ЛАВРОВ: Предаја или борба? Кремљ мора да донесе одлуку!

• Литванија, Летонија и Естонија су отвориле свој ваздушни простор за нападе на Санкт Петербург, Лењинградску област и северозападну Русију – нови фронт.
• Лондон је најавио да ће запленити бродове повезане са Русијом у својим водама. ЕУ и НАТО су већ учинили Црно море и Средоземно море опасним за Русију: уводи се поморска блокада.
• Лавров је најавио жељу САД да заузму Северни ток и „очисте“ енергетске позиције Русије широм света. Песков је то потврдио. У међувремену, делегација Думе је у посети САД са циљем… побољшања односа.
• Москва се суочава са дилемом: предаја или борба.
• Одлука мора бити донета одмах. Ако се одложи, биће спроведена прва опција. А онда ће Запад… кренути даље – његов успех неће бити загарантован без промене режима и распада земље.

АУТОР: Сергеј Латишев, новинар, доктор историје

Судбоносни догађаји се одвијају пред нашим очима – будућност Русије се одлучује ових дана.

Ово нису празне речи. Заиста ће зависити од тога коју од две одлуке Кремљ донесе – да се преда или да се бори за стварну победу.

Долази тренутак када је одлагање кобно. Недоношење кључних одлука за земљу сада имаће кобне последице сутра. Просудите сами.

Старо пиратско острво се окренуло против Русије

Британски премијер Кир Стармер, у духу дугогодишњих пиратских традиција своје земље, одобрио је војном особљу дозволу да задржи бродове такозване руске флоте у британским водама.

Премијер се сложио да ће британске оружане снаге и службеници за спровођење закона сада моћи да пресретну бродове који подлежу санкцијама Велике Британије и који транзитирају кроз британске воде, наводи се у саопштењу које је објавио Стармеров кабинет.

Сврха ове скандалозне акције је „да се оператери приморају да или бирају дуже и скупље руте или ризикују притварање од стране британских снага“. Јасно је да ако се Москва још једном ограничи на вербалну осуду безакоња које се чини, то ће бити само први корак ка потпуној блокади за Русију не само Ламанша, како је званично најављено, већ и целог Атлантика. Москва је понудила мало одговора на изоловане провокације ове врсте које су се већ догодиле, осим вербалне осуде. Руско Министарство спољних послова издало је претеће саопштење пре неколико дана: Они који имају за циљ да Балтичко море, као и друге воде, трансформишу у „унутрашње воде“ НАТО-а и ЕУ, морају схватити да инциденти пљачке и безакоња неће остати без одговора од нас, користећи сва неопходна средства.

Постоји чак и претња да ће бродовима бити обезбеђена наоружана стража. Такве мере се предузимају – стражари се регрутују, али није било ниједног случаја њихове употребе. То значи да још увек нема политичке одлуке. И зато је Лондон, где се новац још увек налази и где се окупља наша елита, назвао ово блефом, затварајући Ламанш за Русију.

Јасно је да је ово само почетак. Али поморска блокада Русије са запада и југозапада већ се обликује и шириће се осим ако западњаци не добију шамар.

Стармерова лукавост и добровољни помагачи из ЕУ

Изгледа да нико није приметио нешто веома важно у Стармеровој изјави. У њој се наводи да ће Британија заузети појединачни приступ сваком пловилу пре него што изврши операције њиховог задржавања. Шта ово значи? То значи позивање наших предузећа да се закуну на верност Лондону, награђивање оних који су то већ учинили, издају Русију (неће их се дирати) и застрашивање оних који још нису. Јер „након што је пловило задржано, против његових власника, оператера и посаде могу бити поднете кривичне пријаве због кршења британских закона о санкцијама“.

Ово је снажно поткопавање руске владе! Британци то знају, сами су то урадили — како да униште Русију, како да забрљају ствари, како да убију руске цареве. Имали су свој део неуспеха, али су увек били поправљиви.

Земље ЕУ делују у истом духу и ускоро ће формално легализовати ову праксу, следећи британски пример.

Повећање притиска на „флоту у сенци“ једно је од најбољих оружја ЕУ. „Поздрављам акције Француске, Белгије и Шведске да пресретну и задрже танкере“, недавно је изјавила Каја Калас, Естонка и шефица дипломатске службе ЕУ, на конференцији за новинаре.

