Пре Првог светског рата у Северној Далмацији деловала је Српска соколска жупа на Приморју са својим друштвима у Книну и Задру. На почетку Првог светског рата српска соколска друштва као и жупа су били забрањени. После ослобођења и уједињења 1918. основана је за северну Далмацију жупа Шибеник Савеза сокола СХС. После одласка Италијана сазвана је оснивачка скупштина жупе. На скупштини су присуствовали изасланици друштава Шибеник, Водице, Бетина, Скрадин, Дубрава и Муртер. Жупа је 1922. имала 13 друштава са 754 члана. Трећи слет одржан је 1922. Четврти жупски слет одржан је у Дрнишу 1923. Пети слет у Шибенику 1924. Жупа је 1925. добила назив Соколска жупа Шибенско-Задарска. Имала је 1925. 15 друштава са 1251 чланом, 174 чланице, 176 нараштајаца, 129 нараштајки, 208 мушке и 96 женске деце. Шести жупски слет одржан је у Преком 6. и 7. августа 1927. Том приликом посвећен је друштвена барјак који је даровала краљица Марија. Седми жупски слет одржан је 17. и 18. септембра 1927. у Биограду на мору. Осми жупски слет приређен је 25. и 26. августа 1928. у Дрнишу. Тог дана развило је дрнишко друштво нову заставу. Девети жупски слет одржан је у Шибенику 15. и 16. јуна 1929. уз учествовање жупа Сушак-Ријека и жупе из Сплита. Године 1930. жупа је имала 15 друштава и то : Бенковац, Бетина, Биоград на мору, Дрниш, Филип-Јаков, Кистање, Книн, Муртер, Новаља, Новиград, Паг, Преко, Сиверић, Шибеник и Водице. Било је 1.379 чланова и 160 чланица, од којих 311 вежбача и 127 вежбачице. Било је 143 нараштајца и 84 нараштајке. Затим соколске деце 256 дечака и 139 девојчица. Све заједно учлањених 2.161. Своје соколске домове имала су друштва Биоград на мору, Книн и Шибеник. Већина друштава је вежбала у приватним изнајмљеним просторијама. У 11 друштава основане су књижнице са 4.243 дела. У 5 друштава постојале су соколске музике, а у два тамбурашки зборови. (1) У „Соколском календару 1928.“ истакнуто је да друштво Кистање основано 1921. Стерешина је био Никола Јанковић а начелник Саво Дабижиновић, начелница Олга Каролија, тајник Бранко Јајац, предавач Душан Каролија. Било је 52 члана, 4 чланице, 10 вежбача, 2 вежбачице, 5 мушког нараштаја, 5 женског нараштаја, 6 мушке деце, 10 женске деце, 4 члана у одори. Вежбали су приватно, без вежбаонице изводили су јавне вежбе, било је 2 сарадника и 4 предњака. (2) Кистањски соко приредио је 23. августа 1925. академију. До подне су биле покусне вежбе свих категорија, а после подне био је јавни наступ, вежбе и лака атлетика. Вежбе су одржане уз пратњу соколског тамбурашког збора.Предњачки збор, на челу са начелником Николом С. Дубајићем уложио је много труда ради успеха академије. После академије староста друштва Никола С. Јанковић говорио је о сврси соколства. (3) У „Соколском календару 1929.“ истакнуто је да је старешина био Никола Јанковић а начелник Саво Дабижиновић, начелница Олга Каралија, тајник Бранко Јајац, предавач др. Вук Вујасиновић. Било је 42 члана, 8 чланица, 8 вежбача, 4 вежбачице, 5 мушког нараштаја, 4 женског нараштаја, 9 мушке деце, 6 женске деце и 4 члана у одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, 2 предњака. (4) У „Соколском календару 1930.“ истакнуто је да је старешина био Никола Јанковић а начелник Ратко Перић, тајник Славко Малешевић. Било је 41 члан, 4 чланице, 10 вежбача, 4 вежбачице, 6 мушког нараштаја, 5 женског нараштаја, 4 члана у одори. Користили су приватну вежбаоницу. (5) У „Соколском календару 1931.“ истакнуто је да је старешина био Милан Будимир, начелник Никола Дубаић, тајник Славко Малешић, предавач Душан Королија. Било је 40 чланова, 5 чланица, 18 вежбача, 5 вежбачица, 10 мушког нараштаја, 10 женског нараштаја, 25 мушке деце, 30 женске деце и 6 чланова у одори. Користили су приватну вежбаоницу, 3 сарадника и 6 предњака. (6)
Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник одржана је 15.2.1931. На скупштини друштва су заступали : Бенковац Петар Милошевић и Петар Червар; Дрниш старешина Никола Аџија; Книн Миро Шимуновић и Ђуро Покрајац; Кистање Никола Јанковић. Друштво Бенковац имало је 86 чланова, друштво Дрниш имало је 129 чланова, друштво Кистање имало је 45 чланова. (7) Од оснивања 1923. соколи су осећали као недостатак што немају свој дом у Кистањама. Радили су на прикупљању милодара за дом. Тек од доласка М. Будимира на чело друштва акција око градње дома је живнула. Успео је да заинтересује остале соколе. На седници 1930. успео је да од шачице кистањских сокола сакупи суму од 35.000 динара. Помоћу изван друштва та сума је нарасла на 75.000 динара. Са делом те суме купљено је земљиште, у најлепшем делу места, а са остатком започета је градња. Доспели су до крова и стали су. Отпослали су на сва соколска друштва за друштвене старешине фотографије започетог дома, уз продајну цену од 10 динара. Одговорено им је откупом фотографија . Слали су им и по 50, 100 па и по 200 динара. (8) Поводом Посланице католичких бискупа против соколства из Кистања су одговорили : „… налаже нам соколска част, да подигнемо глас огорченог и најоштријег протеста. Соколи устрајући у своме раду још ће чвршће да збију своје редове за добробит Отаџбине и Словенства. Здраво!” (9)
