- Стога православни експерти који рат против Ирана повезују са догађајима последњих времена, са Апокалипсом, и позивају на формирање некаквих „есхатолошких комитета“, у најмању руку не разумеју довољно суштину збивања на Блиском истоку.
- Рат Израела против Ирана, наравно, има религијску позадину, али она није директно повезана са идејом обнове Трећег храма.
- Реч је о другој религијској димензији: ционистичко руководство савременог Израела пре сања о идеји „великог Израела“ од Средоземног мора до Еуфрата, него о есхатолошкој идеји изградње Трећег храма, у који би требало да уђе машијах, јеврејски месија, који се у хришћанској традицији доживљава као антихрист.
АУТОР: Анатолиј Дмитријевич Степанов
Рат који су 28. фебруара започели Израел и САД против Исламске Републике Иран данас је постао најважнији догађај на политичкој агенди. Већ су се огласиле Русија, Кина и друге земље, осуђујући немотивисану агресију Израела и САД. Појавила се и прва реакција светског тржишта – порасле су цене нафте и гаса. Трампови противници у САД, представници Демократске странке, већ су осудили и критиковали поступке америчког председника. Европа се, као и обично, поделила у својим оценама. Очекују се резултати седнице Савета безбедности УН, коју су иницирале Русија и Кина. Укратко, реакција осуде агресије против Ирана добија на замаху.
Већ је познато да је изненадни удар на Иран са стране Израела (САД се већ „ограђују“, иако би без њихове подршке то било немогуће) довео до тешких последица за земљу – погинуо је врховни лидер Ирана ајатолах Хаменеј, као и читав низ високих војних руководилаца државе. Има и тешких жртава међу цивилним становништвом; свет је потресло убиство иранских девојчица, ученица основне школе у једном од градова.
Политичка оцена агресије Израела и САД против Ирана у земљама које имају привилегију да се изјашњавају без обзира на Америку јесте недвосмислено негативна. Наша оцена формулисана је од стране Министарства спољних послова Русије, других високих руских званичника и низа познатих експерата. И ту практично нема већих разлика – агресија Израела и САД против Ирана није у интересу Русије, будући да је Иран један од најближих савезника наше државе.
Ипак, ако ново иранско руководство не капитулира – а за сада нема назнака да ће се то догодити – и рат се одужи, то може имати тешке последице по САД. Русија би се могла наћи у политички повољној ситуацији, јер би могла да наступи као посредник у мировним преговорима. Раније предлоге посредовања председника Русије Владимира Путина Американци су надмено одбијали. Могуће је да ће сада настати ситуација у којој ће Трамп позвати Владимира Путина и затражити посредовање, јер одуговлачење рата прети озбиљним политичким проблемима за америчко руководство, због слабе популарности рата против Ирана у америчком друштву, а нарочито у контексту допунских избора за Конгрес, на којима републиканци могу претрпети пораз. Продужавање рата само би додало аргументе у корист пораза републиканаца, што би Трампу могло донети статус „хроме патке“ већ две године пре истека председничког мандата.
Нас, међутим, пре свега занима религијска позадина догађаја на Блиском истоку, о чему су већ говорили поједини православни експерти. Појављују се оцене да овај рат има апокалиптички карактер, да је циљ напада Израела на Иран рушење џамије Ал-Акса на Храмовној гори и изградња Трећег храма, што се у православној есхатологији недвосмислено повезује са временом доласка антихриста и последњим временима.
Да ли је то заиста тако?
Ако говоримо о религијској позадини догађаја, очигледно је једно – ционистичко руководство Израела активно користи религијску реторику у своје сврхе. Садашњи шеф јеврејске државе Б. Нетанјаху често цитира Тору, оне делове који наводно оправдавају агресивне поступке Израела према суседима. На сличан начин Стари завет тумаче и хришћани-ционисти у САД, који су религијски ослонац Трампове администрације. Посебно садашњи амбасадор САД у Израелу Мајк Хакаби. За америчке протестанте карактеристично је дословно разумевање појединих одредби Старог завета које се тичу послања Израела.
