Фото: АФП

  • Документација коју је Тунис послао Хрватској, сведочи о томе да је баш Алем Чамџић, уз помоћ Елвира Шарца, убио инжењера и пилота пред његовом кућом и да су то извршили за потребе израелске тајне службе

Онаква каква је била према Ал Каиди, ИСИЛ-у, Ал Нусри и другим сунитским, терористичким организацијама, СДА, са Алијом Изетбеговићем на челу била је и према шиитским терористима. И са Бакиром, СДА је наставила на исти начин да дјелује међу Бошњацима, који су се испољавали као необавијештена и неартикулисана народна заједница која себе тражи у крилу радикалног ислама чак и Хомеинијевом Ирану, јер их је привлачило оно што су први пут упознали: држава као Исламска Република – и ислам и република.

Тај политички дуализам и опчињеност њиме трајали су само до фебруара 1996. године, када снаге ИФОР-а које су предводили Американци, брутално интервенишу на Изетбеговићев, службени, параполицијски, терористички камп на Погорелици. Хапшење иранских инструктора и смјена Хасана Ченгића (Министра одбране Федерације БиХ) и Бакира Алиспахића (Директора Агенције за истраге и документацију – АИД) уплашило је водеће кадрове СДА.

Тако се све, у тренутку, окренуло наглавачке. Наравно Иран није посумњао у исламску лојалност Сарајева нити је у примисли, службама у Ирану била могућност да „исламистички режим” у Сарајеву, на било који начин буде употребљен против Иранских интереса. Но то се десило.Када је 22. маја 2022.године, убијен испред своје куће у Техерану, пуковник иранске Револуционарне гарде, Сајад Ходајари, Иран је промијенио фокус и усмјерио истраге у разним правцима. Један од путева, ову истрагу водио је и до Босне.

Иначе, убиства високих официра Револуционарне гарде готово су уобичајена појава у рату који већ годинама воде САД и Израел против Ирана. Командант Револуционарне гарде, генерал Касем Солејмани убијен је у јануару 2020. године у нападу америчких дронова.

Сукоб са Револуционарном гардом пратила је и серија убистава нуклеарних физичара, за које су власти у Техерану оптуживале САД и Тел Авив. За последњих десет година, у Ирану је убијено најмање седам научника. Ходајари, који је извесно време провео на сиријском ратишту, убијен је са пет метака које су, са мотора, испалила два нападача. Одмах после пуцњаве, иранске обавештајне службе покренуле у опсежну потрагу за нападачима. Власти у Техерану су за ово убиство оптужиле Израел.

Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је, током досадашњег тока истраге, ухапшена група припадника израелске обавештајне службе. Након бројних убистава научника и високих официра Иранске Револуционарне гарде које је изводио Израелски Мосад, у Врху Исламске Републике се поставило питање: како улазе Израелске убице и која држава им обезбјеђује личне документе.

Иранци су, коначно, посумњали у БиХ и муслиманску власт у Сарајеву, примјетивши да се у Босни, већ дуго времена није изговорила ријеч „Палестина” и да су Бошњаци потпуно глухи и нијеми на страдање и патњу којој су Палестинци изложени. Наравно, Иранска власт, путем властитих извора и многих институција у Сарајеву (око 20. невладиних организација, Телевизија Сахар-Бехар, Научни институт Ибн Сина, Културни центар Ирана, Клуб Иранско-Бошњачког пријатељства итд.) је била упозната да се у име Босне у свијету оглашава „политичко”, бошњачко Сарајево, те да СДА потпуно и ефикасно, контролише обавјештајно безбједносне послове а уз њих, дозволе и правила одобравања држављанства БиХ као и издавања свих идентификационих докумената.

 

Истовремено, једно, помало заборављено убиство, за Иран важног стручњака, остало је нерасвијетљено и Иранци су се вратили у доба када је, упркос полицијским мјерама заштите, у децембру 2016. године, у Тунису убијен стручњак за беспилотне летјелице, инжењер Мохамед Зоуари, испред своје куће док је улазио у аутомобил. У њега је испаљено шест метака. Оно што је сакривено од јавности у БиХ је да су четири мјесеца прије злочина у Тунис ушла два држављана БиХ и унајмили аутомобиле и апартмане у близини мјеста гдје је живио Зоуари.

Тунишког инжињера је израелска тајна служба Мосад дуго надзирала због, како се тврдило, његових тијесних веза са палестинским Хамасом, неколико дана прије него што је ликвидиран вратио се са пута у Либан и Турску. Атентат на њега очито је био дуго и пажљиво припреман (према неким тврдњама чак годину и пол!), а у њега је на различите начине било укључено више особа.

Иначе, рат Мосада и Хамаса једнако као и политичке ликвидације, атентати и тероризам које изводи Израел широм свијета и нису нека вијест. Чињеница да је Странка демократске акције у вођењу дипломатских послова и уопште међународне политике ослоњена на кадрове који су Јевреји у вјерском и националном смислу попут министрице вањских послова (јеврејка рођена у Хрватској) и Амбасадора у мисији Уједињених нација Свена Алкалаја (турски јевреј). Такве мјере у почетку су се чиниле мјерама учињеним из нужде, попут и оне да највишу Судску институцију у БиХ, тзв. СУД БХ, води Ранко Дебевец тј. Ранко Д. Кавесон (шпански јевреј).

