- Наде европских инвеститора који су побегли преко океана очигледно се нису оправдале
- За први квартал 2026. године још нема званичне статистике о прекограничном кретању капитала САД. Али, судећи по читавом низу показатеља, покрет инвеститора „Продај Америку” добија на снази.
АУТОР: Валентин Катасонов
Главни слоган 47. председника САД Доналда Трампа постао је MAGA – „Учинимо Америку поново великом!”. Остварење овог амбициозног циља, између осталог, подразумевало је враћање некадашње економске величине Америци.
Према резултатима за 2025. годину, удео САД у светском БДП-у износио је, према проценама Светске банке и Међународног монетарног фонда, 14,65%. А четрдесет година пре тога, 1985. године, он је износио 35,32%. У првим годинама након завршетка Другог светског рата, на САД је, према проценама стручњака, отпадало више од половине светског БДП-а. Неприметно, али стално, позиције САД у светској економији слабе.
Трамп је пожелео да промени вектор економског развоја Америке, рачунајући да ће то постићи низом радикалних мера. Главна међу њима јесте увођење високих увозних царина, које треба да заштите унутрашње тржиште од страних конкурената и покрену процес супституције увоза. Поред тога, према Трамповом мишљењу, стварање високог протекционистичког зида око америчке економије стимулисаће стране инвеститоре, као и америчке инвеститоре који су свој капитал изнели у иностранство, да производњу организују унутар тог зида. Председник је више пута износио принцип упућен иностраном бизнису: „Поставите производњу у САД и ваша царинска стопа биће нула”.
Према подацима Министарства финансија САД, улагања страних инвеститора у дугорочну активу САД, односно обим нето куповина, током 2025. године износила су 1,55 билиона долара. Дугорочном активом сматрају се хартије од вредности са роком доспећа дужим од једне године. Наведена цифра је приближно 31% већа него 2024. године, када је износила 1,18 билиона долара. Највећи нето прилив у дугорочну америчку активу дошао је из Европе — 872,8 милијарди долара. На европске инвеститоре није утицала само политика трговинског протекционизма Трампа, већ и нагло погоршање стања економије Старог света. Чинило се да се Трампов план привлачења страног капитала успешно остварује.
Међутим, судећи по свему, ове године инвеститори, и страни и амерички, могу да се окрену у супротном смеру. Међу њима постаје популаран слоган „Продај Америку!”. Кажу да се он појавио још пре годину дана, када је међународна рејтинг агенција Moody’s 16. маја снизила кредитни рејтинг САД са ААА на АА1. Али тада су инвеститори, и страни и амерички, слабо реаговали на овај позив. Заиста популаран постао је након објављивања чланка 31. јануара ове године у The New York Times-у под насловом Sell America Is the New Trade on Wall Street („Продајте Америку” — то је нова трговачка стратегија на Волстриту). Дан раније у Њујорку је одржана конференција компаније New York Life Investments, на којој су учесници износили своју забринутост поводом предстојећег значајног погоршања инвестиционе климе у Америци. У поменутом чланку, позивајући се на излагања са конференције, наведени су главни разлози пада интересовања инвеститора за улагања у америчку економију.
Пре свега, то је пад курса америчког долара у односу на друге валуте. То је неизбежна појава, повезана са Трамповим покушајем да активира робни извоз и ограничи робни увоз. Према резултатима за 2025. годину, курс долара према другим водећим валутама пао је за 10 процената. Потом је успорен раст берзанског тржишта, повећана је цена државног задуживања, дошло је до наглог раста цене злата — за 75% током прошле године, пошто су инвестиције у племените метале постале алтернатива инвестицијама у америчку економију, итд.
У чланку се истиче: „Одлив капитала из Сједињених Држава условљен је… фундаменталним страховима: забринутошћу поводом безбедности америчких тржишта у периоду геополитичких потреса, претњама упућеним централној банци земље, претњама Трампа на рачун председника Федералних резерви САД Џерома Пауела — В. К., растућим јавним дугом и страховима у вези са поштовањем основних принципа владавине права”.