У православној традицији, као што је познато, историја Старог завета углавном се тумачи у симболичком смислу, као припрема за новозаветне догађаје. У Православљу нема оног буквализма у разумевању старозаветних догађаја који видимо у појединим протестантским струјама. Штавише, православни апологети по правилу препоручују да се старозаветни догађаји и уопште свети текстови Старог завета тумаче кроз призму православне богословске традиције. Но, та логика је страна и америчким протестантима-ционистима и, наравно, руководству Израела, које поједине мотиве из Торе користи у политичке сврхе.
Зато је многима запало за око не само то што су Израел и САД започели рат у суботу прве седмице Великог поста код православних, већ и у суботу уочи јеврејског празника Пурим, када се у синагогама читају текстови о потреби „уништења Амалика“. Сам Пурим повезан је са причом о чудесном спасењу јеврејског народа од представника Персијског царства који су намеравали да униште Јевреје (догађаји су описани у књизи „Јестира“). Код Јевреја је уобичајено да се Пурим слави као весео празник – дан спасења и сурове одмазде над Персијанцима. Управо ту симболику активно користи ционистички режим Нетанјахуа за оправдање својих агресивних поступака.
При томе, савремено ционистичко руководство Израела не воли да подсећа на друге епизоде из историје древног Израела, чијим се наследником сматра. На пример, ослобођење Јевреја из вавилонског ропства од стране персијског цара Кира, који је чак дозволио обнову Јерусалимског храма о трошку персијске благајне. Строго говорећи, Јевреји би требало да буду захвални Персијанцима за тај царски гест Кира и његовог наследника Дарија, захваљујући којима је обновљен Јерусалимски храм и настављена старозаветна традиција. Но, савремени ционисти историју памте селективно, што је врло карактеристично.
Међутим, нас пре свега занима друга страна религијске димензије питања, повезана са догађајима Апокалипсе, односно зацарењем антихриста, крајем времена и другим доласком Христа Спаситеља.
И ту настаје озбиљна забуна код наших православних експерата. Рат против Ирана, строго говорећи, нема непосредне везе са ликвидацијом исламске светиње – џамије Ал-Акса и обновом Трећег храма. Из једноставног разлога – Иранци су шиити, па за њих џамија Ал-Акса није светиња од таквог значаја као за сунитске муслимане, углавном Арапе, који, како је познато, данас подржавају рат САД против Ирана. У целини гледано, сунити су непријатељски настројени према шиитима. Зато и видимо недостатак јединства у исламском свету поводом савременог рата на Блиском истоку. Сунити подржавају САД, а Иран бомбардује не само војне базе, већ и нафтну производњу и прераду у арапским земљама.
У сваком случају, сматрати Иран главним заштитником џамије Ал-Акса, у најмању руку, није основано. Главни заштитници џамије Ал-Акса су пре свега Палестинци, Јордан, Египат, а у последње време и Турска, чији се лидер више пута представљао као заштитник интереса муслимана у Јерусалиму.
Стога рат Израела (уз подршку САД) против Ирана има карактер рата ционистичког режима против свог егзистенцијалног непријатеља – Исламске Републике Иран, обученог у религијску јудејску реторику. Али не више од тога.
Треба разумети да ционисти (јеврејски националисти), који су данас на власти у Израелу, нису аутентични носиоци идеје обнове Трећег храма. За њих су те идеје пре свега погодна религијска амбалажа ради добијања подршке религиозних Јевреја, од којих се један део залаже за хитну обнову Трећег храма.
Рат Израела против Ирана, наравно, има религијску позадину, али она није директно повезана са идејом обнове Трећег храма. Реч је о другој религијској димензији: ционистичко руководство савременог Израела пре сања о идеји „великог Израела“ од Средоземног мора до Еуфрата, него о есхатолошкој идеји изградње Трећег храма, у који би требало да уђе машијах, јеврејски месија, који се у хришћанској традицији доживљава као антихрист.
Аутор је историчар, главни уредник „Руске народне линије“, председник „Руског сабора“, члан Савеза писаца Русије
ИЗВОР: https://ruskline.ru/news_rl/2026/03/02/voina_protiv_irana_i_apokalipsis