У управи соколског друштва Кистање били су старешина Милан Будимир, I заменик Н. Дубајић, II заменик С. Малешевић, тајник Спасоје Травици, просветар др. Ј. Дучић, начелник Владимир Королија, заменик Ђуро Дубајић, начелница Лепосава Лалић, благајник Сава Мандић, Чланови управе били су Фрањо Франотовић, др. Вук Вујасиновић, Гојко Кресовић, Божо Живковић и Тоде Малешевић. Заменици су били Никодим Опачић, Фрањо Биланђија, Симо Вујасиновић, Шпиро Лалић и Шиме Иванковић. Ревизори су били : Никола Вујасиновић, Петар Тишма и Петар Булић. Заменици су били Исто Трбојевић, Лазар Шеган и Далибор Шољан. У суду части били су др. Вук Вујасиновић, Никола Јанковић, Франо Франотовић, Никола Вујасиновић и Душан Королија. Заменици били су Спасоје Травици и Славко Малешевић.(10) Видовдан 1935. прослављен је од сокола на Далматинском Косову. На Видовдан Книнско соколско окружје (друштва Книн, Дрниш, Кланац, Сиверић и Кистање) приредило је јавни час. Јавном часу присуствовала су скоро сва друштва жупе Шибеник-Задар. Друштво Шибеник учествовало је својом музиком и великим бројем свог чланства. Изјутра су стигли возови са соколима и гостима. Ванредним возом, којим су дошли соколи из Шибеника, допутовао је патријарх Варнава са својом пратњом. Пред станицом је формирана поворка са три музике, 6 соколских застава, масом чланова соколских друштава, чета и грађанима. После подне одржан је јавни час, на коме су наступиле све категорије у простим вежбама. На прославу Видовдана на Далматинском Косову дошли су патријарх Варнава са пратњом, подбан Приморске бановине Здравковић, сенатор Десница, бивши министар Суботић, командант книнског гарнизона генерал Терзић са официрима и велики број највиђенијих људи Северне Далмације. На свечаности је присуствовало преко 12.000 људи, од којих је било преко 2.000 сокола из жупе Шибеник-Задар на челу са старешинством жупе. (11)
Соколско друштво у Кистањама осветило је свој соколски дом 3 септембра 1939. Градили су дом 10 година. Дом је имао читаоницу, канцеларију и сталну позорницу. Био је то типичан сеоски соколски дом. Прослави су присуствовали пуковник Вуксановић, старешина Соколске жупе Шибеник Паве Ковачев, срески начелник из Бенковца, начелник општине из Обровца, и познати национални борци из тог краја. Кумовао је старешина др. Мирко Буић, кога је замењивао Лазар Крнета, начелник општине Кистање. На прослави су учествовала друштва Биоград, Обровац, Бенковац и Дрниш, као и чете Братишковци, Ђеврска, Ткон и Филипјаков. Друштво Биоград дошло је са музиком и заставом. Свечани благослов дома обавио је О. Никанор, управник манастира Крка. Кроз место је прошла свечана поворка са 353 учесника, музиком из Биограда и 7 застава. У подне је одржан банкет. После подне одржана је јавна вежба, а увече свечана академија у соколани. (12) Соколско друштво Кистање приказује живот Срба у Северној Далмацији између два рата. Градили су свој дом десет година.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Соколска жупа Шибеник”, „Свесоколски слет 1930 Свеславенско соколство”, Београд 1930, стр. 190, 191;
- „Соколски календар 1928, у Љубљани 1927, стр. 135;
- „Соколска Академија у Кистањима (Далмација), „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, октобар 1925, бр. 10, стр. 211,212;
- „Соколски календар 1929, у Љубљани 1928, стр. 121;
- „Соколски календар 1930, у Љубљани 1929, стр. 131;
- „Соколски календар 1931, у Љубљани 1930, стр. 148;
- „Главна годишња скупштина жупе Задар-Шибеник 15.II.”, „Сокол на Јадрану“, Сплит, март 1931, бр. 3, стр. 61,62;
- „Соколско друштво Кистање”, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 марта 1933, бр. 11, стр. 7;
- „Протесни телеграми соколских жупа, друштава и чета против посланице Католичког епископата”, „Соколски гласник“, Љубљана, 14 априла 1933, бр. 16, стр. 7;
- Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. CXXVI;
- „Прослава Видовдана на Далматинском Косову”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 априла 1935, бр. 30, стр. 7;
- „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 2;