У чланку се скреће пажња на противречност појединих позиција Трамповог економског програма. На пример, подстицање робног извоза захтева низак курс долара, док привлачење страних инвеститора, или чак спречавање бекства капитала из САД, напротив, захтева висок курс. Да би се обезбедила тражња за америчким државним дугом, неопходно је подизати кључну каматну стопу Федералних резерви САД. А да би се смањили буџетски расходи за сервисирање државног дуга, потребно ју је, напротив, снижавати. Трамп се баца час на једну, час на другу страну. Правог програма за обнову и јачање америчке економије код Трампа нема; постоји само скуп међусобно искључивих слогана.
Прошле године непрестано се говорило о ужасном стању европске економије. Да, оно је било веома лоше. Али све се сагледава у поређењу. Главни европски берзански индекс је Stoxx 600. У Америци је то индекс S&P 500. У номиналном изразу, то јест у еврима и доларима, динамика оба индекса била је приближно иста: раст за годину дана код оба износио је око 15%. Али у доларском изразу индекс Stoxx 600 порастао је за 30%. Прошле године инвеститори су разбијали главу бирајући између „лошег” и „сасвим лошег”. Чинило им се да је „сасвим лоше” — Европа. Погрешили су: „сасвим лоша” показала се Америка.
Уопштено говорећи, наде оних европских инвеститора који су прошле године бежали из Старог света у Нови свет нису се оправдале. У најмању руку, ове године таквог „исхода” из Европе у Америку неће бити. На конференцији New York Life Investments говорило се о томе да инвеститори заправо немају куда посебно да беже, већ је неопходно диверзификовати састав инвестиционих портфеља, смањујући у њима удео улагања у америчку активу.
У америчким медијима појављује се све више публикација на тему „Продај Америку”. Недавно је у листу The New York Times наступио познати амерички инвеститор, оснивач највећег америчког хеџ-фонда Bridgewater, милијардер Реј Далио. Реч је о редигованом транскрипту подкаста „Занимљива времена” са учешћем овог бизнисмена: „A Legendary Investor on How to Prevent America’s Coming ‘Heart Attack’. Why Ray Dalio is bearish on the U.S.” („Легендарни инвеститор о томе како спречити предстојећи ‘срчани удар’ Америке. Зашто је Реј Далио песимистичан у погледу САД”).
Далио је предвидео погоршање инвестиционе климе у Америци у наредних пет година. То је условљено следећим трима основним разлозима.
Прво, растом државног дуга САД. Значајно је то што су Далио и други стручњаци скренули пажњу на симболичан догађај: први пут од Другог светског рата државни дуг САД достигао је висину годишњег бруто домаћег производа (БДП) земље. Он се процењује на 31,22 билиона долара за дванаестомесечни период. Напомињем да је реч о јавном државном дугу — обавезама према спољним држаоцима, укључујући приватне инвеститоре, стране државе, корпорације, инвестиционе фондове и Федералне резерве САД. Поред јавног, постоји и унутардржавни дуг — дуговање владе према сопственим структурама, на пример социјалним фондовима (социјално осигурање, војне пензије итд.). Узимајући у обзир и овај дуг, укупна величина државног дуга САД одавно је прешла границу од 100% БДП-а и тренутно износи више од 39 билиона долара, односно 125% БДП-а.
У предизборној кампањи 2024. године Трамп је обећавао да ће, ако не смањити, онда барем зауставити даљи раст државног дуга. А за време његовог боравка у Белој кући, од јануара прошле године, државни дуг је већ порастао за више од 2,5 билиона долара. Трамп покушава да барем заустави раст расхода државног буџета за сервисирање тог дуга. Али му то не полази за руком. Према резултатима фискалне 2025. године, удео каматних расхода, односно плаћања камата на дуг, у укупним буџетским расходима износио је 14%. Први пут су ти расходи премашили расходе за одбрану.
