Откуда долази олуја у Казахстан?

  • Англосаксонцима је потребан излазак „обновљеног“ Казахстана из ОДКБ-а и улазак у војну сарадњу са Турском, а преко ње и са НАТО.
  • Поред стотина километара границе са Украјином, Русија би требало да добије и џихадистичко-пантуристички фронт дуг неколико хиљада километара са перспективом да дестабилизује Урал, област Волге и Западни Сибир.
  • Претпоставља се да ће талас нестабилности захватити и Киргистан и Узбекистан

АУТОР: Артјом ИГНАТЈЕВ

У првим данима 2022. године, пројекат Глобална Британија је, очигледно, добио нову тачку примене – Казахстан.

О озбиљним намерама Лондона сведочи најновији петогодишњи уговор вредан 460 милиона фунти за подршку војним операцијама Уједињеног Краљевства „од складишта до фронта“, који је добио „Boeing Defense UK“. Комапнија ће пружити приступ јединственом систему услуга који покрива све, од вијака до делова нуклеарних пројектила. Уговор осигурава да се војска Велике Британије брзо распореди за операције, како у земљи тако и на међународном нивоу, рекао је британски секретар за одбрану Џереми Квин.

Где се спремају ове операције није тајна. На западу Заједнице независних држава (ЗНД), британска војска је већ распоређена у Украјини и на границама Белорусије. Што се тиче југа, информације о стварању своје инфраструктуре од стране Британаца у постсовјетској централној Азији појавиле су се одмах након промене режима у Авганистану. Лондон је оставио војне саветнике из Специјалне ваздушно-десантне службе и других специјалних снага британских оружаних снага у региону Централне Азије. Према „Тајмсу“, укључено је 4.000 командоса.

ЛЕГИЈЕ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА РУШЕ КАЗАХСТАН

Значајно је да су протести у Казахстану почели 2. јануара, 8 дана пре почетка важних преговора Русије, САД и НАТО. Таква чланица НАТО-а као што је Турска, која сматра Казахстан важном компонентом турског, а никако постсовјетског света, те веома помно прати дешавања у Казахстану. Турцима (представљеним у TICА) у томе помаже „мека моћ“ British Council, који заједно са УСАИД-ом (забрањеним у Русији) води легије невладиних организација, од којих је преко 22.000 регистровано у Казахстану (од чега више од 16.000 су активне).

Економија Казахстана држе нафта, гас, обојени метали, злато и уранијум. Казахстан поседује 12% светских резерви уранијума, док се 42% светске производње уранијума одвија у овој земљи и заузима прво место у свету по извозу природног уранијума. Истовремено, 11 од 13 предузећа за рударство и прераду уранијума је у власништву странаца. Од 5. јануара (2022), као резултат кризе која је захватила Казахстан, цене уранијума и, као резултат тога, акција компанија које поседују ову индустрију порасле су за 9%. У преради уранијума у Степногорском горно-хемијском комбинату који је у власништву британских фирми Ganberg UK Ltd., (60%) и Gexior UK Ltd. (40%), а који на одређени начин имају користи од онога што се дешава. Сада се, заправо, дешава прерасподела тржишта уранијума. Протести су ударили по акцијама Казатомпрома (пад за скоро 10 одсто), док цена „англосаксонског“ уранијума расте.

У одређеном смислу, дестабилизација Казахстана је покушај Јужног Казахстана (британске корпорације + канадски „Cameco“ + Американци), где се налази више од половине рудника уранијума и предузећа за рударство и прераду руде, а руске школе одавно ликвидиране, да преузму власт од још увек условно проруског Северног Казахстана. Једна од главних награда је, дакле, казахстански уранијум у регионима Туркестан и Кизилорда (четвртина светске производње).

