Српска православна црквена општина Чајниче осудила је понашање Комисије за очување националних споменика БиХ у вези са рестаурацијом „Чајничког јеванђеља“, због погрешног тумачења настојања СПЦ да сачува своје највредније угрожене реликвије од нестанка путем стручне рестаурације, међу којима је „Чајничко јеванђеље“.
У допису Српске православне црквене општине Чајниче упућеном овој комисији, а у који је Срна имала увид, наводи се да је то протумачено као покушај „отуђивања“ добра, што је тешка оптужба и увреда на рачун СПЦ.
На састанку Комисије у августу, на презентацији предлога Измене одлуке „Градитељска целина – Црква Вазнесења Христовог и Црква Успења пресвете Богородице у Чајничу са покретним добрима“, а касније и институционално, од два члана Комисије, СПЦ је инсинуирано оптужена за нелегалне радње у вези са очувањем својих вредних реликвија.
Оне су у власништву Српске православне црквене општине Чајниче и чувају се у Цркви успења Пресвете Богородице, наводи се у допису.
Црквена општина Чајниче изражава дубоко негодовање због оваквог поступања чланова Комисије из Федерације БиХ Фарука Капиџића и Зорана Микулића, као и њиховог односа према СПЦ, која је власник покретних добара која су обухваћена изменом Одлуке.
У допису се посебно истиче чињеница да СПЦ постоји 800 година на тлу историјске БиХ и да је више од 500 година чувар јединог рукописног јеванђеља које је сачувано тамо где је и настало – кроз литургијски живот Српске православне цркве.
„Захваљујући континуираној литургијској употреби и предаји из руке у руку, кроз векове у СПЦ, као и захваљујући верујућем српском православном народу који га је вековима штитно од зала, очувао и предавао будућим верујућим генерацијама, и у најтежим временима и опасностима, СПЦ представља најстарију институцију заштите овог културног добра на простору савремене БиХ“, наводи се у допису.
Од Комисије за очување националних споменика, као институције, тражимо, истичу, да се тако и постави према СПЦ – без инсинуација и неоснованих оптужби.
Чланови Црквене општине указали су да би назив добра у изменама Одлуке комисије требало да се исправи, будући да је назив цркве погрешан, као и да су сви предмети проглашени покретним добрима у постојећим Одлукама чајничке цркве богослужни предмети који се користе у литургијској служби СПЦ.
„Икона Пресвете Богородица Перивлепте са Христом и Свети Јован Крститељ `Чајничка Красница` је место ходочашћа искључиво православних верника, који јој приступају по обичајима Српске православне цркве“, указује се уд опису и истиче“
„Духовна и литургијска вредност покретних добара, иконе Краснице и ‘Чајничког јеванђеља‘, а и других предмета обухваћених Одлуком за верујући српски православни народ и његову Цркву, изнад је материјалне вредности, те вас молимо да са таквим ставом и приступите научној обради ових добара Српске православне цркве“.
Такође је указано да је „Чајничко јеванђеље“ (15. век) средњовјековна црквенословенска рукописна књига старијег типа настала на тлу савремене источне БиХ – Републике Српске за богослужбене потребе у СПЦ.
„У опису ‘Чајничког јеванђеља‘ у постојећој одлуци, на који износимо приговор, стоје наводи који озбиљно позивају на садржај Јеванђеља у контексту јереси, што је за СПЦ једна од најозбиљнијих упућених увреда, односно оспоравање њеног идентитета, историје и улоге у настанку и чувању правоверности и културе српског народа историјске БиХ“, поручују из Црквене општине Чајниче.
Уз напомену да је ова рукописна књига у потпуности православна, у Црквеној општини појашњавају да се њена одредница као „босанска“ односи на територију на којој је настала, али не и на припадност другој „цркви“.
„Тражимо да се уклоне сви нетачни описи и јеретична тумачења ове рукописне књиге, превасходно оне да припада `босанској провенијенцији`. У науку је ова литургијска књига уведена 1900. године, као `рукопис српске редакције` и више пута научним радовима потврђена као рукопис српске рецензије“, стоји у допису.
Истиче се да Црквене општине траже да се у Одлуку уврсте све научне чињенице, односно истраживачки резултати еминентних српских научника (филолога, теолога, палеографа и других) која нису уврштена у актуелну одлуку, сем у делу физичког описа добра, као и научни приступ који подразумева објективност у изношењу тумачења чињеница.
„Оно што смо изнели стручном кадру као важну сугестију при посети локалитету у Чајничу јесте чињеница да се врло рано у Цркви око овога споменика формирала драгоцена српска рукописна и штампана збирка која у цркви постоји и данас и с којом Јеванђеље чини недељиву целину, због чега је нелогично ово добро издвојити на колекције и прогласити га самосталним националним спомеником“, наводи се у допису.
Став Црквене општине је да добро „Чајничко јеванђеље“ мора бити уврштено у Одлуку о заштити непокретног добра саме Цркве и свих осталих покретних добара који припадају Цркви и чине заједничку целину, а под једном одлуком.
Тако ће цела збирка добара, али и рукописних књига насталих око „Чајничког јеванђеља“ бити заштићена истим мерама чувања, а Српској православној цркви биће омогућено лакше управљање овим својим ресурсом, појаснили су у допису.
СПЦ, додаје се, не располаже подацима да је у време доношења Одлуке о проглашену покретног добра – „Чајничко јеванђеље“ које се чува у Музеју цркви Успења Богородице и Цркве Вазнесења Христовог у Чајничу, 2013. године, извршен увид у стање рукописа Јеванђеља, нити је СПЦ доставила мишљење у виду става власника, на чему се темељи проглашење националним спомеником.
„Приступ највреднијим предметима у чајничкој ризници је ограничен на уски круг управитеља и власника добра, контролисано је руковање истим, па у сумњу доводимо и могућност приступа стручног кадра Комисије овој рукописној књизи у 2013. години. Молимо вас да нам доставите податке о дану када је извршен увид у рукопис ‘Чајничког јеванђеља‘“, стоји у допису.
Такође се тражи пажљиво изражавање и опхођење са уважавањем према најсветијем ходочасничком месту православних верника у савременој БиХ, како би се избегле повреде верских осећања.
„Сагласни смо да ’Чајничко јеванђеље‘ треба бити заштићено као национални споменик БиХ у једној свеобухватној одлуци уз сва друга покретна добра Цркве и саму Цркву Пресвете Богородице у Чајничу, али једино и искључиво уколико се његове вредности припадности литургијском источнохришћанском православном обрасцу не негирају и не приписују, научно неутемељено, јеретичким средњовековним религијама“, стоји у допису и истиче да:
„Уколико се негира његова припадност СПЦ и средњовековном источнохришћанском православном обрасцу, његову духовну и верску вредност за православне хришћанске вернике мораћемо ставити испред интереса свих народа БиХ, повући сагласност и тражити од Комисије да повуче одлуку о проглашењу ‘Чајничког јеванђеља‘ националним спомеником БиХ и укине му овај статус“.
Овим дописом из Црквене општине изразили су жаљење због претходног и актуелног деловања појединог кадра и чланова Комисије у погрешном и увредљивом правцу.
Такође исказана је дубока повређеност верских осећања, али и нада у успостављање неутралности, објективности, међупоштовања, сарадње са институцијом којој Српска православна црквена општина Чајнича, као организациона јединица СПЦ, жели да буде партнер у заштити вредних покретних и непокретних добара.
ИЗВОР:https://sputnikportal.rs/20221219/komisije-za-ocuvanje-nacionalnih-spomenika-bih-tesko-uvredila-spc-1148203616.html