Фискална 2026. година у САД почела је 1. октобра 2025. године. Већ постоје подаци о извршењу државног буџета САД за први квартал нове фискалне године, од октобра до децембра 2025. године. Испоставило се да су каматни расходи износили 537 милијарди долара, односно 29,4% свих расхода. Државни дуг прождире све већи део државног новца. Ускоро неће остати новца ни за социјалне програме ни за одбрану.
Друго, високом вероватноћом јачања хаоса у САД. Овде стручњаци, пре свега, указују на то да ће готово сигурно ове јесени ослабити политичка стабилност у земљи, која се обезбеђује тиме што Трампа као републиканског председника подржава републиканска већина у оба дома Конгреса САД. Остало је мање од пола године до међуизбора, а популарност републиканаца међу Американцима знатно је опала. Готово сви стручњаци предвиђају да ће демократе повратити већину у доњем дому Конгреса. Слабљење вертикале власти постаће фактор јачања социјалних немира у земљи. У употребу би могло бити стављено чак и оружје. „Забринут сам, али не предвиђам масовно насиље. Насиље може попримити широке размере. У Сједињеним Државама има више оружја него људи”, истакао је Далио.
Треће, јачањем нестабилности у свету. Наравно, нестабилност се одражава и одражаваће се на све земље. Али на Сједињене Државе у већој мери него на друге. Разлог је у томе што Трамп и његов тим провоцирају ту нестабилност, а Америка се налази у њеном епицентру. Упечатљив пример је учешће САД у рату против Ирана. За сада је немогуће израчунати све последице тог рата по Америку. Али нешто се већ може израчунати. Министар рата Пит Хегсет изјавио је да је за два месеца рат на Блиском истоку коштао Америку 25 милијарди долара. Према мишљењу Техерана, Вашингтон умањује ту цифру и она износи 100 милијарди долара. Али то није највећи губитак за Америку. Својим учешћем у рату на Блиском истоку показала је да није свемоћна. Војна авантура против Ирана снажно је подрила углед Америке и, у крајњој линији, њену инвестициону привлачност.
Још прошле године Саудијска Арабија и друге монархије Персијског залива обећавале су Трампу да ће у америчку економију инвестирати стотине милијарди долара. Сада се на та обећања може заборавити. Прво, Трамп их је лишио значајног дела њихових прихода. Друго, престали су да верују Трампу.
Навешћу неке податке званичне статистике САД. Биро за економске анализе Министарства трговине САД квартално израчунава показатељ као што је нето инвестициона позиција САД.
Он представља разлику између активе која је формирана извозом капитала у иностранство и активе страних инвеститора у америчкој економији. Већ неколико деценија ово друго је веће од првог. Нето акумулиране прекограничне инвестиције у америчкој економији на почетку прошле године, када је Трамп постао 47. председник САД, износиле су 26,4 билиона долара. За толико су акумулирана улагања странаца у америчку економију премашивала акумулирана улагања америчких инвеститора у иностранству. То је готово једнако годишњем БДП-у САД.
Према резултатима другог квартала прошле године, премашивање страних инвестиција у САД над америчким инвестицијама у иностранству повећало се за још 1,5 билиона долара. Према резултатима трећег квартала — за још 1,4 билиона долара. Међутим, према резултатима четвртог квартала 2025. године, раста није било; дошло је до малог, али симболичног смањења — за 11 милијарди долара. То јест, у почетку је деловао принцип „Купуј Америку”. А у последњем кварталу прошле године он је престао да делује. Појавили су се знаци преласка на принцип „Продај Америку”. Одлив капитала из САД премашио је његов прилив.
За први квартал 2026. године још нема званичне статистике о прекограничном кретању капитала САД. Али, судећи по читавом низу показатеља, покрет инвеститора „Продај Америку” добија на снази.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/05/28/novaya-investicionnaya-strategiya-prodavay-ameriku.html