ЗА ПОДРШКУ ВЕТУ БИЛО ПОТРЕБНО 56 ГЛАСОВА, А РЕЗУЛТАТ У НАС РС БИО – 51 „ЗА“ И 11 УЗДРЖАНИХ

* Милорад ДОДИК: Споразум о партнерству, трговини и сарадњи између БиХ и Велике Британије веома је штетан по виталне интересе Републике Српске. То су утврдили наше Министарство привреде и предузетништва Српске, Министарство трговине и туризма, Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. А још је предвиђено да споразум БиХ и Велике Британије буде закључен на „босанском језику“

* Указао да се у споразуму самопроглашено Косово помиње као „република“ без упућивања на резолуцију Савета безбедности УН о статусу јужне српске покрајине што је, такође, био разлог за покретање механизма заштите виталног интереса Републике Српске: `Остала два члана Председништва БиХ нису хтела да о томе разговарају. Ово је било увлачење у наше признање Косова, што је недопустиво`

* Посланицима рекао да се од Велике Британије никада не може очекивати добар однос према Републици Српској: „Зато од њих можемо научити једно – они у политици само поштују своје интересе. Поштујмо и ми наше интересе овај пут!

* Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик оценио да одлука Европске комисије да препоручи статус кандидата за Украјину, а изостави БиХ, руши једини консензус између Срба, Хрвата и муслимана у БиХ, те истакао да тај потез јера на размишљање да ли је европски пут једини пут којим би требало ићи

________________________________________________________

НАРОДНА скупштина Републике Српске није двотрећинском већином усвојила одлуку о потврђивању изјаве српског члана Председништва БиХ Милорада Додика о проглашењу веома штетном по виталне интересе Српске одлуке о покретању поступка за вођење преговора ради закључивања споразума о партнерству, трговини и сарадњи БиХ и Велике Британије.

Од укупно 62 присутна посланика, сви су гласали, а вето је подржао 51 посланик, нико није био против, док је уздржано било 11 посланика. До потребне довтрећинске већине недостајало је пет гласова.

Српски члан Председништва БиХ уложио је вето на одлуку за коју су 8. јуна гласали чланови Председништва БиХ Шефик Џаферовић и Жељко Комшић.

Према Уставу БиХ, Народна скупштина разматра оспоравајућу изјаву српског члана Председништва БиХ и да ју је потврдила гласовима најмање 56 посланика, оспорена одлука Председништва БиХ не би ступила на снагу. С обзиром на то да приликом гласања није било двотрећинске већине за вето Милорада Додика, одлука Председништва постаје важећа.

Наступивши на посебној седници, Додик је рекао да је Споразум о партнерству, трговини и сарадњи између БиХ и Велике Британије веома штетан по виталне интересе Републике Српске због бројних мањкавости које су, између осталог, утврдила надлежна министарства у Влади Републике Српске.

Додик је указао да су замерке на Споразум изнели Министарство привреде и предузетништва, Министарство трговине и туризма, Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Појаснио је да је вето уложио вршећи координацију са надлежним институцијама Српске које су заједно с њим утврдиле да се на овом плану не уважавају статус и надлежности Српске.

– То је у оваквој ситуацији било потребно јер су интереси Српске најважнији – поручио је Додик.

Он је констатовао да се оваквим споразумима дерогира улога институција Српске које нису адекватно укључене у реализацију тог посла у складу са Уставом и својим надлежностима.

Нагласио је да је покренуо механизам заштите виталног интереса Републике Српске, између осталог, и зато што је предвиђено да споразум БиХ и Велике Британије буде закључен на „босанском језику“, док се самопроглашено Косово помиње као „република“.

– Ово је један од многих разлога зашто сам покренуо заштиту виталног интереса Републике Српске. Такође, није било предвиђено представљање надлежних органа Српске и зато сам покренуо питање виталног интереса Републике Српске – рекао је Додик на посебној сједници Народне скупштине.

Он је истакао да текст овог споразума не садржи обавезно мишљење надлежних органа ентитета, иако се споразумом уређују многа питања која су у искључивој надлежности Републике Српске.

– Зато је било важно да имамо мишљење наших органа. Састав делегације БиХ за вођење преговора о споразуму није прихватљив, јер нису укључени представници надлежних органа Републике Српске који би спроводили споразум – навео је Додик.

Он је напоменуо да се у споразуму самопроглашено Косово помиње као „република“ без упућивања на резолуцију Савета безбедности УН о статусу јужне српске покрајине што је, такође, био разлог за покретање механизма заштите виталног интереса Републике Српске.

– Остала два члана Председништва БиХ нису хтела да о томе разговарају. Ово је било увлачење у наше признање Косова што је недопустиво. Оваква врста споразума проузроковала би и директну и индиректну штету за пољопривреду, јер би био неконтролисан увоз страних производа – рекао је Додик.

