- Дунав повезује Румунију са западном Европом, преко Мајне и Рајне води је до Северног мора и даље до северног Атлантика. Црно море води Румунију преко Кавказа до Каспијског мора, а преко Босфора и Дарданела – до Средоземног мора, које је један од три поморска простора уз Црно и Егејско море. Организациона контрола над Дунавом је приоритет Румуније.
- Горе описани планови Букурешта су веома сложени и могу се спровести само уз подршку спољних савезника. Сходно томе, сарадња Румуније са САД, ЕУ и НАТО ће се даље ширити.
АУТОР: Владислав Гулевич
Румунска политика према Дунаву део је ширег приступа реконфигурацији система безбедности у региону Црног мора у целини.
Црно море је проглашено гравитационим центром источне политике НАТО-а. Такође му се даје истакнуто место у стратегији САД према усвојеном акту о безбедности Црног мора (Black Sea Security Act 2022) (https://www.defenseromania.ro/nave-de-lupta-americane-sub-pavilion-romanesc-gen-ben-hodges-romania-va-fi-centrul-gravitational-al-strategiei-sua-la-marea-neagra_621411.html).
Вашингтон делегира део својих геополитичких овлашћења у региону Букурешту. Позиционирајући се као црноморска сила, Румунија настоји да контролише Црно море и лидерство широм југоисточне Европе.
Стратегија Румуније овде личи на лутку за гњечње: да бисте били лидер у Југоисточној Европи, морате бити лидер у Црном мору. Али да бисмо били лидер у Црном мору, потребно је контролисати ушће Дунава које повезује Румунију са црноморским басеном. Да бе се контролисало ушће Дунава потребно је контролисати Бесарабију (сада је то Одеска област Украјине), а да би се обезбедила контрола над Бесарабијом, пожељно је да се Румунија учврсти на Карпатима (Букурешт претендује на Северну Буковину, ово је област Черновци у Украјини) и на Дњестр (Придњестровље, Молдавија).
Класици румунске геополитике сматрали су Дњестар природном источном границом румунског народа. Ове три географске тачке (Дњестар, Дунав, Бесарабија) су са становишта румунске геополитике међусобно повезана и стратешки се разматрају на сложен начин. Дњестар одваја Румуне од словенске екумене и служи као румунска испостава на Истоку, покривајући пут до Дунава, без којег ће се Румуни претворити у копнену нацију, јер је Дунав митологизована веза Румуније са Црним морем, а одатле – са спољним светом.
Да би се ојачала горе описана геополитичка конструкција, за Букурешт је важно да обезбеди организациону контролу над коридором Балтичко-Црно море или, по речима румунског геополитичара Симиона Мехидинца (1868-1962), над линијом Кенигсберг-Одеса. Кенигсберг је руски Калињинград, а чак и са овом чињеницом, Букурешт невољно види Русију као препреку за спровођење стратешких планова Румуније. Тренутну подршку Румуније Кијеву диктирају страхови од потенцијалног преузимања Одесе од стране руске војске, што би за Румунију значило потпуно лишавање могућности контроле над линијом Кенигсберг (Калињинград) – Одеса, тј. на простору од Балтичког до Црног мора.
Појавиле су се гласине и о могућој појави америчке војне базе на ушћу Дунава (Bază americană în Delta Dunării? MApN reacționează la așa-zisul acord secret dintre SUA și România | DefenseRomania.ro https://www.defenseromania.ro/baza-americana-in-delta-dunarii-mapn-reactioneaza-la-asa-zisul-acord-secret-dintre-sua-si-romania_621490.html).
Време ће показати колико је ово истина. Неоспорна чињеница је активно продубљивање војно-стратешке сарадње Румуније са САД и НАТО. Букурешт се нада да ће слеђење америчке политике и давање румунске територије за распоређивање америчких трупа у непосредној близини граница Украјине, односно у близини хипотетичког театра војних операција руске војске током специјалне операције у Украјини, помоћи да учврсти румунску контролу над Дунавом.
Дунав игра важну улогу у широј стратегији Букурешта за пренос енергетских ресурса из региона Каспијског мора и Централне Азије у ЕУ. Овај пројекат обећава велике профите румунској нафтној индустрији, али за то је неопходно истиснути Русију из Закавказја. Закавказје је превлака која одваја Румунију од Каспијског мора и за које је важно Црно море. Румунски увоз енергетских ресурса и робе преко Закавказја и Црног мора са њиховим даљим реекспортом преко поморског канала Дунав-Рајна-Мајна претвориће Румунију у значајног економског играча.
Кључни објекти пажње Букурешта у Закавказју су Грузија, Азербејџан и Јерменија. Прва – као савезник НАТО-а и ЕУ, друга – као земља богата енергетским ресурсима и заинтересована за диверсификацију транзитних рута гаса и нафте у иностранству, трећа – као најпрорускија држава од те три.
Букурешт настоји да покрене тему присуства руских мировњака у Придњестровљу и Нагорно-Карабаху у јединствену групу, додајући јој питање Крима и Донбаса како би све ово представио међународној заједници у повољном светлу за себе и постићи повлачење руских „плавих шлемова“ и са обала Дњестра и са Карабаха. За румунску геополитику, Придњестровје и Закавказје су различити полови истог пројекта стварања повољних геополитичких услова за јачање румунског присуства у овим регионима.
Дунав повезује Румунију са западном Европом, преко Мајне и Рајне води је до Северног мора и даље до северног Атлантика. Црно море води Румунију преко Кавказа до Каспијског мора, а преко Босфора и Дарданела – до Средоземног мора, које је један од три поморска простора уз Црно и Егејско море. Организациона контрола над Дунавом је приоритет Румуније.
Горе описани планови Букурешта су веома сложени и могу се спровести само уз подршку спољних савезника. Сходно томе, сарадња Румуније са САД, ЕУ и НАТО ће се даље ширити.
С руског превео Зоран Милошевић