Рат је увек застрашујући. Али Русија га не води као земље НАТО-а 1999. године када су бомбардовале Србију, а током Другог светског рата уништиле косовске манастире гранатама на којима је писало „Срећан Ускрс!“ Слушамо о невиђеним манифестацијама русофобије али, с друге стране, одакле такве изјаве Руса о њиховој изузетној улози у свету? Један поштовани атонски монах каже да Русија, чак и ако то још не схвата, спроводи специјалну војну операцију да успори долазак „човека безакоња“ Антихриста и да би се што више људи покајало и спасло.

Када размишљамо о данашњим дешавањима у Украјини, ни у ком случају не треба искључити духовну компоненту, као што то неки чине. Живот увек треба да буде духовно смислен, а посебно у таквом заиста апокалиптичном времену. Највећа опасност данас је поробљавање човечанства грехом, наравно, под заставом слободе. Ова „слобода“ од заповести Божијих, афирмација греха Содоме под заштитом државних закона, све се агресивније намеће народима целог света. То, о чему сам Христос говори у Јеванђељу о последњим знацима краја света, подсећа на времена глобалног потопа под Нојем и уништења огњем Содоме и Гоморе под Лотом. Свети Теофан Затворник је писао: „Зашто су Французи дошли код нас? Бог их је послао да униште зло које смо од њих усвојили.”

Неки људи кажу да је рат увек лош. Наравно, рат је увек застрашујући, али знамо да је Божији изабрани народ водио окрутне ратове против паганских народа. То је била послушност вољи Божијој, Његовом спасоносном Промислу. Таква је цела света историја. Чак је и глобални потоп био манифестација Божје бриге за читаво човечанство. Да би се спасила једна чиста грана, требало је одсећи све остале, толико труле да не би ову, једину здраву, заразили смртоносном болешћу. И тада би заувек пропало цело дрво људског рода.

Поквареност препотопног народа и незнабожаца била је велика, али је захваљујући доласку Христа у свет и за њих засијала светлост усред пакла. Апостол Петар о томе говори у својој Првој саборној посланици, где каже да је Христос проповедао духовима у тамници, који су се једном оглушили о Божје дуготрпљење, у дане Нојеве, за време градње ковчега (1. Петр. 3:18-20). Спасили су се они од њих који су прихватили ову беседу.

Сада је у Европи почео незамислив прогон Руса. Слушамо о невиђеним манифестацијама русофобије, неупоредивим са било којим претходним у историји. Али, с друге стране, одакле такве изјаве Руса о њиховој изузетној улози у свету? Неки би можда желели да упореде ову ексклузивност са ционизмом или америчком тврдњом о светској доминацији.

Сви се сећају и често цитирају речи Александра Суворова: „Ми смо Руси – Бог је са нама!“ Али Бог је са нама, не зато што смо Руси. Реч је о чистоти и интегритету хришћанске вере. У сваком човеку и у сваком народу истинито је само оно што припада Богочовеку Христу.

Поставља се питање зашто су силе зла усмерене пре свега на Русију? Године 1871. велики оптински старац, монах Амвросије, дао је своје тумачење значајног есхатолошког сна. Суштина овог сна, или откровења, била је изражена речима покојног митрополита Московског Филарета: „Рим, Троја, Египат, Русија, Библија“. Главни смисао тумачења ових речи је у томе што показује најкраћу историју света са становишта праве Цркве Христове: Рим са првоврховним апостолима Петром и Павлом; Троја, односно Мала Азија са седам малоазијских цркава Светог Јована Богослова и Цариградског Светог Андреја Првозваног; Египат са пустињским оцима. Четири земље – Рим, Троја, Египат и Русија – симболизују ову Цркву.

После цветања живота у Христу и пада прве тројице приказана је Русија; после Русије неће бити друге земље. А свети Амвросије пише: „Ако се у Русији, због презира заповести Божијих, и ради слабљења правила и канона Православне Цркве, и из других разлога побожност осиромаши, онда ће оно што је речено у Откривењу Светог Јована Богослова неминовно уследити.“ Сами Руси нису ништа бољи од других народа. Штавише, подсетимо се још једне познате идеје, коју је више пута изразио Достојевски, који је страсно волео Русију: „Рус без Христа и без Православља је смеће. Сва наша будућност и будућност света повезана је само са једним: како чувамо истину Православља и како живимо по њој.