Позвао је посланике у Народној скупштини Републике Српске да двотрећинском већином подрже његов вето на одлуку о спорном споразуму БиХ и Велике Британије и тако покажу да поштују интересе Српске.

– Уколико не одбијемо овај споразум, сигурно смо сами себи за будућност потписали још гора решења која ће доћи и то требамо очекивати – упозорио је Додик.

Рекао је да се од Велике Британије никада не може очекивати добар однос према Републици Српској.

– Зато од њих можемо научити једно – они у политици само поштују своје интересе. Поштујмо и ми наше интересе овај пут! – поручио је Додик.

Говорећи о односу Велике Британије према српском народу и Републици Српској у целини, Додик је подсетио да су Британци били део тима или чак руководили тимом који је активно заговарао бомбардовање српских положаја у БиХ током Одбрамбено-отаџбинског рата.

Он је рекао да су штетно деловање по српски народ у целини наставили ангажманом у кампањи која је претходила НАТО агресији на СР Југославију, односно Србију 1999. године.

Педи Ешдаун

– Британску страховладу и однос према Србима у БиХ највише је спроводио бивши високи представник Педи Ешдаун. Овај Британац је изабране Србе смењивао, кажњавао, остављао без посла и докумената, те наметао бројне законе и одлуке које су биле на директну штету српског народа и Републике Српске и, уз то, имао подршку тада актуелне власти Велике Британије – напоменуо је српски члан Председништва БиХ.

Он је напоменуо да сав овај посао треба обавити поштујући друге и другачије, показујући поштовање, али исто тако наглашавајући шта су интереси српског народа и Републике Српске.

– Република Српска са сваким жели да сарађује и да успоставља односе, али да то буде тако што ће се поштовати Република Српска и њена уставна позиција. Ако нема поштовања Српске и њене уставне позиције, онда ми морамо сматрати да је то злонамерно, а у овом случају, што се тиче Велике Британије, непријатељски посао према Републици Српској – рекао је Додик.

Посебној седници Народне скупштине су присуствовали и председник Републике Српске Жељка Цвијановић и председавајући Савјета министара Зоран Тегелтија.

„Ако је ово ЕУ којој смо тежили – онда хвала на таквој ЕУ!“

СРПСКИ члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да одлука Европске комисије да препоручи статус кандидата за Украјину, а изостави БиХ, руши једини консензус између Срба, Хрвата и муслимана у БиХ, те истакао да тај потез тера на размишљање да ли је европски пут једини којим би требало ићи.

– Та одлука нас са правом тера на размишљање да ли је европски пут једини пут којим би требало да идемо. Ако је одлука о Украјини руковођена актуелним дешавањима тамо, не могу да не питам да ли је 93.000 погинулих у БиХ мало за „европске“ критеријуме? – навео је Додик на Твитеру.

Он је нагласио да се од БиХ очекује да испуњава услове које тренутно не испуњавају ни неке чланице, а, са друге стране, предлаже се кандидатски статус за државу на чијој територији трају оружани сукоби.

– Ако је то ЕУ којој смо тежили, онда хвала на таквој ЕУ! – поручио је Додик.

Раније је Европска комисија саопштила да је препоручила да се Украјини и Молдавији додели статус кандидата као симболичан корак на дугом путу ка чланству у ЕУ. Одлуку о томе ће донети лидери ЕУ у четвртак и петак, 23. и 24. јуна.

Након што је предложен кандидатски статус за Украјину и Молдавију, а изостављена БиХ, из Европске комисије тврде да су процес и критеријуми за улазак у ЕУ „исти за све“.

На питање Срне да ли уопште постоје критеријуми за кандидатски статус и чланство и, ако постоје, који су или постоје услови само за БиХ, из Европске комисије су одговорили да је тај процес „наравно, исти за све јер се заснива на сопственим заслугама“.

Из Европске комисије су навели да у ЕУ морају видети напредак у погледу 14 кључних приоритета да би БиХ добила кандидатски статус чланство за ЕУ.

На питање према којим условима и меритуму се говори о кандидатском статусу за Молдавију и Украјину, из Комисије су одговорили да су се свим тим питањима позабавили председник Комисије Урсула фон дер Лајен и комесар ЕУ за проширење Оливер Вархељи на конференцији за новинаре, укључујући БиХ, гдје треба видети напредак у погледу 14 кључних приоритета идентификованих у Мишљењу Комисије и одобрених од Савјета.

Последња земља која је примљена у ЕУ је Хрватска 2013. године, а процес разматрања захтјева за чланство је трајао десет година.

Албанија је добила статус кандидата 2014. године, док је Турска тај статус добила још 1999. године, али ни једна од ових земаља још није постала чланица ЕУ.

ИЗВОР: Срна

One thought on “Додик: Сад нам преко споразума са Британијом уваљују и „босански језик“ и „Републику Косово“”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.