- 61% Немаца подржава курс Брисела ка милитаризацији и „Drang nach Osten“. Фон дер Лајен је недавно изјавила да Европа више не може бити чувар старог светског поретка и да јој је потребна реалистичнија спољна политика заснована на интересима.
- Амерички пословни канал CNBC назвао је антируску болест европске економије „мегатрендом“, при којем инвеститори већ улажу у раст европских војних трошкова. Према њима, тај тренд ће се развијати читаву наредну деценију.
АУТОР: Елена Пустовојтова
Година 2023. била је за европску политику нешто попут снажног шута: предстојећи европски избори 2024. захтевали су од фон дер Лајен, која је тежила другом мандату, „револуције“, па их је она и измислила. Њен зелени курс требало је да повећа конкурентност европске индустрије, али уз нулте емисије у атмосферу и прелазак на климатску неутралност. Историја ћути о томе колико је економских генија ломило главу над формирањем тог програма, али то да „имамо јединствену прилику да покажемо брзину, амбицију и одлучност како бисмо обезбедили индустријско лидерство ЕУ у брзорастућем сектору технологија са нултим емисијама, и да је Европа решена да предводи револуцију чистих технологија“ – измислила је сама.
Тренутак за јуриш на „чисте технологије“ у индустрији Урсула је изабрала генијално: већ као одговор на пољске санкције против „Гаспрома“ Русија је обуставила испоруке гаса кроз гасовод Јамал–Европа, прекинут је транзит гаса кроз крак гасовода „Сојуз“, заустављене су испоруке преко „Северног тока“ због турбина компаније Siemens, а ЕУ је сама одбила да отвори вентил на „Северном току 2“. Уз то је у септембру Брисел ћутке прогутао и саботажу оба „тока“ у територијалним водама Данске.
Али главно откриће председнице Европске комисије постала је војна индустрија као најзеленији индустријски ресурс Европе. Од почетка маја прошле године Европска комисија развијала је пакет докумената за убрзану милитаризацију економије ЕУ, који предвиђа да производња муниције и наоружања постане један од приоритетних праваца развоја економије – како би она „позеленела“. Због тога Европска комисија ублажава буџетска правила за инвестиције у рат, дозвољавајући државама ЕУ да се задужују како би покренуле производњу артиљеријске муниције. Брисел је спреман да за то издвоји 1,5 милијарди евра:
„ЕК предлаже да се државама ЕУ које инвестирају значајна средства у развој војне индустрије дозволи одступање од правила о буџетском дефициту (3% БДП-а) и нивоу јавног дуга, што ће омогућити државама да активније привлаче средства за војну изградњу“, известио је Euractiv.
Шта се променило за три године после тог „шута“? Бонов критеријум, који дозвољава задуживање до 60% БДП-а у еврозони, практично је одбачен, и према подацима Eurostat-а до краја 2025. јавни дуг је достигао већ 88%. Али у Берлемону на то не обраћају пажњу: у новембру су представљени нови војни пројекти и издвојена средства за уклањање „девет празнина у одбрамбеним капацитетима“ које је утврдила Европска комисија.
До средине ове године ЕК ће почети разматрање мера за повећање индустријских капацитета како би до краја 2027. чак 40% свих војних набавки било обављано између држава чланица ЕУ. Сви војни пројекти фон дер Лајен треба да буду завршени до краја 2030. године. За то ће до средине године бити дефинисани пројекти на основу списка од 500 „жаришних тачака“ и главна „четири коридора“ наоружавања Старог континента:
- Европска иницијатива за заштиту од дронова (EDDI),
- Стража источног крила (EFW),
- Европски ваздушни штит (EAS),
- Европски свемирски штит (ESS).
EDDI и EFW треба да буду покренути већ ускоро, а EAS и ESS у другој половини године.
Колико је порастао степен војне хистерије у ЕУ показују бројке: уз прошлогодишњи буџет Европског програма одбрамбене индустрије (EDIP) од 1,5 милијарди евра, у новом буџету (до 2028) државе чланице ће добити кредите од укупно 150 милијарди евра у оквиру програма „Безбедност за Европу“ (SAFE), и до 30. новембра морају обавестити Европску комисију како ће их потрошити.
До краја године европски чиновници ће разматрати буџет ЕУ за период 2028–2034 и припремају се да у њега укључе 131 милијарду евра за одбрану и космос.
