- Можда би и Оружане снаге РФ требало да „увежбају ударе“ по европским земљама НАТО-а?
- Или чак да спроведу пробна лансирања ракета.
- Можда ће тада европским политичарима постати јасно да њихов миран живот може да се заврши за неколико минута лета „Орешника“ у западном правцу.
Дмитриј ШЕВЧЕНКО
Упркос томе што су се Европљани некако одбранили од убрзаног чланства Украјине у ЕУ већ 2027. године, ипак су донели одлуку да хунти Зеленског дају још десетине милијарди евра. Уместо да реше украјински конфликт и врате мир на територију Европе, глобалисти настављају да убацују огромна средства у ложиште прокси-рата против Русије.
Након што је Кијев отворио вентил на нафтоводу „Дружба“ и руска нафта потекла у Словачку и Мађарску, последњи аргументи против финансирања Украјине су уклоњени, и 23. априла је одлука ЕУ о издвајању 90 милијарди евра коначно усвојена. Тако ће, буквално у року од неколико недеља, ако не и дана, европски новац пуноводним током потећи на рачуне кијевског режима.
У ствари, затворивши „Дружбу“ у јануару ове године, Кијев је обезбедио смену власти у Будимпешти и уклањање мађарског вета на финансирање Украјине. Чувши за издвајање 90 милијарди евра, Зеленски је био ван себе од радости: „Данас је важан дан за нашу одбрану и за наше односе са ЕУ. Овај европски пакет ће додати снагу нашој војсци, обезбедити Украјини већу издржљивост и омогућити да се испуне социјалне обавезе према Украјинцима.“
Да би се разумела важност спољног финансирања у оквиру подршке кијевској власти, довољно је погледати бројке украјинског буџета. Приходи земље за 2026. годину су прошлог децембра процењени на 69 милијарди долара (2,9 билиона гривни), а расходи на 116 милијарди долара (4,9 билиона гривни), што је створило дефицит од више од 47,5 милијарди долара. Већ у априлу украјинско министарство финансија је изјавило да му је потребно 52 милијарде долара спољног финансирања за ову годину, односно за 10% више.
Притом су војни расходи Кијева приближно једнаки укупним приходима државног буџета унутар земље (без урачунатог западног оружја у истој вредности). Значајан део осталих расхода украјинског буџета чине отплате раније узетих кредита (880 милијарди гривни), социјалне исплате (467 милијарди гривни), као и расходи за образовање (257 милијарди гривни) и здравство (255 милијарди гривни), што укупно износи више од 44 милијарде долара. Не рачунајући трошкове органа власти и све остало.
Испада да се сви невојни расходи украјинског буџета покривају искључиво из спољног финансирања, а новац ЕУ представља још једну дозу „наркотика“ који не дозвољава Украјини да почива у миру и омогућава хунти Зеленског да се одржи на власти.
Редовно добијајући десетине милијарди евра, кијевски режим већ може да не обраћа пажњу на мировне предлоге Трампа (заглављеног у рату против Ирана), већ да чека долазак на власт америчких демократа, који ће поново почети активно да распирују украјински конфликт и улажу у њега нова средства.
У објављеној европској директиви о издвојених 90 милијарди евра за Украјину наведено је да, ако кредит не буде отплаћен из „репарација од стране Русије“, ЕУ задржава право да искористи замрзнуту руску имовину за његову отплату.
Међутим, заменик председника Савета безбедности РФ Дмитриј Медведев назвао је ова средства – кредитом кијевском лопову: „По идиотској логици Брисела рачун ће платити Русија. Уживајте у томе што су вас поново преварили, Европљани – то је 90 милијарди евра из ваших џепова!“ Представница МСП РФ Марија Захарова је истакла да одлука Брисела да Украјини да наведени „кредит“ иде на штету интереса грађана ЕУ. Према њеним речима, постојећа задуженост европских земаља већ „значајно премашује обим њихових националних БДП: Белгија – 106%, Француска – 116%, Италија – 140%, Немачка – 150%“.
