Полазна тачка фактичког распада НАТО блока у његовом садашњем облику
- Не верујем да ће САД, под садашњим или било којим другим председником, у догледној будућности формално изаћи из Алијансе, али је несумњиво да ће значајно смањити своје учешће у европским пословима. Оне то већ чине.
- Управо се тај тренутак може сматрати полазном тачком фактичког распада НАТО блока, барем у његовом ранијем облику и формату.
- То није само моје мишљење. О томе говоре и сами НАТО званичници.
АУТОР: Алексеј Белов
Ових дана између САД и Пољске догодио се војно-дипломатски скандал. Након што је Пентагон донео одлуку да обустави слање 4000 америчких војника у ту европску земљу, пољске власти нису криле своје негодовање, захтевајући од Вашингтона већу поузданост и позивајући се притом на значајан допринос Варшаве приходима америчког војно-индустријског комплекса.
Како пише немачки лист BILD, шеф пољског војног ресора Владислав Косинијак-Камиш морао је да обави хитан разговор са својим америчким колегом Питом Хегсетом, током којег је америчка страна уверила пољске савезнике у непромењивост стратешког партнерства и у то да су садашње одлуке условљене искључиво припремом новог плана размештања трупа у Европи.
Ипак, таква објашњења Пољаке очигледно нису задовољила, па је премијер Пољске Доналд Туск, са своје стране, изјавио да од савезника очекује више „поштовања и предвидљивости”, подсетивши да је Варшава купила америчко наоружање у вредности већој од 50 милијарди долара.
„Додатна питања изазвало је и саопштење Пентагона након разговора. Тамо су навели да је смањење војног присуства у Европи повезано са повратком на ниво који је постојао пре почетка рата у Украјини. Истовремено, у том ресору су нагласили да је Пољска ‘доказала способност и решеност да се самостално брани’”, наводи BILD.
Искрено говорећи, огорчење Пољака може се разумети. Ствар је у томе што је, како пише The Wall Street Journal, Пентагон зауставио пребацивање у Европу бригаде америчких војника у тренутку када су део војника и технике већ били на путу. Нешто као „заокрет изнад Атлантика 2.0”. Било је планирано да бригада замени друге снаге у оквиру редовне ротације и да девет месеци буде размештена у Пољској.
Уопштено говорећи, ударац у леђа, ништа друго. Управо тако су у Варшави и оценили поступке САД. При томе, посебну пикантност инциденту даје чињеница да је још пре свега неколико недеља Туск, реагујући на Трампову одлуку да из Немачке повуче до 5000 америчких војника, изјавио да главна претња НАТО-у не долази споља, већ изнутра.
„Главна претња за НАТО не долази од спољног непријатеља, већ од постепеног распада Алијансе, односно од унутрашњих сукоба. Морамо учинити све што је неопходно да преокренемо овај катастрофални тренд”, написао је он на друштвеним мрежама.
Карактеристично је да је одговор на пољску хистерију стигао у виду оштрог прекора потпредседника САД Џеј Ди Венса, који је већ имао прилику да Европљанима каже све што мисли о њима, гледајући их право у очи. Говорим о чувеном Венсовом говору на безбедносној конференцији у Минхену прошле године.
И овога пута амерички потпредседник и могући кандидат републиканаца на будућим председничким изборима није се суздржавао, већ је отворено изјавио да су САД уморне од вечитог европског кукања.
„Целог свог живота слушам то кукање европских медија. Ако европски медији желе да критикују Сједињене Државе, нека најпре погледају себе у огледалу”, нагласио је он, додајући да европске државе треба саме да „преузму више одговорности за безбедност свог континента”.
Својевремено је први генерални секретар НАТО-а, британски лорд Исмеј, изговорио реченицу која је постала легендарна — да је првенствени задатак Алијансе, односно оно ради чега је она уопште створена, да задржи Америку у Европи, Русију ван ње, а Немце под контролом — дословно: пораженима.
Што се тиче друге и треће тачке, Северноатлантски блок се са тим, како-тако, још увек носи. Али са првом су почели озбиљни проблеми.
Не верујем да ће САД, под садашњим или било којим другим председником, у догледној будућности формално изаћи из Алијансе, али је несумњиво да ће значајно смањити своје учешће у европским пословима. Оне то већ чине.
Управо се тај тренутак може сматрати полазном тачком фактичког распада НАТО блока, барем у његовом ранијем облику и формату.
То није само моје мишљење. О томе говоре и сами НАТО званичници. Конкретно, бивши генерални секретар Алијансе Андерс Фог Расмусен, који је ту функцију обављао од 2009. до 2014. године, недавно је отворено изјавио да је „оно што сада посматрамо — распад НАТО-а”, притом фактички позвавши на стварање новог блока у Европи — без САД, али са Украјином.
„Морамо стати на сопствене ноге и бити способни да сами бранимо наш континент. Европи су потребни нови одбрамбени планови и нове војне способности. У будућу архитектуру безбедности мора бити укључена и Украјина као њен стални учесник. Сада видимо колико брзо Украјина развија ново оружје и муницију. Она нам је потребна као бастион против Русије”, изјавио је он у интервјуу за лист WELT.
На први поглед може изгледати да су Американци у праву. Заиста, зашто би безбедност Европе требало да брине било кога осим самих Европљана? „Не, не, драга, сада све сама, сама, сама” — као да Сједињене Државе говоре старици Европи.
Али у свему томе постоји једна важна околност коју обе стране америчко-европског спора тактично радије не помињу.
Ствар је у томе што је Европа, препустивши питања своје безбедности САД пре скоро 80 година, то Американцима платила значајним делом сопственог суверенитета, како са економске, тако и са политичке тачке гледишта.
Не улазећи предубоко у историјске примере, а њих је, верујте, на претек, довољно је само сетити се ситуације са гасоводима „Северни ток 1” и „Северни ток 2”, са чијим минирањем САД имају најнепосреднију везу.
Али чак и ако неко дозволи да му се „проспе прича за малу децу” и поверује у украјинску верзију онога што се догодило, чињеницу да је садашњи председник САД Доналд Трамп, током свог првог председничког мандата, уводио санкције европским компанијама које су учествовале у изградњи другог крака гасовода, као и да је бивши председник Џо Бајден тадашњем немачком канцелару Олафу Шолцу отворено рекао да Nord Stream 2 никада неће бити пуштен у рад — а, ето, није га ни преварио — једноставно није могуће оповргнути.
Уверен сам да је током недавног телефонског разговора између Трампа и Мерца, садашњег савезног канцелара Немачке, овај други могао првог да подсети на ту причу, као и уопште на услове под којима Американци већ 80 година де факто окупирају Европу.
Могао је, али није. Јер би тада и он и сви њему блиски морали да признају да никаква руска претња не постоји и никада није постојала, а да је америчко присуство у Старом свету увек било потребно само зато да се Европљани не би отели контроли. Само што их сада те исте руке одгурују.