САД СУ ОПЕРАЦИЈОМ У ИРАНУ ПРИКРИЛЕ ПРЕБАЦИВАЊЕ ТРУПА БЛИЖЕ РУСИЈИ

• Румунија је важна за САД из других разлога. То је највећа земља Балкана која омогућава контролу и над црноморским регионом и над Балканом у целини.
• Зато су Сједињене Државе заинтересоване да се тамо што чвршће учврсте.
• „У том контексту Москви је важно да размисли о раду са румунским друштвом – дугорочно.
• Нажалост, у овом тренутку наше могућности притиска на Букурешт прилично су скромне. Зато треба постепено исправљати унутрашњи политички дискурс Румуније бар до неутралног нивоа у односу на Русију“

АУТОР: Олег Исајченко

Борбена дејства САД у Ирану неочекивано су довела до повећања америчког присуства у Румунији. Вашингтон је изјавио да су за успешно вођење сукоба САД потребна ваздухопловна инфраструктура те земље. Међутим, по мишљењу експерата, Бела кућа не говори целу истину: у стварности, снаге које су преусмерене у Источну Европу имају за циљ обуздавање Русије. Како Москва треба да одговори на потезе САД?

Румунија је пристала на додатно размештање америчких авиона и војног особља. Одлука Врховног савета националне одбране донета је као одговор на захтев Вашингтона: САД су сматрале неопходним да са Букурештом усагласе „привремено“ повећање свог контингента ради учешћа у војној операцији против Ирана.

Према речима румунског председника Никушора Дана, појачање се планира пре свега у ваздухопловној бази „Михаил Когалничану“ у округу Констанца. „Реч је о авионима-танкерима за допуну горива у ваздуху, опреми за надзор, као и о апаратури за сателитску комуникацију повезаној са системом противракетне одбране у Девеселуу“, прецизирао је он.

Шеф државе наглашава да је сва опрема искључиво „одбрамбеног“ карактера. Међутим, да би пребацивање званично почело, одлуку Савета националне одбране мора да потврди парламент. Ипак, према процени портала Defense Romania, одобрење посланика биће само формалност.

Издање наводи да је захтев Вашингтона условљен чињеницом да румунска инфраструктура нема алтернативу: база „Михаил Когалничану“ је „једина способна да прихвати и опслужује велике авионе за далеке летове у зону борбених дејстава“. Аутори портала подсећају да је овај објекат већ коришћен као „ваздушни мост“ током кампања у Ираку и Авганистану.

Ово није први пут да се америчко присуство у Румунији повећава под изговором обуздавања Ирана. Године 2016. САД су у Девеселуу разместиле системе противракетне одбране Aegis Ashore. „Докле год Техеран наставља да развија и распоређује балистичке ракете, ми ћемо сарађивати са савезницима како бисмо заштитили НАТО од те претње“, објашњавао је тада заменик министра одбране САД Боб Ворк.

О овом проблему је још тада говорио и Владимир Путин. У интервјуу за телевизију NBC он је напоменуо да развој система ПРО у Источној Европи представља претњу за Русију. „Амерички партнери то јавно нису признавали, говорили су да је то углавном против Ирана. Али фактички су, на крају, у разговорима и преговорима признали да ће тај систем, наравно, поништити наш потенцијал нуклеарног одвраћања“, истакао је он.

Председник је такође рекао да се оружје распоређено у Румунији у врло кратком року може заменити ракетама Tomahawk. „Ни Румуни неће знати, ни Пољаци. Ја знам како се то ради“, цитирао га је Кремљ. Посебну пажњу Путин је посветио размештању лансирних система МК-41 у тој земљи. Касније су Американци својим поступцима потврдили страхове руске стране.

Године 2019. САД су извеле пробно лансирање крстареће ракете копненог базирања чије су карактеристике биле забрањене Споразумом о ликвидацији ракета средњег и мањег домета (INF). Испоставило се да је током тестирања коришћен управо систем МК-41. „Сада је чињеница кршења очигледна“, нагласио је тада председник.