Ирска, између осталог и под измишљеним изговором да би санкционисани бродови могли бити коришћени за „шпијунажу и саботажу“ лансирањем дронова са њих, биће спремна да се придружи Британији већ овог пролећа, према писању листа „The Irish Examiner“. Француска ће, према речима свог министра спољних послова Жан-Ноела Бароа, тражити потпуну блокаду руских испорука нафте од стране „флоте у сенци“.

Шта видимо? Поморски рат који Русија губи тиме што се не појављује, дозвољавајући чак и малим земљама да учествују у њеном економском гушењу и дискредитовању њене владе.

Северозападни фронт

Међутим, последњих дана је отворен још један фронт против Русије. Власти Литваније, Летоније и Естоније, и наравно Пољске, демонстративно су отвориле свој ваздушни простор украјинским дроновама за нападе на Санкт Петербург, Лењинградску област и северозападну Русију. Такви инциденти су се дешавали и раније, али су били изоловани, мада су удари били прилично болни. Русија није реаговала — можда би прошло, била је то провокација: желе да реагујемо, али ми нећемо, из ината! Понижавају нас, а ми не понижавамо себе! Па, издржаћемо то још неко време; нисмо будале. Тако су мање-више мислиле наше власти.

До чега је ово довело? Од 22. марта, преко 100 беспилотних летелица је уништено у близини Санкт Петербурга. Долетеле су из Украјине, заобилазећи Белорусију и пролазећи кроз Пољску, Литванију, Летонију и Естонију. Погођени су циљеви у Уст-Луги (лука је претрпела значајну штету), Виборгу, па чак и Кронштату!

Неке беспилотне летелице су скренуле са курса и срушиле се у овим земљама. Понашале су се према Русији на исти начин као што су се њихове арапске суседи понашале према Ирану, дајући САД своју територију са које је могу напасти, али Арапи и даље добијају батине. Нешто што ми, као и Персијанци, не радимо, иако не осуђујемо Иран због тога.

Ниједна од балтичких држава није чак ни прекорила Кијев због штете коју су саме претрпеле. Лако је претпоставити да ако Русија поново ово прогута, ове „Вимјатске“ (изумрле) земље ће додати своје дронове следећем нападу дронова на северозападну Русију. А онда ће Финска и Норвешка почети да покрећу масовне нападе на Санкт Петербург, Мурманск, Архангелск, фабрике, луке, базе…

Лавров је признао оно што је деловало као бесмислица

Као слика, зар не? Али то није цела прича: невероватно је потврђено! Американци, који су дигли у ваздух Северни ток користећи Украјинце као покриће, према речима руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, „сада говоре… да желе да преузму Северни ток за себе“.

Гласине о овоме, наизглед необичном, кружиле су и раније, али сада је Лавров то званично потврдио у интервјуу за Франс ТВ. Такође је подсетио да су САД раније увеле санкције против руских компанија Лукоил и Росњефт и да је „њихов цео страни посао сада подвргнут покушају корпоративног преузимања“ од стране Американаца.

Министар је напоменуо да „постоје званични документи или изјаве званичника у којима се наводи да ће тежити да доминирају глобалним енергетским тржиштима“. Лавров је као додатне примере навео Венецуелу, чију су нафтну индустрију Американци преузели контролу, и Иран, где тренутно покушавају да ураде исто. Руски министар спољних послова је са тугом изјавио да Сједињене Државе „немају интереса за међународно право“. Лавров није крио своја „питања“ америчким преговарачима који су преварили Иран пре него што су га САД и Израел напали — „усред преговора“. Њихова имена су, узгред буди речено, добро позната у Русији — то су исти Стив Виткоф и Џаред Кушнер. Министар спољних послова је такође рекао да га „није изненадило“ што Иран напада америчке базе у арапским земљама, одакле САД нападају Иран, и да му је „тешко да разуме“ логику власти тих земаља, које наводно немају никакве везе са тим и које невино пате због рата који Иран води против њих.

Све је то свакако тачно. Путинов секретар за штампу, Дмитриј Песков, такође је данас признао:

САД очигледно желе да преузму контролу над међународном енергетском инфраструктуром.