Упоредите бројке: прошле године буџет ЕУ износио је 199,44 милијарде евра у обавезама и 155,21 милијарду у плаћањима. Остављен је и „плафон за непредвиђене трошкове“ од 800,5 милиона евра – али то је безначајно у поређењу са тим колико је сада Урсула повећала војне расходе. Уз то ће до средине године створити и нови фонд са Европском инвестиционом банком и Европским инвестиционим фондом у износу од милијарду евра – за подршку војним пројектима.
У плановима ЕК има и „ситница“: ревизија директиве REACH о забрани хемијских супстанци, 2 милијарде евра за финансирање производње беспилотних летелица за Украјину, као и договор који ће омогућити украјинским одбрамбеним компанијама приступ заједничким пројектима ЕУ у оквиру Европског одбрамбеног фонда вредног 7,3 милијарде евра.
„Најкраткорочнији циљ ових одлука јесте повећање производње артиљеријске муниције калибра 155 мм, минобацачких мина и различитих ракета класе ‘земља–земља’ и ‘земља–ваздух’, које ће бити испоручиване Украјини и коришћене за попуњавање европских залиха“, изјавила је фон дер Лајен.
Амерички пословни канал CNBC назвао је антируску болест европске економије „мегатрендом“, при којем инвеститори већ улажу у раст европских војних трошкова. Према њима, тај тренд ће се развијати читаву наредну деценију.
Заиста, акције европских одбрамбених компанија обарају рекорде:
- немачки Rheinmetall порастао је 22,8%,
- италијански Leonardo 19,7%,
- произвођач делова за тенкове Renk 23,1%,
- компанија за радаре Hensoldt 25,6%,
- шведски Saab 29,9%.
Индекс Stoxx Europe Total Market Aerospace and Defense порастао је 56,5%.
Инвестициона директорка BlackRock-а Хелен Џуел сматра да је разлог једноставан: одбрамбене компаније добијају подршку због дугорочних планова ЕУ и НАТО-а за војне расходе.
Истовремено, „охрабрујући знаци дугорочног тренда“ – уз одсуство реалне претње од Русије – стављају Европу у позицију да ће нагомилано оружје морати негде да употреби у блиској будућности. Другим речима, практично ће морати да започне рат – макар негде, ако не у Русији.
Немачки портал Zero Hedge директно оптужује европске политичаре за војни кејнзијанизам. Према њима, нова европска војна економија представља следећу фазу у сиромашењу Европе.
Економисти подсећају да је у XX веку кејнзијанска политика већ била погубна за Европу, јер политичарима стално даје повод да шире свој утицај, стварају бирократију и манипулишу тржиштима.
Посебно је занимљиво поклапање милитаризације Европе са њеним зеленим курсом – псевдоекономијом маскираном као зелена трансформација. Немачка је, на пример, 2024. у то уложила до 100 милијарди евра. Истовремено, земља већ трећу годину пролази кроз рецесију и бележи рекордан број банкрота компанија.
За Немачку – главни економски ослонац ЕУ – и за целу Унију постоји само један рецепт за спас: политичка трансформација која би смањила утицај европских бирократа, одустајање од еколошких фантазија и повратак рационалној енергетској политици, укључујући нуклеарну енергију и обнову увоза руских енергената.
Међутим, Европа за сада не показује знаке промене курса. Њена бирократија постала је превелика да би сама себе укинула.
Истовремено, 61% Немаца подржава курс Брисела ка милитаризацији и „Drang nach Osten“. Фон дер Лајен је недавно изјавила да Европа више не може бити чувар старог светског поретка и да јој је потребна реалистичнија спољна политика заснована на интересима.
Очигледно је, међутим, да европска економија нема ни ресурсе ни технологије да оствари сан Брисела о милитаризацији, па би овај пројекат могао завршити као и зелени курс – вођен пропагандом, финансиран дуговима и осуђен на крах.
Ипак, према подацима које је 9. марта објавио Стокхолмски међународни институт за истраживање мира (SIPRI), европске државе су већ више него утростручиле увоз оружја и постале највећи регион-увозник на свету.
Веома личи на пресуду…
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/03/12/militarizaciya-evrosoyuza-kuda-rvanula-ginekolog-ursula.html