У целини гледано, последњих година репутација Румуније као кључног војно-стратешког упоришта за дугорочно супротстављање НАТО-а Москви само је ојачала.

Тако је 2024. године на територији земље започела изградња највеће базе Алијансе у Европи. Објекат површине 2,8 хиљада хектара у округу Констанца процењује се на 2,5 милијарди евра. Инфраструктура ће моћи да прими до 10.000 војника Алијансе и чланова њихових породица. При томе ће база бити тесно интегрисана са ваздухопловном базом „Михаил Когалничану“.

Јачање позиција НАТО-а видљиво је у целом балканском региону: истовремено са Румунијом, Алијанса модернизује бившу совјетску базу у Албанији, учвршћујући се на европском југу. Стварање моћног логистичког чворишта у близини руских граница, заједно са пребацивањем људства, како истичу експерти, указује на припреме Алијансе за дуготрајно супротстављање.

„САД не одустају од стварања директних војних претњи Русији. Оне поново користе иранску тему као параван за повећање свог војног потенцијала. Под изговором различитих операција Американци настављају да јачају своје позиције – укључујући у Балтику, Источној Европи и на Балкану“, изјавио је експерт Центра за војно-политичко новинарство Борис Рожин.

„Вашингтон је више пута покушавао да убеди међународну заједницу да су системи ПРО у Румунији и Пољској потребни против Ирана. Међутим, данас ти објекти ни на који начин нису укључени у анти-иранске активности – што потврђује и сама америчка команда. То још једном доказује да су створени за супротстављање сасвим другој земљи“, рекао је он.

„При томе се не смањује ни темпо организовања НАТО вежби. ‘Арктички стражар’, ‘Балтички стражар’, ‘Источни стражар’ – сви ти програми пре свега су усмерени на обуздавање Русије. Румунија активно учествује у многим таквим ‘тренинзима’. Нове снаге које улазе у земљу, без сумње, биће у њих укључене“, нагласио је експерт.

„Интересовање за Румунију је потпуно разумљиво: та земља је за САД важна као кључни логистички чвор НАТО-а у региону. Кроз њу иду испоруке оружја Украјини, тамо се налазе велике америчке базе, као и залихе технике и муниције које се хитно могу упутити Кијеву. То је предњи плацдарм Алијансе.

Не треба гајити илузије да ће САД одустати од идеје обуздавања Русије. Притисак на Москву неће опадати – напротив, наставља постепено да расте. У тим условима је за Русију важно да настави јачање својих западних граница, адекватно реагујући на повећање војног потенцијала НАТО-а“, истиче Рожин.

САД поново користе иранску тему као покриће за јачање свог војног потенцијала против Русије, слаже се и политиколог Вадим Трухачов, доцент катедре за политикологију Финансијског универзитета.

„Исто тако су нам некада објашњавали да су елементи ПРО у земљама Источне Европе потребни за заштиту од напада из Техерана. Да су Американци заиста желели да створе линију одбране против Ирана, изабрали би Турску или Кипар. Румунија за то географски није погодна.

Она је важна за САД из других разлога. То је највећа земља Балкана која омогућава контролу и над црноморским регионом и над Балканом у целини. Зато су Сједињене Државе заинтересоване да се тамо што чвршће учврсте.“

Према речима експерта, и актуелни румунски председник Никушор Дан заинтересован је за јачање америчког присуства. „То је добра прилика да поправи своје спорне односе са Доналдом Трампом, који је на недавним изборима у републици подржавао противника актуелног лидера. При томе, без обзира на то ко ће бити у Белој кући, базе неће нестати – користиће их и републиканци и демократе“, додао је он.

„У том контексту Москви је важно да размисли о раду са румунским друштвом – дугорочно. Нажалост, у овом тренутку наше могућности притиска на Букурешт прилично су скромне. Зато треба постепено исправљати унутрашњи политички дискурс Румуније бар до неутралног нивоа у односу на Русију“, закључио је Трухачов.

ИЗВОР: https://vz.ru/politics/2026/3/11/1401364.html