• Специјална операција на „Азовсталу“ је завршена – екстремисти који су били тамо, као и команданти Азова су се предали. Међутим, још је прерано сматрати ово коначном победом над најодвратнијом милитантном групом украјинских националиста – „Азов“ има широку мрежну структуру широм Украјине.
  • Ко се, дакле, од вођа ове неонацистичке мреже већ суочава са трибуналом, а ко још није доступан за правду?

АУТОРИ: Артур Пријмак, Рафаел Фахрутдинов и Михаил Мошкин

Ослобађање Мариупоља је завршено – територија фабрике „Азовстал“ потпуно је очишћена од милитаната Азовске националне формације (признате као екстремистичке и забрањене у Русији), који су од 21. априла блокирани у индустријској зони. Руски министар одбране Сергеј Шојгу је ово саопштио председнику Владимиру Путину. Подземни објекти Азовстаља, где су се милитанти претходно склонили, дошли су под контролу руског војног особља. Укупно се предало 2.439 азовских нациста и војног особља Оружаних снага Украјине, рекао је Шојгу.

О чињеници да се командант Азова Денис Прокопенко предао у „Азовсталу“ известила је дописница Првог канала Ирина Куксенкова на свом Телеграм каналу. Прокопенко је раније снимио видео поруку у којој је потврдио да је украјинска команда дала наређење да се прекине „одбрана“ Мариупоља.

Раније су се појавиле информације да се заменик команданта „Азова“, један од најпознатијих милитаната ове јединице, Свјатослав Паламар (позивни знак Калина), предао. Напустио је катакомбе „Азовстаља” и предао се, а то је учинио и Сергеј Волински („Волин”) – командант преосталих бораца 36. бригаде маринаца Оружаних снага Украјине. Може се сматрати и „азовцем“ – Волин је 13. априла у заједничкој видео поруци са Паламаром навео да је „ујединио“ свој народ са националним батаљоном.

Министарство унутрашњих послова Русије у четвртак је на потерницу ставило двојицу команданата „Азова“ који нису имали никакве везе са „затвореницима у Азовстаљу“, Сергеја Величка (Чиле) и Константина Немичева. Истражни комитет је ове милитанте у одсуству оптужио за угрожавање живота осам руских војника у области Харков, због чега би могли да буду осуђени на доживотну казну затвора по члану 317 Кривичног закона Русије. Величко и Немичев су команданти јединице „Кракен“ регрутоване од амнестираних злочинаца – харковске „филијале“ Азова.

Како се стварао «Азов»

„Азов“ је сложено организована структура, која подсећа на мрежну, објаснио је за лист „ВЗГЉАД“ Александар Казаков, директор Центра за проучавање Донбаса и Украјине, саветник првог шефа ДНР Александра Захарченка. Могао би се стећи утисак да су борци „Азова“ били распоређени искључиво у Донбасу – али, приметио је Казаков, у Харкову има више „Азоваца“ него у Мариупољу. „Они су присутни широм Украјине“, додао је Казаков.

Де јуре „Азов“ је посебан одред специјалних снага у саставу 12. (Мариупољске) бригаде за брзо реаговање Националне гарде МУП-а Украјине. У мају 2014. јединица је формрана као батаљон (отуда и заједнички назив „батаљон Азов”), у септембру исте године реорганизована је у пук.

„Концепт „пука“ у овом случају је произвољан као и концепт „батаљона“,напомиње Казаков. – Азов по бројности не спада ни у пук ни у батаљон. Према различитим изворима, у целој земљи имају више од 5.000 људи под оружјем. Али, можда их има више.“

За разлику од „географског“ назива (датог због чињенице да је јединица регистрована 4. маја 2014. у Мариупољу и да је прошла борбену обуку у Бердјанску), „Азов“ углавном има харковске корене. Окосницу организације чинили су активисти неонацистичке („социјал-националистичке“) организације „Патриот Украјине“. Основао га је још у данима „наранџасте револуције“ 2005. године Андриј Билецки из Харкова, такође имао је „главну канцеларију“ у овом граду и уживао је покровитељство Арсена Авакова – 2005-10. гувернера Харковске области, у 2014-21 – шеф Министарства унутрашњих послова Украјине.

Поред сарадника Билецког, Азов је укључивао и активисте „Аутомајдана“, кијевске фудбалске ултрасе и националне радикале из окружења Игора Мосијчука, једног од фирера Социјално-националне скупштине и посланика Раде VIII сазива.

Године 2014. одобрена је симболика Националног батаљона, позајмљена од „социјалнационалиста”, – слика идентична фигури „Вучја удица” (Волфсангел), која је била широко коришћена у нацистичкој Немачкој, посебно као амблем 2. СС тенковске дивизије „Дас Рајх“.

