СРПСКИ СВЕТ ИЛИ „ОТВОРЕНИ БАЛКАН“? Ситуација на северу Космета достигла је веома опасан ниво

ФОТО: Н1

• Амбасадор Хил је у марту 2022. рекао: Вашингтону се не свиђају односи Србије са Русијом и Кином, посебно у области војно-индустријског комплекса.
• САД нуде Србима модел „отвореног Балкана“.
• Међутим, ако би Србија желела да „Отворени Балкан“ посматра као пројекат који балансира утицај Запада и Истока на Балкану (нека врста мултивекторске опције), онда Вашингтон зна да „отворени Балкан“ није отворен за све. За Русе је затворен.
• Треба узети у обзир и позицију суседа Србије. Бугарска, на пример, настоји да ојача свој утицај у Северној Македонији.
• Румунија настоји да ојача свој војни потенцијал у Црном мору, ослањајући се на Балкан као копнену базу за пројектовање утицаја Букурешта дуж тзв. Трачко-илирског коридора (traco-illiric) од румунског приморја до обале Бугарске.
• Румуни су усвојили концепт „проширене безбедности“ (securitate naţională extinsă), који подразумева активирање румунске спољне политике на простору између Црног, Балтичког и Егејског мора. Балкан је за Букурешт задњица „Велике Румуније“, а „отворени Балкан“ је Балкан без руског и српског утицаја.

АУТОР: Владислав Гулевич

Увођење специјалних јединица косовске полиције, уз подршку оклопних возила, на северни део Косова и Метохије (КиМ), насељен српским становништвом, изазвало је нови пораст тензија у покрајини. Према Бриселском споразуму из 2013. године, косовским снагама није дозвољено да тамо уђу без дозволе српских општина, али, како видимо, јесу.

Шеф косовског режима Вјоса Османи најавила је одлагање одржавања општинских избора у срединама насељеним Србима. Косовски „премијер“ Аљбин Курти правдао је увођење безбедносних снага потребом сузбијања криминала у покрајини. Курти је оптужио Београд да финансира субверзивне активности косметских Срба. Ову оптужбу изнео је после захтева Европског парламента да Београд призна независност Космета и придружи се санкцијама Русији. Признавање самопроглашеног Космета представљало би кршење територијалног интегритета Србије и еклатантно кршење међународног права. О томе недвосмислено говори Резолуција Савета безбедности УН број 1244 од 10. јуна 1999. године.

У септембру су Београд и Москва на маргинама Генералне скупштине УН потписали план консултација министарстава спољних послова две земље за 2023-2024. Амбасадор САД у Србији Кристофер Хил захтевао је од Владе Србије извештај о детаљима плана, али је Београд то одбио – и тада је Вашингтон кренуо у напад на Србију преко Космета.

Председник Србије Александар Вучић уверавао је америчког амбасадора у значај Сједињених Држава у „спречавању даље ескалације изазване готово свакодневним једностраним и незаконитим деловањем привремених приштинских институција“, али се Вашингтон оглушује о таква уверавања. Вашингтон не намерава да обузда косовски режим у настојањима да потпуно истисне српско становништво са Космета.

Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко овако оцењује ситуацију: „Приштина методично и тврдоглаво гради своје војно присуство на северу Косова. Тамо је ситуација на веома опасном нивоу. Кампања застрашивања и узнемиравања српског становништва се наставља. Циљ је освајањеј, заузимање северних региона уз попуштање, чак и помоћ са Запада… Ствар се намерно заоштрава да би се сукоб заоштрио… Западу је криза потребна да би извршио притисак на Београд да би да српски свет држи у страху.

Проблем је што је концепт српског света (Српски свет) нејасан, није испуњен стратешким садржајем. Чињеница да ће Вучић тражити од НАТО-а дозволу да врати српске припаднике реда на Космет указује на (не)самосталност Београда у спољној политици. А на Западу се концепт српског света доживљава агресивно. Поистовећује се са концептом руског света и сматра се препреком „отвореном Балкану“ и „очигледним одступањем од захтева ЕУ“.

Амбасадор Хил је у марту 2022. рекао: Вашингтону се не свиђају односи Србије са Русијом и Кином, посебно у области војно-индустријског комплекса. САД нуде Србима модел „отвореног Балкана“. Међутим, ако би Србија желела да „Отворени Балкан“ посматра као пројекат који балансира утицај Запада и Истока на Балкану (нека врста мултивекторске опције), онда Вашингтон зна да „отворени Балкан“ није отворен за све. За Русе је затворен.

Треба узети у обзир и позицију суседа Србије. Бугарска, на пример, настоји да ојача свој утицај у Северној Македонији. Румунија настоји да ојача свој војни потенцијал у Црном мору, ослањајући се на Балкан као копнену базу за пројектовање утицаја Букурешта дуж тзв. Трачко-илирског коридора (traco-illiric) од румунског приморја до обале Бугарске. Румуни су усвојили концепт „проширене безбедности“ (securitate naţională extinsă), који подразумева активирање румунске спољне политике на простору између Црног, Балтичког и Егејског мора. Балкан је за Букурешт задњица „Велике Румуније“, а „отворени Балкан“ је Балкан без руског и српског утицаја.

Кршење Вашингтонског споразума између Београда и Приштине из 2020. године, према којем се овај последњи, у замену за одбијање Срба да захтевају непризнавање независности Космета од других земаља, обавезује да неће аплицирати за чланство у међународним организацијама, косовски режим, ипак, намерава да поднесе захтев за чланство у Европској унији.

Нови низ тензија у Србији су кругови на води од процеса обуздавања Русије у троугао Балтичког, Црног и Средоземног мора. Балкан се налази готово у центру „троугла” и остаје важна тачка примене стратегије Вашингтона. Њему се мора супротставити другачија стратегија, а не нејасне идеологеме или српско реиздање вишевекторизма.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/12/12/serbskij-mir-ili-otkrytye-balkany-57927.html