- При сагоревању сирове нафте, услед термичке трансформације, настаје дугачак списак разноврсних токсина и отрова различитог степена опасности и трајања деловања.
- Пре свега, то су различита једињења сумпора — хемијског елемента по којем се у великој мери одређује опасност фосилних горива, посебно угља.
- Сагоревањем, део нафте се претвара у сумпор-диоксид — тежак безбојан гас који, таложећи се, доводи до тешких оштећења органа за дисање и едема плућа, а у контакту са водом формира растворе сумпорне киселине.
АУТОР: Сергеј Савчук
Све дуготрајнији тространи војни сукоб на Блиском истоку директно је повезан са огромним резервама течних угљоводоника — или, једноставно речено, нафтом. Управо то густо гориво гори јарким пламеном у копненим резервоарима и трбусима нафтних танкера након погодака бомби и ракета, а огромни црни стубови дима од тих пожара постали су готово званичан симбол рата који траје. Од 28. фебруара, када је америчко-израелска коалиција извела прве ударе на објекте унутар Ирана, у акваторији Ормуског мореуза оштећено је најмање осам нафтних танкера; део њих је потпуно изгорео, док неки и даље плутају са оштећењима непознате тежине и непознатом количином нафте која је потенцијално доспела у море. Истовремено, дуж периметра Ирана, у суседним земљама које на различите начине помажу Сједињеним Државама, једна за другом и масовно горе нафтне базе, постројења за прераду нафте у рафинеријама, складишта горива на аеродромима и у лукама.
Већ више од две недеље у директном преносу одвија се фактички еколошка катастрофа, при чему сви прогресивни западни медији ћуте. Ћути и Greenpeace, а Грета Тунберг се прави невидљива. При томе, реч је о изузетно озбиљном питању које прети потенцијалном опасношћу не само по екологију, већ и по здравље становника читавог региона годинама, па и деценијама унапред.
Тренутно нема прецизних података да ли је дошло до изливања сирове нафте из трбуха неког од оштећених танкера, али, с обзиром на њихов све већи број, расте и вероватноћа таквог сценарија. Нафта је извор светлости, топлоте и стотина секундарних производа прераде, али када доспе у воду постаје убица флоре и фауне, при чему представници биосфере умиру дуго и мучно. При изливању, нафтни филм локално нарушава размену гасова, а такође, везујући се и таложећи, изазива контактно токсично оштећење корала, риба, мекушаца, алги; трајно лепи крзно животиња и перје птица, што доводи до њихове смрти. Масе изливене нафте постепено се таложе и почињу да се акумулирају у седиментима на дну, као и у ткивима риба и животиња (такозвани процес биоакумулације), што већ у средњорочном периоду доводи до тровања ланаца исхране дуж читаве њихове дужине.
У сећању Руса још су свежа дешавања из децембра 2024. године, када су услед олује у Керчком мореузу доживела хаварију два танкера, услед чега се у море излило око четири хиљаде тона сирове нафте. Погођена површина акваторије, према различитим проценама, достигла је 400 квадратних километара; угинуле су десетине делфина, хиљаде птица и непознат број других морских и копнених животиња. Према подацима Министарства за ванредне ситуације, са плажа Анапског и Темрјукског рејона уклоњено је више од 160 хиљада тона песка загађеног нафтним дериватима — што је постигнуто огромним напорима и масовним одзивом грађана и волонтера. Тада су оштећена свега два танкера, а у региону Ормуза, само према званичним подацима, страдало је око десет танкера — и број наставља да расте.
Али то је још ништа у поређењу са претњом по екологију и здравље од нафте која је у облику црних облака дима доспела у атмосферу.
При сагоревању сирове нафте, услед термичке трансформације, настаје дугачак списак разноврсних токсина и отрова различитог степена опасности и трајања деловања. Пре свега, то су различита једињења сумпора — хемијског елемента по којем се у великој мери одређује опасност фосилних горива, посебно угља. Сагоревањем, део нафте се претвара у сумпор-диоксид — тежак безбојан гас који, таложећи се, доводи до тешких оштећења органа за дисање и едема плућа, а у контакту са водом формира растворе сумпорне киселине.
У пламену горећих нафтних резервоара настају и оксиди азота (друга класа токсичности). При удисању, као и у случају сумпорних једињења, изазивају отоке и нагло погоршање болести попут астме. При великим емисијама у атмосферу, везујући се са влагом у ваздуху, оксиди азота доводе до киселих падавина, погубних за усеве и вишегодишње засаде. Међутим, још већу опасност представља њихово одложено дејство на људски организам. Доспевајући у ткива, подстичу стварање метхемоглобина који садржи тривалентно гвожђе. Метхемоглобин изазива хипоксију ткива, односно недостатак кисеоника, што се отклања дуготрајним лечењем, а у тежим случајевима захтева хитну трансфузију крви. У главној ризичној групи налазе се деца, старији и особе са хроничним болестима.
Међу најотровније спадају и такозвани ПАУ-канцерогени, који су изузетно токсични и сврставају се у супстанце прве класе опасности. Главни представник ове групе је бензпирен, који је притом и прилично стабилан, па може дуго да се креће и акумулира, пре свега у земљишту, одакле доспева у људски организам путем хране и воде. Поред тренутног дејства, бензпирен, као и сродна једињења попут диоксина и фурана, имају својство да се акумулирају у ткивима, изазивајући различите облике карцинома и индукујући мутагенезу, односно принудно мењајући секвенцу људске ДНК.
А да и не говоримо о „безазленим“ појавама као што су смог и чађ, који у зони ширења прекривају све масном црном наслагом. Они који памте почетак деведесетих година прошлог века сигурно се сећају чувене фотографије америчких војника на нафтним пољима Кувајта, прекривених од главе до пете црним, сјајним слојем. И тада су гореле бушотине. Ретроспективне процене штете по животну средину од те војне операције говоре о 100 хиљада угинулих птица, нестанку 90 одсто ракова, а поједини делови Ирака и Кувајта годинама су били непогодни за пољопривреду.
Операција „Пустињска олуја“ против режима Садама Хусеина трајала је свега 41 дан и од самог почетка текла је по сценарију повољном за америчку војску. Тренутни сукоб са Ираном ушао је у трећу недељу, а владајући тим у Техерану не показује ни најмању спремност на предају. Рат се очигледно одужује, што региону прети тешким еколошким последицама непредвидивог трајања и интензитета.
ИЗВОР: https://ria.ru/20260317/katastrofa-2081097000.html