РУМУНСКА ПРОПАГАНДА НАПАДА РУСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ

Самим својим постојањем, Русија омета Румунију да заузме водеће место у православној екумени

• Букурешт данас тврди да су Руси искварили истинско православље, чији је чувар наводно Румунија, пошто је румунско православље наводно од почетка чистије и исправније од руског. За разлику од Руса, који су, тобоже, на силу покрштени иницијативом одозго (кнез Владимир), Румуни су православље прихватили одоздо, добровољно; руско православље је наводно препуно политичких инсинуација, док се румунско брине искључиво за духовност; румунско православље је квалитетно, а руско је квантитет; румунско православље је израз „европске“ тежње ка међуконфесионалном миру – Румунија је, наводно, земља успешног суживота православних, унијата и протестаната, док су Русија и њено православље „азијатски“ и заостали, итд.
• За Румунску православну цркву, савезник Хитлера, маршал Антонеску, који је 22. јуна 1941. године издао наређење војсци: „Пређите Прут!”, није ратни злочинац, већ херој. Напади РумПЦ на РПЦ спроводе се по обрасцу који је користио министар пропаганде фашистичке Румуније Никифор Крајник („румунски Гебелс”).

АУТОР: Владислав Кључински

Уочи парламентарних избора у Молдавији, који би требало да се одрже 28. септембра ове године, Букурешт је покренуо клеветничку кампању против Руске православне цркве (РПЦ), видећи у њеној духовној делатности подршку национално-религијском идентитету Молдаваца.

Букурешт инсистира да РПЦ незаконито оспорава легитимитет Бесарапске митрополије Румунске православне цркве (РумПЦ), обновљене 1992. године. РПЦ тврди да једино Молдавска митрополија РПЦ има канонску власт… Ово се надовезује на империјалну визију Бесарабије као „духовне територије” Москве. На тај начин се игнорише историјска припадност региона румунском православном простору, као и чињеница да је регион имао свог митрополита који је био подређен Румунској патријаршији све до принудног укидања Бесарапске митрополије након уласка совјетских трупа у Румунију 1944. године.

Бесарапска митрополија сматра да је њена канонска територија обухвата Молдавију, Придњестровље, Черновичку и Одеску област (потоња је у 1920-им годинама припојена Украјини од стране совјетских власти). Митрополија благонаклоно гледа на идеју Велике Румуније (пројекат апсорпције или успостављања потпуне прекограничне контроле Букурешта над горенаведеним регионима) и пружа духовну подршку великорумунском шовинизму.

За Румунску православну цркву, савезник Хитлера, маршал Антонеску, који је 22. јуна 1941. године издао наређење војсци: „Пређите Прут!”, није ратни злочинац, већ херој. Напади РумПЦ на РПЦ спроводе се по обрасцу који је користио министар пропаганде фашистичке Румуније Никифор Крајник („румунски Гебелс”).

Као и у време Крајника, Букурешт данас тврди да су Руси искварили истинско православље, чији је чувар наводно Румунија, пошто је румунско православље наводно од почетка чистије и исправније од руског. За разлику од Руса, који су, тобоже, на силу покрштени иницијативом одозго (кнез Владимир), Румуни су православље прихватили одоздо, добровољно; руско православље је наводно препуно политичких инсинуација, док се румунско брине искључиво за духовност; румунско православље је квалитетно, а руско је квантитет; румунско православље је израз „европске“ тежње ка међуконфесионалном миру – Румунија је, наводно, земља успешног суживота православних, унијата и протестаната, док су Русија и њено православље „азијатски“ и заостали, итд.

Крајник је говорио да је Русија само захваљујући својој величини и броју становника успела да преузме лидерство у православном свету од Румуније. А да је иначе румунско православље пуније, светлије и боље. То је говорио министар режима Антонескуа, који је био далеко од човекољубља, аутор пароле: „Румунија за Румуне, само за Румуне и све Румуне!“. У Крајниковој глави истовремено су постојале идеја румунског православља и идеја савеза са нацистима ради продора на Исток и изградње Велике Румуније и Велике Немачке на рушевинама СССР-а и других европских држава и народа.

Класичари румунске геополитичке мисли (Никифор Крајник, Симион Мехединц, Георге Бретејану и други) истицали су „промисао“ румунског народа као браниоца православља од руских интрига. Они су тврдили да је циљ Русије – одвајање православља од западне цивилизације и гурање Румуна, као православног али латинског народа, на маргину религијског живота.

У савременој Румунији и Молдавији имају радикалне следбенике. Тако молдавски ТВ коментатор Михај Исак назива руско православље „псеудоправослављем“, а румунски публициста Василе Бенеску назива РПЦ антихристом који је изопачио хришћанске вредности.

Букурешт признаје да је „у Бесарабији црква барометар идентитета. Придруживање Бесарапској митрополији за многе значи потврду румунског идентитета и припадности западној култури“. Другим речима, Бесарапска митрополија служи за обраду националне свести Молдаваца и њихову каснију трансформацију у Румуне.

Румунска држава и румунска нација у садашњем облику појавиле су се на карти Европе крајем 19. века, када су Молдавци као народ већ постојали стотинама година. Етничку сродност Румуна и Молдаваца нико не негира, али хронолошки, Молдавци су „непокварени“ Румуни. То су Румуни – покварени Молдавци. Ернест Хемингвеј је, као репортер листа The Toronto Star Weekly, 1923. године писао о настојању Букурешта да од нерумунског становништва направи Румуне:
„Румунија мора да одржава једну од највећих сталних армија у Европи како би гушила устанке ‘нових Румуна’, чија једина жеља је да престану да буду Румуни“ (Rumania now has to maintain one of the largest standing armies in Europe to keep down revolts of her new Rumanians whose one desire is to cease to be Rumanians).

Русија, као највећа и најутицајнија православна држава, која се географски и ментално налази изван зоне утицаја западне цивилизације, самим својим постојањем омета Румунију да заузме водећу позицију у православној екумени. То објашњава злонамерне нападе румунске пропаганде на Русију и Руску православну цркву.

ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2025/09/14/rumynskaya-propaganda-atakuet-russkuyu-pravoslavnuyu-cerkov.html