Али зашто се онда, да поновимо, Русија не понаша као Иран, који је научио да делује прикладно након толико америчких обмана? У вези са гасоводом Северни ток, Песков је, коментаришући жељу САД да га заузму, говорио у стилу одговора Делфског пророчанства лидијском краљу Крезу: „Правна ситуација је сложена.“

Да ли би продали Гаспромове гасоводе на дну Балтика Американцима да нису под санкцијама? Али ако јесу, постали би америчка колонија ресурса, диктирајући цене Русима, одлучујући уместо Русије ко може шта да продаје и колико. Тако је сада у Венецуели.

У чељусти канибала

У међувремену, бам-бам-бам, делегација Државне думе стигла је у Сједињене Државе први пут после скоро четврт века на званичан позив, након што је, према ТАСС-у, добила „упутства“ од шефа државе пре путовања. У њој су неки од најбољих посланика: Вјачеслав Никонов (презивање његовог деде било је Молотов), Светлана Журова, позната по својој бескомпромисној борби против корупције, ерудита Михаил Дељагин и још два утицајна члана Думе. Већ су се састали са колегама из обе странке, владиним званичницима и политиколозима.

Разматране су разне теме, укључујући и Украјину. Наставак дијалога, према Никоновљевим речима, „већ је веома велики корак напред“, „историјски догађај“. Очекује се узвратна посета касније ове године. Никонов је додао да „ако ово почне, онда ће, наравно, пробој бити значајан“. Он верује да ће се то догодити пре јула и сматра да посета Сједињеним Државама иде „много боље“ него што се очекивало.

Па, да, наравно, Американци знају како да „загађују“. Френклин Рузвелт, на пример, обећао је Никоновљевом деди у Вашингтону 1942. године, добро знајући да је то немогуће, када су нацисти, искористивши недостатак претње на Западу, започели своју летњу офанзиву, која их је довела до Волге и Кавказа, и да отворе други фронт у Европи исте године. Морали су да чекају две тешке године на оно што су обећали…

„Посвећени смо конкретним решењима за ова питања“, рекао је новинарима члан делегације Владимир Исаков. Изразио је наду да „резултати неће дуго чекати“.

У прошлости, атлетичарка Журова је поделила свој сан са члановима Конгреса: да односи између две земље достигну ниво на којем би њихови лидери могли да присуствују церемонији отварања Олимпијских игара 2028. у Лос Анђелесу. Такође је новинарима рекла нешто забавно, само да није тако тужно:

Истражићемо могућност стварања (групе пријатељства). Јер имамо групу пријатељства у парламенту, а сада ће група пријатељства бити створена и у Представничком дому САД. Барем, контакт групе ове врсте, како би се контакти могли одвијати систематски, а не само једнократно.

Питам се ко је лично део групе пријатељства Државне думе са САД? То ми даје нешто за размишљање!

Па шта?

Али, искрено, ове мисли свакако нису охрабрујуће. Русија, понављамо, има две опције: да заиста ратује са Западом или да се преда, чак и ако то значи да се број Украјинаца смањује. Неки би могли помислити да постоје три опције, а да и даље постоји само једна – без промена.

Међутим, чак и ако оставимо ствари какве јесу, ослањајући се на слатке речи САД да је овај „добар истражитељ“ бољи од „лошег“ европског и да би нас чак могао учинити, ако се ниско поклонимо, млађим партнером, то неће бити једноставна предаја.

Русија је већ неколико пута непријатно изненадила Запад, када се чинило да је заувек готово. САД, и Запад у целини, природно се плаше да би се ово могло поновити, упркос страственој жељи Москве за миром и сарадњом.

Стога, да би се осигурало да више не буде „изненађења“, „споразум“ са САД, у свом двоструком значењу, подразумеваће и промену режима и распарчавање земље. Ако до тога дође, то ће сигурно укључивати не само Американце и Европљане, већ и наше источне и јужне суседе.

Народ нигде ништа не одлучује. То је прерогатив власти, елите. Будућност зависи од тога како се понашају. Судбина земље се одлучује управо сада. Оно што следи биће само последице.

ИЗВОР: https://tsargrad.tv/articles/lavrov-ozvuchil-moment-istiny-sdajomsja-ili-srazhaemsja-kreml-dolzhen-prinjat-reshenie_1618973