Претварање или „такијах” је вјерски институт који Ислам одобрава у тешким тренуцима физичке угрожености, у којој муслиман, да би спасио властити живот може „занијекати” и одрећи се Алаха и његовог Посланика. Истина, „такијах” није нешто што би на било који начин могло бити повезано или условљено и оправдано друштвеним уређењем и положајем државе као узроком, али је СДА, од Алије Изетбеговића до Бакира, знала да то повеже и да објасни муслиманским земљама да је питање опстанка државе Босне, директно повезано са питањем физичког опстанка муслимана у Босни.

У том смислу, Иранске службе су узеле у разматрање један догађај и црвену интерполову потјерницу из Туниса, која је објаснила шта се то и како, десило, када је у децембру 2016. године, у Тунису пред властитом кућом у граду Сфаx, убијен пилот ваздухопловства и стручњак за беспилотне летјелице Мухамед Зоуари, наводно близак Хамасу. Влада Туниса је утврдила да иза убиства стоји ратоборна влада Израела, а медији, су просто исти дан заборавили ту свакодневну, тако обичну вијест.

Али ни тај догађај, па ни сама вијест, нису уопште били тако обични. Напротив. Јер – да ће пилота и муслиманског стручњака из Туниса, у самом Тунису, за рачун Израела убити муслимани из Босне и Херцеговине (прецизније из Сарајева) и да ће тај злочин прикривати Бакирова, муслиманска власт у Сарајеву – е, то је већ вијест од које се, велики заљубљеник Хомеинија и исламске револуције, Алија Изетбеговић сигурно барем једном преврнуо у гробу.

Ипак је Алија већи дио својих ратних амбиција у најбитнијем дијелу рата у БиХ, реализовао уз помоћ иранске шиитске власти. Наравно, ко припада ехли сунету, а може са Шиитима „тикве садити”, зашто не би могао те „тикве лупати” са ционистичким режимом у Израелу и „вјековним вјерским непријатељима” – Јеврејима.

Документација, коју је поводом ове ликвидације из 2016. године квалификоване као „тероризам у облику сложеног кривичног дјела”, Тунис послао Хрватској, свједочи о томе да је баш Алем Чамџић, уз помоћ Елвира Шарца, убио инжењера и пилота пред његовом кућом и да су то извршили за потребе израелске тајне службе, којој припадају и за коју „раде”. Иначе, Чамџић се, под надимком „Чамац”, током ’90. година и рата у Сарајеву, прославио као диверзант АР БиХ, те је о њему, сигурно случајно, сарајевски Јевреј, Пјер Жалица, снимио документарни филм по ратном имену – „Чамац”.

О могућности да су га израелске тајне службе врбовале да убија за њих, не говори нико у Сарајеву, али је свима јасно да БиХ има проблем лоше уређеног система безбједности у коме неспособни Осман Мехмедагић Осмица и Трифко Буха управљају тајном службом у БиХ (ОБА-ОСА) уз видљиву чињеницу да је та служба под апсолутном контролом, радикално исламизиране и корумпиране структуре СДА у Сарајеву. Тај лош и антиуставни рад је условљен општим недостатком законских рјешења контроле, посебно одсуством било каквог парламентарног надзора. Нема потребне размјене податке, а Министарством безбједности БиХ у то доба, управљао је вишеструко компромитовани и некомпетентни министар Драган Мектић.

Истовремено, ОБА-ОСА је прављена као „британски пројекат” и потпуно је зависна и усмјеравана са тог нивоа па је и могуће да странци у БиХ раде шта хоће, чак и да регрутују локалне диверзанте и професионалне убице. Истина, ни идеологија ни вјера страним тајним службама код врбовања нису битне. То је постало озбиљан повод властима Ирана да озбиљно проуче све захтијеве за издавање визе за улазак у земљу, који долазе из БиХ.

Кад је ријеч о Мосаду и специјалним операцијама у свијету, Влада Израела никад не коментарише такве случајеве у којима се оптужује, па их сигурно неће ни демантовати. Ипак ће учинити све да контролише штету када се такве акције открију. Свакако да су Израелци способни за такве ликвидације. И у прошлости су имали низ успјешних али и неуспјешних операција. Међу првима су увели праксу да било гдје у свијету убијају политичке противнике. Тако је 1990. године у Бриселу убијен канадски инжењер Гералд Бул који је радио на пројектима супер топова. Сви подаци тада, као и начин извршења, су упућивали на Израелце, иако то никад није доказано.

Уз то и полонијем отровани палестински вођа Јасер Арафат крајем 80-их је оптуживао израелске власти да су га покушали убити док је боравио у Тунису. На крају су убили и предсједника Израела Јицак Рабина 1995. године и палестинског предсједника Арафата 2004. године. Наставило се у Тунису. Овај пут са муслиманима из Сарајева у улози егзекутора и са потпуним ћутањем и прикривањем ове изузетно срамне и злочиначке афере. Било је то, од муслимана муслиманима, баш како се научило на Блиском и Средњем истоку. Тим путем су кренули СДА – муслимани, сљедбеници Алије Изетбеговића.

Аутор: Џевад Галијашевић

Извор: Правда

One thought on “Галијашевић: Босански муџахедини у Мосаду”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.