У издању МедиаСфере (Београд) из штампе је изашла најновија збирка песама „Караточ”, ауторке Ксеније Матовић из Црне Горе.
Ово је њена четврта збирка позије, “химну мору, њеном модром уточишту и прибјежишту“.
“Док покушавам да напишем ријечи, које би истовремено привукле читаоца, не откривајући му превише од једног мора и једног града, можда чак свих мора и свих градова, промишљам о величанственој композицији Микиса Теодоракиса Όμορφη Πόλη (Лијепи граде). Промишљам, да ли сам тај град и море, или све градове и сва мора оковала насловом, Караточ. Једином стијеном, која има име. Бременито и тамно, наспрам бијелих кућа и дугих, кривудавих улица, подједнако бијелих шкура и једне понистре на Шкверу у којој станују огледало и дијелови колтрине. Или напросто пустила да лете попут ријетких корморана, чија црна крила чине оквир за хоботнице, ости и стађуне“, каже Ксенија Матовић.
“Ксенија Матовић у својој новој збирци песама Караточ, у 49 кратких песама, у духу хаику поезије, пева о тренуцима у којима је снажно доживела природу, са жељом да забележи то стање и да га повеже са тајнама своје душе. У време кад неолиберални профит сигурно и бескрупулозно покорава свет, Ксенија својим песмама химнично велича моћ непокориве природе. Зато у њеним стиховима нема људи; море и обала су ту, али нема рибара.
Њена поезија је помало затворена, херметична, она тражи пажљивог, посвећеног и сензитивног читаоца, удубљеног и образованог.
Њени дескриптивни пејзажи су негде између Далијевих мртвих природа и Лубардиних медитеранских слика. Све је у покрету, без умора, њене звучне фигуре асонанце пуне су самогласника, њени оксиморони су ефектниасонанце пуне су самогласника, њени оксиморони су ефектни: мртве речи, млеко ноћи, колевка, недоносница, црно сунце…”, пише у рецензији проф. Светлана Градинац.
БИОГРАФИЈА
Ксенија Матовић (1973) рођена на Цетињу, основну и средњу школу завршила у Херцег Новом.
Филозофски факултет, смер социологија, завршила у Новом Саду.
Радила у Новом Саду у фирми Стилос.
Оснивач је књижевне манифестације Стилосова агора.
Радила као новинар листова Дневник и Блиц, објављивала чланке у часопису Земља, колумниста београдског часописа МедиаСфера.
Новинар је и дописник листа Дан из Херцег Новог.
Живи у Херцег Новом.
Мајка је двадесетогодишњег Бориса Басаре.