На данашњи дан морамо се подсетити човека који је утицао на то да српска војска буде дочекана и прихваћена на Крфу након повлачења преко Албаније. У питању је Елефтериос Венизелос, човек који је до краја рата остао веран савезник нашег народа и пријатељ у најтежим временима.
Он је један од највећих грчких државника.
Време у ком је живео одликовало се сталним немирима на Криту, побунама и коначним припајањем овог острва Грчкој 1913. године.
Био је заговорник уједињења Грчке и борио се у устанку на Криту 1897. године.
Устанак је завршен тако што је Крит добио аутономију.
Услед тешког живота који је пратио људе овог доба, одлази у Атину и тамо оснива Либералну партију.
Са 46 година, постао је председник владе Грчке и био је један од твораца Балканског споразума.
Србија и Грчка су биле земље савезнице и у Првом и у Другом балканском рату.
Дакле, иако су ти ратови завршени и оба савезника су ослободила већину територија којима су тежили, Венизелос је имао осећај одговорности према Србима и у моменту када је избио Први светски рат.
Управо због тог свог становишта имао је конфликт са грчким престолонаследником, који је био више заинтересован за подршку коју је нудила Немачка.
Грчки двор је био јако склон територијалним уступцима које би од Немачке добио у замену за прекршен споразум о савезништву са Србијом.
Венизелос је тај који је ову понуду одбио речима које су утицале на читав расплет српске судбине и које и даље лебде у ваздуху: ‚‚Грчка је сувише мала земља да би учинила тако велику подлост.“
Као што је и очекивано, уследили су сукоби између нега и грчког двора, а Венизелос се затим повукао из Атине.
Међутим, чак га ни ово није спречило да до краја одржи своју реч.
Такође ,он је упркос великим претњама, проблемима и уценама, широм отворио врата Крфа и читаве Грчке за опоравак српске војске и њен наступ на Солунском фронту, који нам је донео ослобођење.
Као најпопуларнији политичар у Грчкој, Венизелос је на своју руку и игноришући законска ограничења о грчкој неутралности, отворио врата српској војсци, пошто је исправно сматрао да би бугарски напад са леђа био погубан за Србију и да је то кључни моменат за помоћ Србији и улазак у рат.
Само захваљујући Венизелосу који је заштиту и помоћ Србији ставио изнад интереса Грчке и сопствених интереса и упркос претњама и уценама са свих страна, српска војска је спас нашла на братском Крфу и северној Грчкој и читава Грчка јој је притекла у помоћ.
У Солуну је прогласио Владу народне одбране и до самог краја рата пружао подршку Србима.
Преминуо је 1936. године у Паризу у хотелу Риц.
Венизелосов лик налази се на грчком новчићу од 50 центи, а аеродром у Атини назван је управо по њему.
Можда сте раније чули за Венизелосову улицу у центру Београда која то име носи од 2003. године, али мало људи је свесно да се ради о једном од најоданијих пријатеља Срба свих времена.
ИЗВОР: Компасинфо