Након Другог светског рата бивши нацисти са свих европских меридијана, избегли на Запад били су инкорпорирани у обавештајни систем западних земаља и служили су у борби против комунизма и СССР-а.
Слично је и данас, наводи Стеван Гајић, гостујући професор на Московском државном универзитету за међународне односе (МГИМО). Данашње неонацистичке организације служе истој сврси као и током Хладног рата, када су западне обавештајне службе, у оквиру пројекта „Гладио“ користиле бивше нацисте и фашисте у борби против Совјетског савеза. Данас је мета Русија.
Неонацизам некад и сад: некада је мета био СССР, данас је мета Русија
Да се ствари нису много измениле у односу на Хладни рат, према речима нашег саговорника, види се из реторике, која се није променила.
„Они се и даље боре против некаквог комунизма. И даље у Путину виде Стаљина, комунисту. Дакле, реторика се није изменила, а то можемо да видимо и по субкултури“, објашњава Гајић.
Као кровну организацију неонацистичких група у Европи Гајић означава „Крв и част“, али ради се о покретима и партијама које мењају имена, флуидне су и тешко их је похватати.
„Ради се о десетинама и стотинама организација и због тога што раде у „сивој зони“, нелегалној и полулегалној, мењају имена. Зато им се губи траг, тобоже не постоје, али се ипак појаве па се испостави да нису биле регистроване. То је, дакле, једна врло мутна зона, у којој неонацисти нису у потпуности легитимисани као делови политичког спектра“, истиче Гајић.
Међутим, постоје и политичке партије које своје корене вуку или из нацистичке прошлости, или из неонацистичких организација и служе за легитимизацију неонацистичких покрета. Један од најбољих примера таквих партија је, према речима нашег саговорника, грчка „Златна зора“, партије која је најдаље отишла у смислу политичке легитимизације неонацизма. Ова нацистичка партија, која је својевремено ушла у грчки парламент као трећа по јачини, а касније је забрањена, прави пример пројекта „Гладио“, додаје Гајић.
Према речима нашег саговорника, једна од карактеристика неонацистичких покрета је неопаганизам и отклон од хришћанства, без обзира да ли се ради о источној или западној Европи. „Златна зора“ се, тако, позивала на симболику паганске Грчке, бугарски неонацисти користе симболику Трачана или Протобугара, у Мађарској се неонацисти позивају на симболику Хуна. У Немачкој и скандинавским земљама, неонацисти користе симболику из германске митологије, пре свега руне, које користи и украјински неонацистички батаљон „Азов“.
Гајићу је, како каже, посебно занимљива финска партија „Прави Финци“, зато што се одликује екстремно русофобијом.
Топовско месо НАТО-а против Русије
Величање нацизма у прибалтичким републикама је посебан феномен, вели Гајић, и повезан је са „Новом Европом“ о којој је својевремено говорио некадашњи амерички секретар за одбрану Доналд Рамсфелд.
„У „новој Европи“ су неке ствари које у „старој“, западној Европи нису дозвољене или су много више испод радара, дозвољене. Врхунац тога била је Прашка декларација из 2008, којом су изједначена два тоталитаризма, комунистички и нацистички“, напомиње Гајић.
Он подсећа на критику коју је овој декларацији упутио директор центра „Симон Визентал“, Ефраим Зуроф, који се запитао да ли су, ако су комунизам и нацизам исто, они који су ослободили Аушвиц исти као они који су Аушвиц изградили. Према Зурофовим речима, изједначавање комунизма и нацизма води ка легитимизацији нацизма, што се, према Гајићевим речима управо и дешава, посебно у прибалтичким земљама.
САД, користе источноевропске чланице НАТО-а као топовско месо за своје обрачуне са Русијом“, наводи Гајић.
У Украјини неонацисти контролишу политички живот
Када говори о неонацизму у Украјини, Гајић напомиње да неонацизма има свуда. Међутим, у Украјини су неонацисти власт и контролишу политички дискурс. Иако немају велики број посланика у Ради (украјинском парламенту), украјински неонацисти под својом контролом држе читаву политичку сцену, а држава је њихово деловање у потпуности легитимисала.
Неонацисти, окупљени у неколико батаљона, попут Азова и Ајдара (да поменемо само оне по злу најпознатије), укалупљени су у систем оружаних снага Украјине, а НАТО инструктори су их обучавали у руковању најсавременијим наоружањем. Уз то, ЕУ је суштински потпуно отворила врата неонацистима из својих редова да оду у неонацистички Дизниленд каква је Украјина, објашњава Гајић.
Поред организација као што су партија „Слобода“, „Десни сектор“ или група Ц-14, наш саговорник помиње и једну релативно нову неонацистичку организацију у Украјини – „Карпатску сечу“. Њихова иконографија, додаје, подсећа на иконографију Даеша, екстремне исламистичке терористичке организације забрањене у Русији.
Некада је постојала организација „Патриоте Украјине“, из којих је настао „Национални корпус“, чији је вођа Андреј Билицки још 2010. говорио како се залаже за револуцију у Европи из које сви небелци треба да буду протерани.
Украјина не може да постане нови Авганистан
Велики број америчких политичара и аналитичара, од почетка руске специјалне операције у Украјини, почео је да ову државу пореди са Авганистаном – међу онима који говоре о томе да ће рат у Украјини трајати дуго и да се ради о „европском Авганистану“, говорили су, између осталих и бивша државна секретарка Хилари Клинтон, председник Савета за спољне послове Ричард Хас, па и сам амерички председник Џо Бајден.