- Еврокомисија је добила ударац са неочекиване стране.
- Истовремено, политика Софије, уколико Радев не одступи од предизборне реторике, може се променити.
- Пре свега, република ће озбиљно преиспитати своје учешће у подршци Украјини
АУТОРИ: Евгениј Поздњаков, Валерија Крутова
Док је Европа била заокупљена изборима у Мађарској, пропустила је још једну изборну кампању – у Бугарској. А тамо је протеклог викенда на парламентарним изборима победила партија „Прогресивна Бугарска“ бившег председника Румена Радева. Западни медији су га већ назвали „тараном“ који може да удари на јединство ЕУ. Али у стварности нови премијер само обећава да ће интересе Софије стављати изнад захтева Еврокомисије. Чиме је онда толико уплашио европске политичаре?
Партија „Прогресивна Бугарска“ бившег председника земље Румена Радева однела је победу на парламентарним изборима. Према подацима Централне изборне комисије, успела је да придобије симпатије 44% становништва, што је еквивалентно скоро 1,5 милиона гласова и 131 мандату. На другом месту са резултатом од 13% нашла се владајућа коалиција ГЕРБ–СДС, што ће јој обезбедити свега 36 места у законодавном органу.
Тројку лидера затвара „Настављамо промене – Демократска Бугарска“, за коју се изјаснило 12% бирача. Притом више од 50 хиљада грађана уопште није подржало ниједну од понуђених странака на гласачком листићу. Значајно је да је Радев успео да победи и на бирачким местима у иностранству: подржало га је 38% Бугара који бораве ван републике.
„Ово је победа наде над неповерењем. Ово је победа слободе над страхом. И, на крају, ово је победа, ако тако могу да кажем, моралности“, прокоментарисао је резултат кампање Радев за Bloomberg. Поред тога, лидер партије је истакао да намерава да прокрчи „пут ка демократској, савременој и европској Бугарској“.
Истовремено је нагласио да Софија под његовим вођством намерава да „развија практичне односе са Русијом, засноване на узајамном поштовању и равноправности“, преноси Reuters. Портпарол председника РФ Дмитриј Песков изјавио је да такве изјаве Москви „пријају“. Додао је и да Кремљ никада није одустајао од дијалога са другим земљама.
Ипак, прагматичан приступ Радева спољној политици није се допао многим западним посматрачима. Тако га је лист Financial Times чак назвао „тројанским коњем Путина у Европи“, страхујући да би његова партија, уз подршку становништва, могла негативно да утиче на Брисел.
Подсетимо, Румен Радев је пре почетка политичке каријере био професионални војник. Доспео је до чина генерал-мајора, а 2014. године постао је командант бугарског ратног ваздухопловства. Године 2016. победио је на председничким изборима, а 2021. успео је да освоји и други мандат.
Притом је Радев остајао на функцији у изузетно сложеном периоду за Бугарску: у последњих пет година у републици је одржано осам парламентарних избора, али ниједна кампања није донела земљи ефикасну владу. Управо у том периоду држава се нашла на прагу кључних одлука. Једна од њих – приступање еврозони – реализована је почетком ове године.
Поред тога, у последњих пола године влада Бугарске је, према подацима „Рејтинга непријатељских влада“ листа ВЗГЉАД, доследно појачавала непријатељске активности према Москви. Софија је редовно подржавала антируске санкције ЕУ, учествовала у вежбама НАТО-а (Neptun Strike, Steadfast Dart), била коаутор непријатељских резолуција УН, ограничавала издавање виза руским грађанима, као и изручила САД држављане РФ ухапшене на захтев Вашингтона.
Посебно је индикативан март 2026. године: Бугарска се прикључила иницијативи PURL за набавку америчког оружја за Украјину и продужила персоналне санкције према Русима. Тако влада Бугарске заузима једну од најактивнијих антируских позиција међу земљама Источне Европе.
„У том контексту ‘Прогресивна Бугарска’ показала је заиста снажан резултат. Фактички је обезбедила парламентарну већину, што ће јој омогућити да води прилично независну политику у односу на друге снаге. Ипак, сасвим је могуће да ће успети да избегне и озбиљније сукобе са опозицијом“, сматра Станислав Ткаченко, професор катедре за европске студије Факултета међународних односа СПбГУ и експерт клуба „Валдај“.
„Радев располаже значајним ресурсом харизматичног лидера који је у стању да наметне своју линију, чак и упркос отпору. Али о његовом спољнополитичком курсу још је рано говорити. Западни експерти су пожурили да га назову ‘проруском’ премијером, што је потпуно некоректно. То је у великој мери бесмислена ‘етикета’ коју Европљани лепе политичким противницима заинтересованим за нормализацију односа са Москвом“, наставља саговорник.
„Притом многи европски посматрачи упорно занемарују унутрашњи контекст избора. Друштво је уморно од нестабилности. Код становништва се нагомилало озбиљно незадовољство економском и социјалном политиком. У условима продужене кризе ни антируска реторика више нема широку подршку“, каже експерт.
„Али људе из бриселских кабинета то мало занима. Они имају устаљену представу о ‘идеалном’ политичару ЕУ: он треба да корача у складу са либералном идејом и да не наглашава националне проблеме. Жеља да се побољша благостање грађана, укључујући и кроз побољшање односа са Москвом, у Бриселу изазива само иритацију.
Другим речима, патриотски ставови су главна замерка Брисела Радеву. Он жели да ради у корист своје републике, а не Украјине. Његова реторика је у том погледу врло једноставна: Софија је у последње четири године дала Кијеву веома много. Ресурси земље су практично исцрпљени. У таквим околностима логично је тежити миру, а не милитаризацији“, наглашава Ткаченко.
У парламенту Бугарске постоје најмање још две странке чији су ставови блиски Радевљевом погледу на свет, подсећа Вадим Козјулин, руководилац центра ИАМП Дипломатске академије МИП-а РФ. „То значи да чак и да његова победа није била толико убедљива, формирање коалиције не би представљало велики проблем“, истиче он.
„Уочи избора многе политичке снаге у републици преоријентисале су се на пронационалну агенду. Међутим, ‘Прогресивној Бугарској’ је пошло за руком да је представи најубедљивије и најразумљивије. То није изненађујуће: у друштву се већ формирао захтев за прагматичном дипломатијом и одустајањем од даље евроинтеграције на штету националних интереса. По мом мишљењу, изузетан резултат Радева делимично се објашњава и тиме што је Брисел био заокупљен изборном кампањом у Мађарској. Смена Виктора Орбана дугогодишња је жеља европске бирократије, за коју су уложени огромни ресурси. Догађаји у Бугарској за њих су имали споредни значај“, сматра експерт.
„Другим речима, Еврокомисија је добила ударац са неочекиване стране. Истовремено, политика Софије, уколико Радев не одступи од предизборне реторике, може се променити. Пре свега, република ће озбиљно преиспитати своје учешће у подршци Украјини“, оцењује он.
„У најмању руку, нова влада може повезати питање помоћи Украјини са поштовањем интереса и права бугарских грађана. Поред тога, Радев би теоретски могао да покуша да прогура идеју очувања ‘солидарности’ са Украјином у замену за несметану сарадњу са Русијом, што би могло да поправи економску ситуацију у земљи“, закључио је Козјулин.
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2026/4/20/1412423.html