БРИТАНСКА ПЉАКА КАЗАХСТАНСКОГ УРАНИЈУМА

Британци већ дуже време раде у Казахстану преко Кијева, али не само преко њега. Казахстанци се шале: наша земља има две престонице – јужну (Дубаи) и северну (Лондон). Чланак Нурсултана Назарбајева, објављен 2015. у „The Financial Times-у“, „Ближе везе између Казахстана и УК-а су од виталног значаја, јер се назире олуја“ говори о блиској умешаности Лондона у послове Казахстана. О истом сведочи и изузетан податак: по одласку са места премијера Велике Британије, Тони Блер је постао саветник председника Нурсултана Назарбајева. Брат Тонија Блера, судија Вилијам Блер, осудио је Мухтара Абљазова, који се оштро супротставио Назарбајеву, а сада и Токајеву, на затвор у Енглеској. Сам Абљазов, који сада преко Кијева координира протесте, блиско је повезан са британским банкама Royal Bank of Scotland, Barclays и HSBC…

Британски траг се протеже и до дешавања у граду Жанаозен, где су 2. јануара одржани први протести, који су се брзо проширили и на друге градове каспијске области Мангистау (центар нафтне индустрије Казахстана). Пре тога су се управо у Жанаозену 2011. одржавале „пробе“ током којих се проливала крв. Највећи део демонстраната били су Адаји (један од кланова Млађег Жуза), који су захтевали повећање плата на нафтним пољима. Власти су ове протесте искористиле за прерасподелу имовине. Један од резултата прерасподеле било је елиминисање Тимура Кулибајева, мужа друге ћерке Назарбајева, Динаре, из броја привилегованих, који је пао у немилост свог таста. Након тога, Кулибајев се настанио у Британији, где је у лето 2021. обновио кућу на имању Sunninghill Park у Беркширу. Кулибајеву је кућу оставио сина краљице Велике Британије, принц Ендрју.

На домаћем плану Казахстан је узор за организаторе нереда у Русији. Рачуница се заснива на чињеници да ће протести и промене у горњем ешалону власти у Казахстану на неки начин утицати на транзит власти у Руској Федерацији, где казахстански транзитни модел (глатки пренос власти са одлазећег владара на његовог наследника) дуго се сматрао оптималним.

КАЗАХСТАН – УВЕЖБАВАЊЕ НАПАДА НА РУСИЈУ

На спољном плану, Англосаксонцима је потребан излазак „обновљеног“ Казахстана из ОДКБ и улазак у војну сарадњу са Турском, а преко ње и са НАТО. Поред стотина километара границе са Украјином, Русија би требало да добије и џихадистичко-пантуристички фронт дуг неколико хиљада километара са перспективом да дестабилизује Урал, област Волге и Западни Сибир. Претпоставља се да ће талас нестабилности захватити и Киргистан и Узбекистан.

Подсетимо, управо Британци су од прве половине 2010-их омогућавали пребацивање бораца у Авганистан тзв. Исламске државе, која је поражена у Сирији, а као организација забрањена у Русији. Истовремено, пре свега, транспортовани су људи из централне Азије, попут Абу Аниса, џихадиста рођеног у Казахстану који је славу стекао захваљујући видео поруци на казахстанском језику са апелом да се „пламен џихада“ пренесе у Русију.

Узбекистанске агенције за спровођење закона већ неколико година извештавају да имају оперативне видео и аудио информације о подршци и учешћу у заједничким војним акцијамаа на страни Исламске државе екстремиста из Исламског покрета Узбекистана (забрањеног у Русији у Русији – које је променило име у „Исламски покрет Туркистана“ поставши сличан покрету Ујгура „Исламски покрет Источног Туркестана“ – такође уабрањеном у Русији). Стратегија ових група видеу „Туркменски коридор“ као пут у Казахстан, а данас могу да се активирају не само у Казахстану и Узбекистану, већ широм Централне Азије. Наравно, постоји и могућност удруживања у акцијама са ујгурским екстремистичким групама, које су главобоља и за Кину и за Казахстан.

Центри који контролишу ове процесе налазе се не само у Лондону, већ и у Хонг Конгу, Катару, Истанбулу, Дубаију и другим местима везаним за финансијере Ситија, оне стварне престонице Глобалне Британије.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2022/01/08/destabilizacia-kazahstana-britanskij-sled-55274.html

One thought on “Дестабилизација Казахстана – британски траг”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.