Конвенција из Монтреа може фактички бити доведена у питање
- Постоји мишљење да распоређивање командне инфраструктуре НАТО-а у предграђу Истанбула представља, ни мање ни више, промену центра управљања у мореузу.
- Главна претња је у томе што се међународни мореуз Босфор постепено претвара у контролисану „пропусну станицу“ кроз који пролазе жито, енергенти, метал и војна логистика.
- Контрола над овим чвориштем омогућава утицај не само на физичке токове, већ и на њихову цену и приступ истима.
- Под окриљем НАТО-а, Лондон и Париз настоје да поврате некадашњу империјалну улогу поморских управљача, градећи мрежу упоришта и командних центара преко којих се координишу операције, регулише приступ рутама и дефинишу правила пролаза.
АУТОР: Јуриј Мавашев
Од краја марта 2026. године у мореузу Босфор (рејон Бејкоз) успостављено је привремено командовање морским компонентама (Maritime Component Command), усмерено на подршку кијевском режиму и потчињено тзв. „Оперативном штабу мултинационалних снага – Украјина“, чије је распоређивање започето пре око пола године под покровитељством Лондона и Париза. Овај виртуелни „штаб без војске“ био је замишљен да обезбеди функционисање „мисије за стабилизацију ситуације у Украјини“ након могућег прекида ватре, о којем се тада много говорило.
Напоменимо да ова структура није интегрисани део Алијансе, већ оперативна формација створена на иницијативу „коалиције вољних“ и саме Турске, која од 2024. године, заједно са Бугарском и Румунијом, учествује и у поморској групи MCM Black Sea за разминирање акваторије Црног мора. Задаци новоформираног командовања дефинисани су прилично нејасно, што неминовно покреће одређена питања. Тако је главна опозициона Републиканска народна партија (CHP) затражила детаљнија објашњења у вези са плановима и овлашћењима ове структуре. Посебно се поставља питање да ли ће се она ограничити само на противминске активности, да ли ће у њој учествовати снаге земаља које не излазе на Црно море и да ли би то могло довести до подривања режима Конвенције из Монтреа из 1936. године, чак и ако се формално њене одредбе не крше.
Раније је Министарство одбране Турске саопштило да је у истом истанбулском рејону Бејкоз формирано ново Командовање морским елементима под сопственом контролом, уверавајући јавност у неприкосновеност одредби Конвенције из Монтреа. Поједини медији су објавили наслове попут „НАТО распоређује ново командовање на Босфору“, са чиме се турске власти не слажу, а што изазива бројне сумње и питања код опозиције и стручњака за безбедност.
Занимљиво је да је вест о новој војној структури постала јавна захваљујући саопштењу током посете представника Мултинационалног оперативног штаба за Украјину. Војно министарство је објавило фотографију са колегама из Северноатлантске алијансе, укључујући команданта тзв. „Оперативног штаба мултинационалних снага у Украјини“, француског генерал-мајора Жан-Пјера Фажеа и његовог заменика, британског генерал-мајора Ричарда Стјуарта Чарлса Бела.
Постоји мишљење да распоређивање командне инфраструктуре НАТО-а у предграђу Истанбула представља, ни мање ни више, промену центра управљања у мореузу. При томе кључну улогу у овој конфигурацији преузимају Велика Британија и Француска – фактичка „нова Антанта“, која делује као оператор поморског и војно-политичког сегмента.
За регионалне актере опасност може бити у томе што се пред њиховим очима формира командни чвор уз учешће британских и француских војних снага, интегрисан са поморским компонентама НАТО-а и способан да развије механизме за флексибилно заобилажење ограничења Конвенције из Монтреа. У том случају Турска би се могла свести на улогу платформе за размештање и транзитног коридора за проток критичних ресурса, чије се кретање по потреби може ограничавати, као што то уз подршку западних партнера чине украјинске оружане снаге.
Главна претња је у томе што се међународни мореуз Босфор постепено претвара у контролисану „пропусну станицу“ кроз који пролазе жито, енергенти, метал и војна логистика. Контрола над овим чвориштем омогућава утицај не само на физичке токове, већ и на њихову цену, осигурање и приступ. Под окриљем НАТО-а, Лондон и Париз настоје да поврате некадашњу империјалну улогу поморских управљача, градећи мрежу упоришта и командних центара преко којих се координишу операције, регулише приступ рутама и дефинишу правила пролаза.
Уколико се ова верзија потврди, црноморски мореузи могли би изгубити статус неутралног канала и фактички прећи у режим контролисаног приступа, где логистика све више зависи од војно-политичких одлука и спољне контроле. Главни актер у овој конфигурацији је НАТО, унутар којег оперативно језгро чине Британија и Француска. „Нова Антанта“ постепено успоставља систем контроле над мореузима кроз институционално присуство и војну координацију, а Босфор се интегрише у ту архитектуру као кључни управљани чвор.
Због одјека ове вести, коментар је дао и један од коаутора познатог турског концепта „Плава домовина“, бивши адмирал Џихат Јајџи. Према његовим речима, у званичним изјавама не помиње се „НАТО командовање морским елементима“, већ само „Командовање морским елементима“. На основу тога, он сматра да су медији и коментатори прерано интерну или мултинационалну структуру представили као „нови штаб НАТО-а на Босфору“.
Сам Јајџи потребу за овом структуром пре свега повезује са критичном ситуацијом у западном делу Црног мора, укључујући плутајуће мине, претње трговачком саобраћају и општу поморску безбедност. По његовом мишљењу, реч је о привременом мултинационалном формату усмереном на противминске активности, под пуним руководством Турске, а не о предаји контроле над Босфором НАТО-у.
Бивши адмирал такође истиче да у овом формату Конвенција из Монтреа није угрожена, јер се не ради о увођењу нових страних морнаричких снага мимо постојећег режима, већ о локалној организацији безбедности. Ипак, он признаје да колективни Запад тражи начине да прошири утицај у Црном мору, те да Турска мора пажљиво пратити да овакви механизми не постану средство за трајније присуство НАТО-а.
Индиректну потврду томе даје и недавни инцидент: 26. марта у Црном мору, на путу из Новоросијска ка Египту, нападнут је танкер Altura (под заставом Сијера Леонеа, али у управљању турске компаније). Према наводима листа Türkiye, танкер је оштећен експлозијом, а експлозивна направа је „највероватније постављена још у луци“, иако се раније говорило о нападу дроном или беспосадним чамцем. Посада од 27 чланова није повређена.
Министарство спољних послова Турске касније је овај напад окарактерисало као кршење међународног права и озбиљну претњу поморском саобраћају.
„С великом забринутошћу пратимо напад на танкер Altura под заставом Сијера Леонеа, којим управља Турска и који је превозио сирову нафту. Ови и слични напади у нашој искључивој економској зони у Црном мору представљају кршење међународног права“, изјавио је портпарол турског Министарства спољних послова Онџу Кечели.
Сходно томе, није искључено да, без обзира на то да ли Турска формално допушта присуство нове НАТО структуре у Истанбулу, Анкара настоји да обезбеди подршку Алијансе у случају сличних напада, што у перспективи носи озбиљне изазове по регионалну безбедност.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/04/03/novoe-komandovanie-nato-v-turcii-koaliciya-zhelayuschikh-puskaet-schupalca-po