Главни покровитељ и спонзор „Азова“ био је олигарх, суоснивач „ПриватБанке“ и гувернер Дњепропетровска 2014-15 Игор Коломојски. Преко лидера Радикалне странке Олега Љашка дошло је до интеракције са другим олигархом, „господаром Донбаса“ и најбогатијим човеком Украјине, Ринатом Ахметовим. Помоћ „Азову” пружио је стални „фигурант” десетина украјинских Форбса, бивши гувернер Доњецке области Сергеј Тарута. Идеолошко „храњење” милитаната вршио је суоснивач организације УНА-УНСО*, забрањене у Русији, Дмитро Корчински.

Углавном, ово је елитна јединица модерне необандеровске Украјине. Ово је нешто попут дивизије „Принц Еуген“ или „Адолф Хитлер“ у Трећем Рајху, – примећује новинар Андреј Медведев на свом Телеграм каналу. – Штавише, нацистички пук, створен новцем олигарха Ахметова, као да потврђује речи Димитрова: „Фашизам је отворена терористичка диктатура најреакционарнијих, најшовинистичкијих, најимперијалистичкијих елемената финансијског капитала“.

„Сада се у мрежној структури ‘Азова’ могу разликовати два језгра – паравојна и цивилно-политичко“, рекао је Казаков. Паравојна јединица, која је званично интегрисана у Националну гарду, има право на ношење оружја и поседовање тешког наоружања. Конкретно, од јануара 2016. године у саставу пука је формирана тенковска чета опремљена возилима Т-64Б1М. „Азовци“ су имали неколико БРДМ-2 и најмање две хаубице Д-30. Цивилни део мреже „Азов“ представља партија Национални корпус, коју предводи Билецки, која сарађује са другим неонацистичким структурама, посебно са Десним сектором*, објаснио је Казаков.

По чему је познат национални батаљон?

Првом условно „борбеном“ операцијом „Азова“ може се сматрати чишћење Мариупоља од присталица ДНР у мају-јуну 2014. године. Индикативно је да је у овој „операцији“ учествовао европски колега „Азоваца“, чувени шведски неонациста Микаел Скилт. Тада се у лето 2014. догодио први скандал – заменик команданта батаљона Јарослав Гончар и још 15 бораца напустили су батаљон. Уместо да се боре, команданти и борци се „баве пљачком и пљачком“, рекао је Гончар за „Репортер Украјина“. Милитант је други разлог назвао нескривеном пропагандом хитлеризма, која је шокирала чак и овог активисту Мајдана – Гончар је био изненађен што су у батаљон примљени само националсоцијалисти.

Додајмо да би истовремено британски „The Telegraph“ навео да би умешаност „Азова“ и сличних у „антитерористичку операцију“ требало да престраши Европљане, будући да су „извори њиховог финансирања нејасни, припрема несавршена“ и траје само две недеље, а њихова идеологија би требало да звони на узбуну”.

Социјал-националиста Мосијчук, који је 2015. године био заменик команданта батаљона „Азов“, изјавио је да су се борци истакли у биткама у Иловајском котлу. У званичним извештајима помињу се заслуге Националног батаљона у биткама за Маријинку и Широкино код Мариупоља. Ипак, према бројним сведочанствима, идеолошки мотивисани „Азов” играо је улогу одреда за борце Оружаних снага Украјине. Конкретно, о томе је за лист „ВЗГЉАД“ рекао шеф Међународног јавног суда за Украјину Максим Григоријев, позивајући се на очевице догађаја.

Раније је Канцеларија високог комесара УН, као и руски и европски активисти за људска права, известила о пљачкама које су починили борци „Азова“, вансудским убиствима цивила, групним силовањима, киднаповању жена, пребијању, мучењу и пљачкама. На пример, у извештају УН за јануар 2015. помиње се сведочење једног становника Мариупоља којег су милитанти „ухапсили”, а који је смештен у подрум спортске школе број 61, претворен у комору за мучење – жртва је споменула гушење гас маском, утапање, мучење електричном струјом.

Ова пракса је типична за све националне батаљоне формиране после Евромајдана, напомиње Казаков. „Исти масакри су се десили у Харкову, једина разлика је што уз ‘Азов’ постоји још неколико националних батаљона, укључујући ‘Десни сектор’, ‘Лвов’, ‘Дњепар-1’, ‘Дњепар-2’ итд. Али у Мариупољу, од бивших националних батаљона, био је само „Азов“.

