Уметнички радови вајара Бојана Микулића стигли чак до Новог Зеланда

„Моја сарадња са Теслином научном фондацијом (ТНФ) започела је пре 13 година, у том периоду урадили смо и поставили небројено много Теслиних биста. Поред указаног поверења из наше сарадње су настале изузетне референце и препоруке за мене“ –  каже на почетку разговора за Вести Теслиног народа, Бојан Микулић академски вајар из Бања Луке, познати аутор Теслиних биста, споменика, ордена, плакета, медаља…

Председник и оснивач Теслине фондације Америке, Никола Лончар, о вајару Бојану Микулићу каже:

„Бојан је много допринео раду наше фондације. Све што је урадио до сада за нас, сва уметничка дела, радио је волонтерски. Пре њега, разни аутори су нам тражили астрономске износе новца, тако да већина пројеката није реализована. Након што се појавио Бојан, сва су нам се врата отворила. Посебно добар потез, Бојан је учинио 2014. године када је, из Српског парка у Кливленду (Cleveland Cultural Gardens), украдена биста Николе Тесле, а Бојан је у рекордном року направио другу, па смо њу инсталирали као замену.“

Бојан Микулић је дипломирао на Бањалучкој академији уметности 2009. године у класи професора Слободана Бијељца. Већи број изложби имао је у Србији, БиХ и САД. Бројна су његова учешћа на ликовним колонијама и колективним изложбама, дела му се налазе у Њујорку и Филаделфији, као и широм БиХ, Црне Горе и Србије. Академски вајар Микулић, рођен је 6. октобра 1980. године у Новом Саду. Познат је широј јавности по изради скулптуре Николе Тесле, која је пре пет година постављена у хотелу Њујоркер на Менхетну. Али наш свет га познаје и по изради невероватно лепог споменика патријарху Павлу, на Палама, код Сарајева.

Када станете, пред статуу Петера Хандкеа у Бања Луци, немачког Нобеловца, човека који је смогао снаге пред лицем целе Планете да буде на страни Србије и Срба, иако суочен са неразумевањем, а понекад и мржњом у добром делу бивше Југославије и на Западу, посетилац не престаје да се диви вештини Бојанових руку.

Ускоро и у Црну Гору стижу две нове Бојанове скулптуре – Амфилохија Радовића и Светог Василија Острошког које су тренутно у ливницу у Смедереву.

Питали смо Бојана шта за њега представља рад на Теслиним бистама.

„Толико пута сам урадио лик Николе Тесле у разним изведбама да његов лик већ знам напамет. Ипак, увек је то нов и узбудљив изазов јер радим са великим поштовањем. Захваљујући Теслиној научној фондацији у Републици Српској отворено је више Тесла клубова кроз које сам пласирао неколико биста тако да смо и овде веома активни.“

У којим сте галеријама присутни?

„Мојих радова има широм света – у Турској, Америци и Новом Зеланду. У Окланду, на Новом Зеланду, имам неколико радова у једној галерији, тако да је то најдаље докле су ми радови  „стигли“. Студије сликарства дипломирао сам на академији уметности у Бања Луци, али оно што сам радио и што ме је највише интересовало је скулптура, тако да сам магистарске студије из вајарства уписао и завршио у Сарајеву.“

Поред споменика и нови Теслин трг

На крају  разговора Никола Лончар саопштава: „Један величанствен и необичан споменик биће постављен током лета 2024. године, у Републици Српској, у Градишки. Цели крај ће се променити, трг ће добити име Николе Тесле; а у центру ће бити постављен његов велики споменик. До сада смо инсталирали 32 Теслине бисте по свету, a многе су дате онима који су урадили нешто значајно за Теслу. Такође, уручили смо велики број медаља, сертификта и рељефа. Али без Бојанове волонтерске помоћи, то све не би било могуће јер су трошкови огромни.

Споменик у Градишки ће бити висок 2,4 метра, а постамент око два метра. Ту је јарбол који Тесла држи у руци, а на врху јарбола још један метар предвиђен је за „громове“…  Дуго нас је кочила израда Теслиног трансформатора, сада је Бојан нашао стручну екипу која то може да изради. Пројекат се ради по мојој идеји, а додатна Бојанова величина је баш у томе што се добро фокусира и саслуша, шта и како носилац идеје жели. Он је све детаљно разрадио и додао своје уметничко виђење, па ће се тако „родити“ један диван пројекат.“

Извор: Вести Теслиног народа / Драган Мишковић и Марина Булатовић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *