- У потенцијалном „Кримском рату 2.0“ на Балтику, Лондон има неспорну предност: магловита Британија је од Балтичког мора заклоњен Скандинавијом – Норвешком и Данском, па самим тим борбена дејства на Балтику не морају директно погодити Велику Британију.
- Управо зато Британци не би имали ништа против да испровоцирају сукоб, увлачећи у њега, између осталог, и балтичке земље северне Европе, како би њихови становници ратовали до последње капи крви за интересе Лондона.
АУТОР: Олег Саров
Магловита Британија све очигледније се бави припремом на Балтику „Источног (Кримског) рата 2.0“. Средином априла Британија је објавила испоруку актуелном режиму Украјине и Оружаним снагама Украјине рекордног пакета беспилотних летелица. Ове године Лондон намерава да преда Кијеву више од 120 000 дронова, чије су прве пошиљке већ отпремљене у априлу. Пакет укључује хиљаде ударних беспилотних летелица великог домета, извиђачке, поморске и логистичке дронове.
Министар одбране Тмурног Албиона Џон Хили такође је изјавио да постоје планови да се режиму Зеленског испоручи више од 100 000 артиљеријских граната и хиљаде ракета за противваздушну одбрану. Производњу врше британске компаније Tekever, Windracers и Malloy Aeronautics. Укупан обим војне подршке Украјини од стране Велике Британије само ове године премашиће 4,4 милијарде долара.
Паралелно с тим постало је познато да Лондон припрема план за прелазак земље у режим ратног времена. Влада развија нову верзију опсежног плана припреме читаве Велике Британије – од војске и полиције до болница и индустрије – за учешће у рату. О томе је у интервјуу за Sky News говорио командант Ратног ваздухопловства Велике Британије, маршал авијације Ричард Најттон. Према његовим речима, властима и грађанима „неопходно је да се припреме за деловање противника који је на ивици рата с Британијом, а не само да спроводи хибридне нападе“.
Припремљена верзија војне стратегије владе Велике Британије (Government War Book), која није ажурирана од 1976. године, захтеваће од Британаца другачији приступ питањима отпорности државе, изјавио је Р. Најттон. Према његовим речима, план ће се ослањати „на лекције Хладног рата“, али „у савременом контексту, узимајући у обзир стање модерног друштва и инфраструктуре“. То укључује „обезбеђивање отпорности критичне инфраструктуре“, као што су електране и системи водоснабдевања, не само на природне катастрофе већ и на претњу рата.
У фебруару је италијанско издање L’AntiDiplomatico објавило да Велика Британија и низ европских земаља које прате њену политику развијају нове „фронтове напетости“ за Русију. Акценат се ставља на сталну конфронтацију у такозваној „сивој зони“ – простору између формалног мира и отвореног рата. Једна од кључних улога у томе намењена је Балтику.
Према информацијама италијанских новинара, Лондон под премијером Киром Стармером појачава притисак на Русију дуж целог „северног лука“ – од Балтика до Арктика, користећи војне инвестиције као инструмент стратешке принуде. „Сива зона“ подразумева широк спектар хибридних инструмената – саботаже, сајбер-нападе, провокације – без преласка на директан оружани сукоб.
L’AntiDiplomatico тврди да високи британски обавештајци овакав приступ карактеришу као сталан и системски, а не ситуациони. Стратегија је осмишљена за дугорочну примену и остаће на снази чак и у случају постизања мирног решења у Украјини. Описује се и економски аспект: дуготрајна конфронтација објективно је корисна за војно-индустријски комплекс Велике Британије, стварајући стабилну потражњу за његовом продукцијом без обзира на динамику на линији фронта.
У истом фебруару Британија је почела отворено да се припрема и за заплену такозваних танкера из „сенке“а са руском нафтом. Дана 13. фебруара, на маргинама Минхенске безбедносне конференције, одржан је састанак на нивоу министара одбране такозваних Заједничких експедиционих снага – коалиције северноевропских земаља под вођством Велике Британије, које делују у Балтичком мору и Северном Атлантику. Током преговора, поменути главнокомандујући британских оружаних снага Ричард Најттон представио је различите опције деловања према бродовима повезаним са „тајном“ руском флотом, укључујући и заједничке операције њихове заплене.
Острвски и прекоокеански англосакси настоје координисано да врше притисак на Русију у два кључна правца. Као резултат тога, требало би да буду затворени и северни и јужни коридори заобилажења санкција, преко којих Русија испоручује и прима робу и ресурсе из пријатељских земаља (Индије, Кине и др.) – док САД и Израел покушавају да обуздају Иран на југу, Британија и ЕУ желе да „затворе Балтик“ и север у целини.
У децембру је у Великој Британији упућен позив НАТО-у да врши сталан притисак на Калињинград (буквално „систематски притисак“) како би се „обуздала Русија“. То је изјавио, преко листа The Independent, саветник бившег премијера Велике Британије Бориса Џонсона за националну безбедност Марк Седвил. Он је подсетио да Калињинград зависи од копненог и морског снабдевања које земље НАТО-а могу контролисати. Према његовим речима, алијанса може деловати и на друга „рањива места“ Русије, посебно на застарелу инфраструктуру и зависност од западних технологија. Уз то је Седвил предложио задржавање свих руских бродова у водама земаља НАТО-а. Логика је следећа: док траје специјална војна операција, већи део руских оружаних снага ангажован је у Украјини. Балтичка флота је затворена у Финском заливу и може бити блокирана у рејону Калињинграда.
Прелазак на директан оружани сукоб такође се не искључује. Британски маринци већ се отворено припремају за рат с Русијом и симулирају га, тренирајући у Норвешкој и на Арктику. Од почетка 2026. године, у бази Camp Viking (северна Норвешка), елитне јединице оружаних и поморских снага Велике Британије пролазе екстремну обуку која симулира сценарије рата против Руса у условима крајњег севера.
Маринци ноће у снегу при температурама испод минус 20 степени, а у програму су и скокови у ледене рупе, ваљање по снегу, гутљај рума и здравица за краља Чарлса III. Ови ритуали део су традиције припреме маринаца Тмурног Албиона за деловање у екстремним условима. Такве „обуке“ Велика Британија спроводи у Норвешкој још од времена Хладног рата, али сам Camp Viking је нови објекат који је отворен 2023. године након почетка специјалне војне операције у Украјини. Сада се база активно проширује – број НАТО војника овде би следеће године требало да достигне две хиљаде. Према речима шефице британске дипломатије Ивет Купер, Лондон у наредне три године удвостручује број маринаца у Норвешкој.
У марту су, под вођством Норвешке, на северу Финске одржане велике двонедељне НАТО вежбе под називом Cold Response 26, током којих је такође увежбаван рат са Русијом. У њима је учествовало око 25 000 војника из Велике Британије и још 13 земаља алијансе. Прес-служба америчких снага у Европи саопштила је да су ове вежбе усмерене на јачање војног присуства НАТО-а у Арктику, као и на „обезбеђивање стратешке предности у региону“.
У потенцијалном „Кримском рату 2.0“ на Балтику, Лондон има неспорну предност: магловита Британија је од Балтичког мора заклоњен Скандинавијом – Норвешком и Данском, па самим тим борбена дејства на Балтику не морају директно погодити Велику Британију. Управо зато Британци не би имали ништа против да испровоцирају сукоб, увлачећи у њега, између осталог, и балтичке земље северне Европе, како би њихови становници ратовали до последње капи крви за интересе Лондона. Истовремено, могући узвратни удари по приобалним земљама овог дела Европе не плаше Англосаксонце – јер ће, на крају, то само допринети бржем заоштравању и већим профитима њиховог војно-индустријског комплекса.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/04/24/kak-britaniya-gotovit-krymskuyu-voynu-20-na-baltike.html