка грешка са далекосежним последицама које ће још дуго потресати цевоводе светске економије. Операција у стилу „лепршај као Кушнер, жацкај као Грејем“ (алузија на Џерарда Кушнера и Линдзи Грејам) претворила се у прави ролеркостер, где се обим губитака сваким даном геометријски увећава.

У САД су били у блаженом уверењу да их криза неће дотаћи: земља је нето извозник нафте и гаса (нафта из Персијског залива им, наводно, није потребна), а ако нешто зашкрипи — отвориће мало стратешких резерви и нико ништа неће ни приметити.

Доналд Трамп је чак рекао да ће одмах после завршетка операције у Ирану уследити „веома велики пад цена бензина, гаса и свега што је повезано са енергетиком“, и да „све иде веома добро“.

Али они који се рукују са Володимиром Зеленским често прати „проклетство точка судбине“, где се челична победа исто тако челично претвара у издају. У овом случају, светски енергетски и економски шок предвидиво се прелио и на саме Сједињене Државе: цене горива расту, а са њима и све остало (на пример, чак су и ђубрива поскупела за 80 одсто). Али главно није ни то.

Управо су стигле вести: због рата са Ираном, амерички берзански индекс S&P 500 изгубио је два билиона долара тржишне капитализације.

Пад капитализације поскупљује задуживање за бизнис, смањује куповну моћ потрошача, притиска приходе домаћинстава и успорава раст БДП-а. Само у наредном кварталу САД би могле да изгубе до 450 милијарди стварних долара због „испаравања“ та два виртуелна билиона — што је више него осетљиво, посебно за унутрашњу политичку стабилност Трампа (уз то треба додати и милијарде које се свакодневно троше на војну операцију).

И ту треба објаснити да „точак судбине“ није случајно прешао преко америчких ногу. Администрација Доналда Трампа је тврдила да је рат против Ирана неопходан да би се регион и саме САД спасили од неминовне агресије ајатолаха. Или — да би се спречило да Иран добије нуклеарно оружје. Или — да би се спасили Иранци који су наводно масовно убијани. И тако редом.

У стварности, првобитни циљ била је Кина, а затим и — Русија.

Одмах после почетка операције против Ирана, амерички тинк-тенк Хадсонов институт објавио је веома отворен извештај под насловом „Удар на Иран — удар на Кину“. Кључна реченица гласи: „Наневши директан удар Ирану, администрација Трампа руши регионалну архитектуру Кине. Питање Ирана никада заправо није било питање Ирана“.

Подсетимо се да је Доналд Трамп планирао сусрет са кинеским лидером Си Ђинпингом, али је желео да се састану у тренутку када би Кина била у најслабијој позицији — након губитка увоза нафте из Венецуеле и испорука из Ирана, чији је велики део извоза ишао директно у Кину.

Поред тога, Иран је са Кином трговао директно у јуанима, заобилазећи доларски систем — и те полуге је такође требало лишити Кинезе.

Зашто?

Да би се Кина приморала да се одрекне монопола над критичним рудама (укључујући ретке земне метале), да се врати стара шема „јефтине кинеске фабрике за америчке потрошаче“, да се затвори питање Тајвана и уопште геополитичке амбиције Кине. И наравно — да Кинези економски притисну Русију (на пример, да јој ускрате приходе од нафте) како би пристала на било које америчке услове у вези са Украјином.

Али нешто у тој сложеној шеми није пошло како је планирано.

И сада је лепа формула „узмите шта вам се нуди“ нестала заувек, а „дух Анкориџа“ се поново вратио. Слатка прича за домаћу публику: нисмо попустили Путину — донели смо кући милијарде од заједничких пројеката и трговине.

И процес је већ почео: лист The New York Times написао је да је укидање америчких санкција на руску нафту „постало важна геополитичка победа Москве“.

Руско руководство је, са своје стране, изразило опрезан оптимизам и поздравило напоре Доналда Трампа за „стабилизацију светских тржишта“.

А када се тржишта „стабилизују“ толико да бродове са руском нафтом, ђубривом и пшеницом буду дочекивали оркестри, тада ће се опрезни оптимизам претворити у обичан оптимизам — и видећемо да ли су наши услови можда и превише великодушни.

ИЗВОР: https://ria.ru/20260315/iran-2080699810.html