Оно што се данас дешава у Украјини није само геополитички и економски рат Америке и Запада против Русије, већ духовни рат. Његов смисао је да уништи човека као духовну и моралну појаву, афирмишући свуда „слободу“ од заповести Божијих и безумља Содоме и Гоморе под заштитом државних закона, и претварајући Православље само у спољашњу форму. Ђаволу је потребно само једно: да лиши човека општења са Богом. А ако желимо да учествујемо у борби за Свету Русију, Господ нам даје прилику да то чинимо чистотом живота, покајањем, постом и молитвом. Наравно, не само држава, већ и свако од нас мора, колико може, да допринесе ослобађању наше културе од пропагатора либералних вредности. Усред тријумфалне лажи, сваки хришћанин мора бити сведок истине Христове. Са неком новом, изузетном снагом, свима од нас данас су постале јасне речи Светог Серафима Саровског: „Спаси себе, и хиљаде око тебе ће се спасти“…

Не може бити говора о помирењу са злом које прети целом човечанству. Из сваког компромиса са злом, као што знате, ђаво увек излази као победник. Међу хришћанима је све је чешће одбијање да се сагледају и анализирају догађаји апокалиптичких размера и жеља да се према свему буде толерантан. Тамо где нема истинског учења, не може бити ни сједињења са Христом. Зато се од почетка Христовог доласка у свет води непрекидни рат између ђавола и Цркве Христове. То траје и трајаће до свршетка века, до Другог доласка Христовог. А једно од главних средстава ђавола у рату против Цркве јесте да постигне њену подељеност. Знамо да је непријатељу људске расе било дозвољено да направи поделу између источне и западне цркве. А западна црква је, заузврат, била подељена на католичку и протестантску, са бескрајном каснијом фрагментацијом унутар протестантизма. Сада непријатељ иде још даље: тражи раскол унутар Православне Цркве. Знамо за такозвану ОЦУ (Православна црква Украјине), где се у лажном јединству окупљају на прослављање сакрамената забрањених у служби или чак незаконито рукоположених епископа и свештеника. Судећи по подршци коју добијају од неких Помесних Православних Цркава, може се рећи да се метастазе смртоносне болести шире по целом Телу Цркве.

Како се не присетити речи светог пророка Данила да ће антихрист уништити Евхаристију на крају времена, да ће му се за безакоња људи који само споља припадају Цркви, дати сила против велике светиње. Занимљиво, према том пророчанству, у ту сврху ће се употребити и војна сила: „И војска ће стајати уза њ, и оскврниће светињу у граду, и укинути жртву свагдашњу и поставиће гнусобу пустошну.“ (Данило 11:31).

Свети мученик Иполит, како сведочи блажени Јероним, описујући последња времена, каже да ће храмови Божији бити у највећој пустоши, јер се у њима неће приносити бескрвна жртва. Нигде на земљи неће бити Тела и Крви Христове, Евхаристија ће престати, и онда ће доћи крај оваквог света. Али док се служи Литургија, док се Јагње Божије жртвује на Престолима Божијим, то се неће десити. Није ли недавно широко распрострањено затварање храмова због страха од заразе новим вирусом за нас било страшно упозорење о овим временима?

Каква су времена дошла! Какво зло и зло у целом свету! Каква хистерија без преседана која је захватила целу земљу недавно је била око епидемије ковида! И садашњи рат са Русијом заиста може да прерасте у последњи светски рат. Колико људи умире! Један поштовани атонски монах каже да Русија, чак и ако то још не схвата, спроводи специјалну војну операцију да успори долазак „човека безакоња“, антихриста и да би се што више људи покајало и спасло. Појавило се толико безакоња да је Господ Својим Промислу одлучио да то на овај начин заустави. Јер спољашње невоље су само одраз онога што се дешава у духовним дубинама.

Знамо да је смрћу Христовом ђаво већ побеђен – убица од почетка, лишен је моћи коју има само тамо где царују грех и смрт. Где нема греха и смрти, он је немоћан. Али тамо где је грех, ђаво и даље терорише цео људски род страхом од смрти, и целог свог живота све држи у ропству и покорности. Он тражи такве слуге на земљи који би могли да врше своју моћ и контролу над људима кроз грех и страх од смрти.

Проповедање лажне радости греха и онога што се у Светом писму назива „гнусоба пред Богом“, греха Содоме, не само да је дозвољено на Западу, већ је под најстрожом заштитом закона. Али одмах за тим следе туга и ужас, смрт и владавина сила таме – ово је антијеванђеље, које припрема долазак антихриста. Сатанска злослутност се пропагира не само преко телевизије, интернета и других медија, већ једноставно кроз комуникацију људи затрованих лажима. Ђаволу је потребно да сви људи, без изузетка, стану под заставу ове „слободе“ од заповести Божијих. Ово је горе од било које епидемије и сваког, чак и нуклеарног рата. Јер човек је створен за живот вечни.

Рат је увек застрашујући. Али Русија га не води као земље НАТО-а 1999. године када су бомбардовале Србију, а током Другог светског рата уништиле косовске манастире гранатама на којима је писало „Срећан Ускрс!“ И по њиховом примеру, украјински нацисти су на бомбама којима сада гранатирају Донбас ставили натпис: „Најбоље је за децу“. Или као Американци који су Дрезден сравнили са земљом током Другог светског рата када за то није било војне потребе. И ко је убио милионе људи у Хирошими и Нагасакију атомским бомбама. Ризикујући животе својих војника, Русија ову војну операцију, како је рекао један страни публициста, спроводи „као на прстима“, покушавајући да избегне погибију цивила које су узурпатори власти узели за таоце у сопственој земљи.

Протојереј Александар Шаргунов, настојатељ храма Светот Николе у Пижи, члан Савеза писаца Русије
За Фондацију Пријатељ Божији превео: Петар Волков
Извор: ruskline.ru

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.