Прве личности националних батаљона

Арсен Аваков, начелник Харковске регионалне државне администрације 2005-10, министар унутрашњих послова Украјине 2014-21. Чак и као гувернер, активно је „радио” са националистима – привукао је радикале из „социјал-националистичке” организације „Патриот Украјине” да контролишу илегалну миграцију.

Заузевши функцију начелника Министарства унутрашњих послова након државног удара 2014. године, иницирао је стварање добровољачких батаљона од активиста самоодбране Мајдана и милитаната радикалних организација. Помогао је Билетском да изађе из притвора и добије статус политичког затвореника. У јесен 2014. обезбедио је државно финансирање пука „Азов“. Активиста „Патриота Украјине“ и заменик команданта „Азова“ Вадим Тројан заузео је високе функције у Министарству унутрашњих послова (шеф кијевског штаба националне полиције у 2015-16, заменик министра унутрашњих послова у 2017-19). Заузврат, саветник шефа Министарства унутрашњих послова Антон Герашченко је био директно укључен у формирање структуре „Азова“.

Андреј Билецки, звани „Бели вођа“. Као што је горе поменуто, творац, идеолог и политички лидер „Азова – Национални корпус“. Неколико месеци пре него што је ступио на функцију 2014. године, напустио је истражни затвор док се водио кривични случај у којем се појавио као могући саучесник у бруталном пребијању Украјинца који је на интернету говорио против нацизма.

Од 2014. до 2019. био је посланик Врховне раде и стално је јавно позивао Оружане снаге Украјине да изврше терористичке нападе у Русији, да минирају полицијске станице у Москви и Санкт Петербургу.

Игор Микхаиленко, са надимком „Черкас„. Други, после Билетског  командантбатаљона „Азов“. У прошлости је више пута био учесник сукоба са полицијом током „маршева хероја ОУН * – УПА *“, а током 2011-2014. учесник пуцњаве у харкоском штабу „Патриота Украјине”, пуштен је из притвора током Мајдана. Командант једне од јуришних група приликом заузимања Мариупоља у јуну 2014. године, за шта је од проукрајинских власти добио титулу почасног грађанина овог града.

Денис Прокопенко, надимак „Редис“. Вршилац дужности војног начелника „Азова“, потпуковник Оружаних снага Украјине. У једној од својих видео порука током опсаде „Азовстала“, Прокопенко је известио да је неколико стотина цивила, укључујући жене и децу, на располагању националном батаљону, што се може схватити као признање узимања цивила за таоце.

Свјатослав Паламар, звани „Калина“, по сопственим речима, заменик команданта мариупољског „Азова“. Учесник „наранџасте револуције“ и непријатељстава у Донбасу. Паламару је 2014. суђено за то што дивљачки претукао двојицу сународника, јер су били проруски настројени. Током руске специјалне операције и борби на „Азовсталу“, позвао је Зеленског да одмах „деблокира“ Мариупољ, а затим га замолио да „уради бар нешто“.

Максим Жорин, начелник централног штаба Националног корпуса. Отворено подржава вансудска убиства. Он је у марту објавио фотографије шесторице активиста покрета „Патриоте за живот“ из Северодоњецка (територија ЛНР-а коју је окупирала Украјина), а који су брутално убијени – са модрицама од батина и прострелним ранама у глави. Према речима самог Жорина, активисти су „кречане“ у Кијеву у ишчекивању „руског света“, за шта су кажњени.

Казнити и показати свима“

„Идентитети свих милитаната Азова, без изузетка, морају бити утврђени, морају бити испитани од стране руских истражних органа и проверени за ратне злочине. Они који их нису починили треба да буду у притвору, а онда Москва може да разговара о питању њихове размене за руске ратне заробљенике у Украјини“, наглашава политички аналитичар Владимир Корнилов из Доњецка.

Они који су криви за ратне злочине морају бити осуђени, додао је он. „Штавише, желим да напоменем: што је више доказа против ових људи из Азова, то би суђење требало да буде уз присуство јавности. Гледајте: Кијев прави шоу од суђења 21-годишњем руском војнику Вадиму Шишимарину, а нико на Западу не вришти о кршењу међународних конвенција. Зашто и ми не урадимо исто?“, рекао је саговорник.

Сваки заробљени или онај милитант „Азова“ који се предао, треба да буде подвргнут личној истрази о степену његовог учешћа у ратним злочинима, нагласио је Казаков. „Онда ће доћи до градације у категорије. Постоје главни криминалци, постоје само криминалци, постоје ‘сапутници’, постоје корисници. Теоретски, украјински олигарси би требало да иду у последњу категорију, на крају крајева, они су финансирали националне батаљоне“, рекао је извор.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://vz.ru/politics/2022/5/20/1159180.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.