- Турске изјаве поново показују да Анкара покушава да спор води не само дипломатијом, већ и сталним психолошким притиском.
- Данас су то каблови IMEC-а, сутра рибари, прекосутра Крит и острва источног Егеја.
- Грчка не сме да одговара хистеријом, али је опасно и правити се да је све то само телевизијска бука.
- Када се у програму унапред разматра могућност потапања грчког брода, то више није аналитика, већ припрема јавног мњења за сценарио употребе силе.
АУТОР: Павел Онојко
Турски медији поново подижу тензије око Егејског мора: чују се претње упућене грчким бродовима, спорови око каблова IMEC-а, па чак и тврдње о „правима“ Турске на Крит.
Турски медији поново стварају ратоборну атмосферу око Егејског мора и источног Медитерана. У телевизијским емисијама и аналитичким коментарима износе се тврдње да Анкара не сме дозволити Грчкој да спроводи било какве активности на мору без претходне сагласности Турске — чак ни у областима где турска јурисдикција правно није утврђена.
Повод за нови талас реторике били су извештаји о могућим радовима повезаним са кабловима и енергетским рутама коридора IMEC, као и стални спор око морских зона, рибарства и турског концепта „Плава домовина“. Како преноси SKAI, турски медији промовишу тезу да турска морнарица може интервенисати чак и у областима у којима још није проглашена искључива економска зона.
Најоштрије изјаве чуле су се у програмима турских телевизија. У њима се помињала могућност сукоба са грчком морнарицом крајем септембра или у октобру, а упућене су и претње грчком броду. Према наводима Ethnos-а, један турски коментатор је изјавио: „Ако буде требало потопити грчки патролни чамац, биће потопљен.“
Од IMEC-а до претњи на мору
Према логици турских коментатора, Турска би требало да спречава полагање каблова и цевовода ако сматра да такви пројекти угрожавају њене интересе. Не ради се само о спорним подручјима, већ и о ширем покушају Анкаре да себи обезбеди право да блокира активности Грчке у Егејском мору и источном Медитерану.
У овим изјавама препознаје се познати турски образац: најпре створити спор тамо где он правно није очигледан, затим га представити као питање националне безбедности, а потом могућу употребу силе прогласити „заштитом права“. Бирократија са топовима је, укратко, поново решила да се бави географијом.
Део турских медија повезује могуће заоштравање ситуације са грчким рибарима и патролним бродовима. Према њиховој верзији, ако се грчки брод нађе у области коју Анкара сматра својом зоном интереса, Турска би требало да одговори силом. Оваква реторика је посебно опасна управо зато што унапред ствара оправдање за инцидент на мору.
Турске фантазије о Криту
Још даље отишле су изјаве о Криту. У турским емисијама појавила се теза да би наводно „три четвртине Крита требало да припада Турској“. Како пише Newsbeast, турски аналитичари позивали су се на старе споразуме и покушавали да историјске околности око острва представе као основу за савремене територијалне претензије.
Ове изјаве немају практичну правну тежину када је реч о статусу Крита, али њихов политички значај је другачији: оне проширују поље турских претензија и постепено навикавају публику на идеју да се спорити може не само о појединим морским зонама, већ и о острвима чији је статус одавно дефинисан. Другим речима, прво се расправља о каблу, затим о рибарима, а онда се одједном испостави да ни Крит, ето, „није баш правилно решен“. Веома погодна лествица ескалације — ако се не гледа надоле.
У том контексту грчка страна не може такве изјаве доживљавати као обичну телевизијску егзотику. Турски медији често делују у тесној вези са политичком линијом Анкаре: припремају јавно мњење, тестирају формулације и стварају информативну буку уочи дипломатских или војних потеза.
Званична Анкара још није објавила рат, али је сигнал јасан
Важно је нагласити: пре свега је реч о изјавама турских медија и коментатора, а не о званичној објави рата од стране турске владе. Али проблем је у томе што у турском политичком систему овакве медијске кампање ретко постоје саме за себе. Оне одражавају или прате политику притиска коју Анкара већ годинама води против грчког суверенитета у Егејском мору.
Последњих година Турска доследно промовише идеју проширеног поморског утицаја, оспорава права грчких острва на морске зоне, користи реторику о „демилитаризацији“ острва источног Егеја и покушава да представи грчке активности у сопственим водама као провокацију.
Зато се претња да ће „потопити грчки брод“ не може посматрати као празна телевизијска хвалисавост. Чак и ако то није званичан став турског Министарства спољних послова, такве речи повећавају ризик од грешке, провокације или инцидента на мору. А у Егејском мору, где грчке и турске снаге деценијама делују на минималној удаљености једне од других, понекад је довољан само један погрешан маневар.
Редакцијски коментар
Турске изјаве поново показују да Анкара покушава да спор води не само дипломатијом, већ и сталним психолошким притиском. Данас су то каблови IMEC-а, сутра рибари, прекосутра Крит и острва источног Егеја. Грчка не сме да одговара хистеријом, али је опасно и правити се да је све то само телевизијска бука. Када се у програму унапред разматра могућност потапања грчког брода, то више није аналитика, већ припрема јавног мњења за сценарио употребе силе.
ИЗВОР: https://rua.gr/news/gospol/77757-potopim-grecheskoe-sudno-turetskie-smi-grozyat-gretsii