- Ако је веровати Ходорковском и онима који му дају простор, њихова русофобска занесеност иде толико далеко да су спремни да жртвују цео свет само да би нанели макар неку штету Русији.
АУТОР: Алексеј Белов
На то да у Европи за све невоље навикну да криве Русију – ево, недавно је неки локални „паметњаковић“ изјавио да је и рат у Ирану дело наших руку – већ смо се готово навикли. Шта уопште очекивати од болесних људи? Али када сам сазнао да су неки посебно радикални русофоби спремни да „цео свет претворе у прах“ само да би добили прилику да нашкоде Русији, такав ниво европског помрачења био је откровење чак и за мене.
Рећи ћу више: оваквим, благо речено, опасним идејама не само да се дозвољава да се шире у европским медијима, већ им се даје и највиша трибина – очигледно да би та самоубилачка порука стигла до сваког становника Старог континента.
„Текст је објављен у The Times и The Sunday Times“, с поносом саопштавају британски новинари, најављујући опус познатог антируског опозиционара Михаила Ходорковског*, који је у домовини проглашен терористом и екстремистом.
О чему пише овај одбегли олигарх? У чланку са интригантним насловом „Ако се рат са Ираном ускоро заврши, главни победник биће Владимир Путин“ Ходорковски тврди да само дуготрајан конфликт на Блиском истоку, способан да цео свет доведе на ивицу економског колапса – укључујући и Запад који толико воли – може гарантовати почетак рецесије у Русији и, као последицу, губитак наше способности да наставимо СВО све до остварења свих постављених циљева и задатака.
„Дуг и интензиван конфликт променио би ситуацију. То би створило претњу глобалне рецесије и ослабило Трампа, на кога Кремљ тренутно много рачуна. Значај Украјине би такође могао да порасте као земље која, заједно са Русијом, не само да производи најефикасније беспилотне летелице на копну и мору, већ има и практично искуство њихове примене. Рецесија би погодила не само руску економију. То би угрозило и инфраструктурне пројекте и, као последицу, геополитичке амбиције Путина у целини. А хипотетичка демократизација Ирана могла би значајно да промени регионални баланс снага, сводећи могућности Кремља за утицај на блискоисточну политику на минимум“, пише овај декларисани русофоб.
Добро, претпоставимо да би се сценарио који описује Ходорковски остварио. Понављам – „претпоставимо“, јер овако примитиван приступ опису последица светске економске кризе изазива сумњу у когнитивне способности бившег милијардера.
Али шта се, заправо, предлаже да се уради – односно, чиме да се плати остварење тог плана? Одговор је: животима неколико хиљада америчких војника.
„Кључни фактор који може продужити конфликт на 5–6 недеља јесте прелазак на копнене операције. Редовне копнене снаге САД нису распоређене близу границе, али Пентагон планира рације специјалних јединица на нуклеарне објекте. Чак и ограничена операција – заплена материјала у Исфахану или успостављање контроле над терминалом у Харку – ствара раскрсницу: успех би дао основ за брзо окончање рата, док би неуспех претворио „кратку акцију“ у дуготрајан конфликт који би поништио прорачуне Кремља.“
Дакле, један од стубова антируске политичке емиграције, од кога се и даље издржава добар део наших „непорочних“ либерала-релоканата, сасвим озбиљно прижељкује Трампов неуспех и машта о томе како ће САД бити увучене у дуготрајну копнену кланицу, која ће се за њих претворити у други Вијетнам и донети готово бесконачан низ цинканих ковчега прекривених америчком заставом.
Чути тако нешто од заговорника безусловне оријентације ка колективном Западу, чији су лидер и даље Сједињене Државе, у најмању руку делује необично и чудно.
Или више нису лидер? Или је ствар у томе што Британци, који стоје иза Ходорковског и сличних, потајно сањају како да збаце САД са трона светског хегемона? Тим пре што је са доласком нове администрације у Белу кућу некадашњи јединствени Запад почео да корача ван такта.
Изгледа да је тако. Није случајно што Ходорковски у свом тексту директно указује на незадовољство европских партнера политиком Вашингтона, који је одлучио да ублажи антируске санкције због проблема са снабдевањем нафтом и гасом.
„Главна корист од рата за Русију није само у расту цена нафте. Једно од главних Путинових достигнућа јесте продубљивање подела унутар западних земаља и између њих. Раст цена нафте и гаса натерао је САД да ублаже санкције на руске енергенте. Не гледају сви европски партнери САД на то позитивно, као ни на текућу војну операцију у целини. Водећи европски политичари и високи званичници отворено критикују Трампа. А пажња се, природно, помера са Украјине, што омогућава увођење нових ограничења њеној подршци.“
Штавише, аутор оптужује 47. председника САД да је својим поступцима нарушио представу о Русији као „само регионалној сили“.
„Парадоксално, Трамп је учинио за Путина оно што овај није успео ратом у Украјини: фактички је укинуо статус Русије као регионалне силе. Разговор с Путином о Ирану омогућава Кремљу да искористи своје дугогодишње присуство на Блиском истоку. Статус ‘регионалне силе’, који је Русија стекла у време Обамине администрације, може бити преиспитан“, пише либерал-русофоб.
При томе, чињеницу да утицај Москве, бар из географских разлога, никада није био ограничен само на један или неколико региона, већ се протезао на читав континент – па и даље (укључујући и свемир) – Ходорковски игнорише. Њему је једноставно згодно да верује како су Обамине речи биле довољне да све то пониште.
Али тако то не функционише. Какве год фантазије имали професионални антируски провокатори, одлуке Вашингтона су последица огромне улоге коју Русија игра у светској економији. Руководство САД је само реално приступило решавању енергетског питања, за разлику од појединих Европљана који су спремни да жртвују сопствену економију само да не би признали стварност.
Али добро, нека је и сопствена. Ако је веровати Ходорковском и онима који му дају простор, њихова русофобска занесеност иде толико далеко да су спремни да жртвују цео свет само да би нанели макар неку штету Русији.
Управо та њихова занесеност највише забрињава аутора ових редова.
Као русофил, полиглота, који живи на Западу и слуша свакодневно њихове лажљиве вести на разним језицима, морам да потврдим да је нека врста лудила подјареног са мржњом према Русији, овде постала нормала.
Тужно је да су Словени тако разједињени, да се уништавају у братоубилачким ратовима закуваним на Западу и да нема неке дефанзивне идеологије, историјских Истина или анти- пропаганде пласираних са наше стране. Све њихове лажи пролазе. Не би ме чудило да док свет гледа Блиски Исток, перфидни Запад спрема напад на Русију. Управо су се Литванија, Летонија и Естонија наоружале до зуба. Пољска. Украјина. Азербејџан… Економске битке на Океанима са блокадама танкера и рута су у току.
Обичан народ на западу – не жели рат aли психопатска, болесна елита треба рат да би остварила глобализам и успоставила једну владу, један систем који ефикасније поробљава.
Ми Словени, нисмо глобалисти нити капиталисти. Наше вредности се морају дефинисати, валоризовати и подићи насупрот Западу. То је читав један војно- историјски – филозофски домен који изгледа да и не постоји као идеја …