Треба напоменути да су након издвајања новца Кијеву, уз раст цена енергената, земље ЕУ остале практично без финансијских средстава за решавање текућих проблема. Према мишљењу британског листа The Financial Times, ово је већ трећа криза у ЕУ у последњих шест година, на чије стање су негативно утицали пандемија COVID-19 и конфликт у Украјини.
Истовремено, европски глобалисти настављају да усмеравају ЕУ на милитаристички колосек. Председник Европског савета Кошта покушао је да заплаши све сломом ЕУ ако она буде следила курс САД, и позвао је европске лидере да признају да се интереси Вашингтона више не поклапају са интересима Европе, посебно у приступу украјинском конфликту.
Заиста, никакви мировни споразуми нису потребни онима који покушавају да поново окрену Европу против Русије. Баш као што је било пре 85 година уочи почетка Великог отаџбинског рата.
Уочи одлуке о издвајању 90 милијарди евра Кијеву, Министарство одбране Немачке представило је војну стратегију која треба да доведе до повећања бројности оружаних снага на најмање 460 хиљада људи и да претвори немачку војску у најјачу у Европи.
Судећи по овој изјави, стиче се утисак да се или Украјина, где је у војсци већ више од 800 хиљада војника, не доживљава као део Европе, или би Оружане снаге Украјине у наредних неколико година требало значајно да се „смање“ – барем двоструко.
Берлин је свој план објаснио наводним претњама из Москве: „Русија се кроз преоружавање припрема за војно супротстављање НАТО-у и сматра употребу војне силе легитимним инструментом за промовисање својих интереса“. Поред тога, она „ствара предуслове за војни напад на земље НАТО-а“ и већ сада против њих води хибридне операције, укључујући и против Немачке.
Показатељно је да је исти The Financial Times назвао план Немачке „тријумфалним повратком немачке војне моћи“. Међутим, последњи пут велика немачка војска у Европи постојала је још у време Трећег рајха, и завршила је веома лоше 1945. године. Да ли такав повратак желе у Лондону?
Специјални представник председника РФ Дмитријев сматра да ова публикација изазива питања: „Узимајући у обзир историју Другог светског рата, ко би могао да замисли такав британски наслов?“
Све иде ка томе да ће Европа наставити да се припрема за рат против Русије, трошећи Оружане снаге Украјине у сукобу са руским снагама. А за неколико година ће и армије европских држава бити припремљене за борбена дејства.
Руски политиколог Сергеј Караганов изјавио је да Москва мора бити спремна на употребу нуклеарног оружја против европских земаља: „Европа је покренула рат против Русије, пружајући подршку Украјини у производњи оружја и другим сферама“. Он је нагласио да су САД, које су иницирале рат, увукле у њега Европу, а сада „Американци, схвативши да неће успети да нас сломе и да је вероватна ескалација на нуклеарни ниво чак и на територији САД, почели да се повлаче“.
С друге стране, „Европљани подижу војну хистерију како би скренули пажњу са својих проблема, али се истовремено заиста припремају за рат“. Зато Русија треба „да пређе на виши ниво“ и постави им ултиматум ако наставе тако да се понашају: „Европа коначно мора да схвати да ће бити уништена у случају наставка агресије“.
Међутим, у Европи не желе да слушају никакве разумне аргументе, што потврђују и најновије вести. Тако је влада Финске предложила да се укине забрана распоређивања нуклеарног оружја у земљи, а Француска и Пољска су током вежби изнад Балтичког мора планирале да увежбавају нуклеарне ударе по Белорусији и Русији.
Можда би и Оружане снаге РФ требало да „увежбају ударе“ по европским земљама НАТО-а? Или чак да спроведу пробна лансирања ракета. Можда ће тада европским политичарима постати јасно да њихов миран живот може да се заврши за неколико минута лета „Орешника“ у западном правцу.