Научници су опсежно проучавали деградирајућу пропаганду, која дехуманизује маргинализоване групе
Недавна студија објављена у часопису European Journal of Social Psychology сугерише да гледање историјске пропаганде која велича диктаторе има тенденцију да ублажи негативне емоције које људи осећају према прошлим злочинима.
Научници су открили да мешање слика насмејаног, приступачног Адолфа Хитлера са фотографијама злочина Холокауста умањује осећај кривице и повећава позитивне емоције код савремених немачких испитаника. Ови налази пружају доказе да историјска пропаганда и деценијама након свог настанка може да манипулише људским емоцијама.
Дилема музеја и историчара
Музеји и едукатори често се суочавају са проблемом како представити историјске артефакте из мрачних периода историје. Неки стручњаци страхују да приказивање позитивних, свакодневних фотографија диктатора може младим генерацијама пренети искривљену слику прошлости. Други сматрају да су такви материјали једноставно историјски докази без моћи да утичу на савремени ум.
Историјски гледано, нацистичка партија се у великој мери ослањала на пропаганду како би обезбедила подршку јавности. Велики део те пропаганде био је усмерен на величање Адолфа Хитлера. Он је често приказиван као близак, обичан човек из народа, али и као поштовани спаситељ.
Шта су научници желели да открију?
Научници су опсежно проучавали деградирајућу пропаганду, која дехуманизује маргинализоване групе. Међутим, много мање времена посветили су испитивању психолошких ефеката пропаганде која велича вође. Истраживачи су спровели ову студију како би утврдили да ли ласкави прикази Адолфа Хитлера и данас утичу на начин на који људи доживљавају злочине које је починио нацистички режим.
Лара Дитрих, постдокторски истраживач у Leibniz-Institut für Wissensmedien, објаснила је да су научници започели овај рад након разговора са једним музејским кустосом. Кустос је поменуо да се пропагандне слике које величају Адолфа Хитлера у његовој струци сматрају „злонамерним сликама“.
„Када смо почели да истражујемо ту тврдњу, били смо изненађени што у психологији до сада није било истраживања о ефектима таквих слика, упркос признатој улози коју је пропаганда имала у успону нациста на власт и континуираном постојању релевантног пропагандног материјала“, рекла је Лара Дитрих за PsyPost.
Колективна кривица и емоције
Она је додала да је истраживачки тим желео да утврди да ли су ове слике заиста злонамерне и, ако јесу, на који начин. Конкретно, желели су да сазнају да ли ове слике утичу на осећај групне кривице.
Групна кривица је емоција коју људи осећају због припадности одређеној групи, чак и ако лично нису починили никакво недело. На пример, савремени Немци могу осећати колективну кривицу због Холокауста, иако су рођени дуго након завршетка Другог светског рата.
Први лабораторијски експерименти
Да би истражили овај концепт, научници су прво спровели два прелиминарна лабораторијска експеримента са 66 и 77 учесника. Истраживачи су учесницима приказивали слајд-шоу црно-белих фотографија из периода од двадесетих до четрдесетих година прошлог века. У једној групи, учесници су гледали само 16 фотографија које приказују злочине почињене током нацистичке ере.
Други учесници гледали су мешовиту презентацију која је садржала осам фотографија злочина и осам пропагандних фотографија које величају режим. Након слајд-шоуа, учесници су оцењивали своје емоције. Истраживачи су приметили прве знаке да мешовита презентација смањује емоције повезане са кривицом.
Већи експеримент са студентима
Како би проширили ова почетна тестирања, научници су спровели већи лабораторијски експеримент са 172 учесника. Учесници су углавном били студенти универзитета који су одговарали на питања у приватним рачунарским кабинама. У овом експерименту, истраживачи су првој групи приказали 16 фотографија нацистичких злочина.
Друга група гледала је 32 фотографије у насумичном редоследу. Тај слајд-шоу састојао се од 16 фотографија злочина и 16 пропагандних фотографија које величају режим. Након гледања слајд-шоуа, учесници су на упитнику оцењивали своје тренутне емоције. Истраживачи су открили да су учесници из мешовите групе пријавили значајно мањи осећај кривице и стида у односу на људе који су гледали само фотографије злочина.
Да ли пропаганда мења начин размишљања?
Након тога, истраживачи су спровели још једну потврђујућу лабораторијску студију са 114 учесника. Поставка је била готово идентична претходном експерименту, али су научници додали нове упитнике. Желели су да тестирају да ли пропаганда изазива когнитивну промену. Когнитивна промена настаје када људи мењају начин на који размишљају о некој ситуацији како би умањили њен емоционални утицај.
На пример, учесници би могли да кривицу пребаце на неколицину моћних лидера или на манипулативну природу пропаганде, уместо да читаву групу сматрају одговорном. Још једном, мешовита група пријавила је нижи ниво личне кривице и стида. Међутим, истраживачи нису пронашли доказе да је пропаганда променила начин на који су учесници приписивали кривицу. Пропаганда није утицала ни на шире прихватање колективне кривице.
Онлајн студија и различити резултати
Како би проверили да ли се ови ефекти јављају и ван лабораторије, научници су осмислили велику онлајн студију са 643 учесника. Ова група била је одабрана тако да представља савремену немачку популацију по старости и полу. Истраживачи су за ову студију формирали и трећу експерименталну групу.
Ти нови учесници гледали су 16 фотографија злочина помешаних са 16 позитивних, обичних историјских фотографија. Те слике су по садржају одговарале пропагандним фотографијама, попут приказа обичног човека који гледа у јелку уместо Адолфа Хитлера који гледа у јелку.
У овом онлајн формату, истраживачи нису пронашли исто директно смањење кривице као у лабораторијским студијама. Различити сетови фотографија нису произвели значајне разлике у пријављеном осећају кривице нити у подсвесним мислима повезаним са кривицом.
Шири емоционални ефекат пропаганде
Пошто је онлајн студија дала другачије резултате од лабораторијских истраживања, научници су комбиновали податке из свих експеримената у једну велику статистичку анализу. Та интегрисана анализа обухватила је укупно 860 посматрања учесника. Анализирајући комбиноване податке, научници су открили ширу емоционалну промену.
„Кроз све студије били смо изненађени колико широко пропагандне слике ублажавају негативне емоције изазване подсећањем на злочине почињене током владавине нациста од стране некадашњих припадника националне групе наших учесника“, рекла је Лара Дитрих.
Она је навела да су првобитно претпостављали да ће фотографије пре свега смањити емоције повезане са кривицом, али да су укупни подаци показали да пропаганда смањује читав спектар негативних емоција и појачава позитивне емоције. Учесници у мешовитој групи пријавили су да се осећају срећније, смиреније, узбуђеније и опуштеније. Овај комбиновани ефекат чини ове слике „чак и злонамернијим него што смо очекивали“, истакла је Лара Дитрих.
Како пропаганда делује на психу
Истраживачи претпостављају да се ова емоционална промена дешава путем усмеравања пажње. Усмеравање пажње је психолошка стратегија суочавања у којој људи скрећу фокус са нечег узнемирујућег како би себи одвратили пажњу. Насмејане, позитивне слике вероватно су пружиле дистракцију која је ублажила емоционалну тежину фотографија злочина.
Једно од ограничења овог истраживања јесте то што онлајн студија није поновила почетне лабораторијске налазе у вези са кривицом. Истраживачи сугеришу да људи који учествују у онлајн анкети код куће можда мање пажљиво посматрају фотографије него учесници који седе у контролисаном лабораторијском окружењу. Људи у лабораторији такође могу бити мотивисанији да се дубље посвете материјалу.
Опасност савремених слика и вештачке интелигенције
Истраживачи су такође истакли да се студија искључиво бавила пропагандом из тридесетих и четрдесетих година прошлог века. Остаје да се види да ли савремене политичке слике производе исте ефекте. Лара Дитрих осврнула се и на могуће погрешно тумачење резултата.
„Желимо да нагласимо да наши резултати не сугеришу да су сви учесници почели да одобравају Адолфа Хитлера и његове поступке само зато што су видели пропагандне слике које га величају“, изјавила је Лара Дитрих. „Наши резултати ограничени су на показивање ефеката на тренутне емоције учесника; нисмо пронашли утицај на њихове ставове према националсоцијализму.“
Говорећи о широј поруци истраживања, Лара Дитрих нагласила је потребу за опрезом када је реч о медијима.
„Наш рад сугерише да може бити опасно прихватати слике, чак и старе, здраво за готово“, рекла је она. Навела је да су слике понекад креиране ради емоционалног утицаја и да не одражавају пуну истину.
Иако просечан човек можда не гледа историјску пропаганду свакодневно, ипак се сусреће са савременим сликама чији је циљ да изазову или ублаже одређена осећања. Она је саветовала да се фотографије увек упоређују са другим изворима.
„Ово је посебно важно са појавом све софистициранијих генератора слика заснованих на вештачкој интелигенцији“, додала је она.
Студију под називом „Злонамерне слике? Како националсоцијалистичка пропаганда која велича Адолфа Хитлера утиче на емоције савремених посматрача“ потписују Лара Дитрих, Катарина Бернекер, Јонас Рајнхарт и Каи Засенберг.
ИЗВОР: European Journal of Social Psychology, PsyPost