Много је певачких талената изнедрила мистична Странџа планина, који су сачували за будуће генерације непроцењиво фолклорно благо југоисточне Бугарске. Неки су, попут непревазиђене Јанке Рупкине (1938-2026), својим музичким даром и умећем пронели странџанску песму широм планете. Међутим, прва народна певачица с огромним доприносом популаризацији фолклора странџанског краја широм Бугарске јесте Магда Пушкарова. Магда је рођена око две деценије пре Рупкине – 1920. године, у Малком Трнову, на југоистоку земље, у породици избеглица из Источне Тракије (Једренска Тракија). Сви у њеној породици певају – родитељи, рођаци, браћа и сестре. Магда је још као дете научила од њих велики део свог импресивног репертоара. „Где год сам путовала по свету, Странџа је била у мојим очима, странџанска крв је пулсирала у мом срцу и увек сам странџанске песме певала,“ говорила је својевремено у једном интервјуу.
Песник Асен Разцветников је за њу рекао да је „прва весталка Странџе“ и „чаробница странџанске песме“. Пушкарова има огромне заслуге за очување и промовисање странџанске традиције, зато њено име данас носе фолклорна такмичења и ансамбли. За живота је добила бројна звања и признања.
Пушкарова је међу народним уметницима који воде активну концертну делатност. Она не само да воли да пева песме свог краја, већ воли и да прича странџанска предања и легенде и веома је поносна на чињеницу да је њен деда био један од бораца у чети Капетана Петка војводе.
Магда је одрастала у великој и сиромашној породици, зато је учила само до 4. разреда и кад јој је било 11 година почела је радити у фабрици дувана. Удала се, али је прерано остала удовица. После неког времена, склопила је други брак са младим официром Асеном Пушкаровим. Преселили су се у престоницу где је новембра 1944. године отишла на аудицију на Радио Софију. Чланови комисије за аудицију – композитор Бојан Икономов, диригент Иван Кавалџијев, народни певач Жечо Долчинков, остали су одушевљени дотада непознатим странџанским песмама и гласом. Магда је позвана да уживо пева пред микрофоном Радија.
Године 1951, Магда Пушкарова је заједно са Влканом Стојановом и Јорданком Илијевом била међу оснивачима Националног фолклорног ансамбла у Софији, а Филип Кутев ју је поставио за главног вокала. И родила се нова звезда на концертном подијуму. Све до последњег дана – напустила нас је 18. маја 2006. г, уживала је велико поштовање публике и заслужено признање стручњака. Иза себе је оставила више од 100 снимака у тонском архиву БНР, неколико плоча и телевизијских програма. У архиву БАН чува се 200 њених песама, које је прикупила и забележила чувена етномузиколошкиња Елена Стоин.
До последњег дана волела је и носила свилена одела и златни накит, била је и остала достојанствена и поносна, заљубљена у цвеће, странџанске песме и Бугарску.
Њен јединствен алт глас – благо пригушен, баршунаст, топао и мек, не може се помешати са гласом било које друге певачице. Магдине песме су лепе, али и тужне, какав је био и живот избеглица из Источне Тракије. „Имам много песама, многе песме волим“ – говорила је она својевремено. Али према једној имам посебан сентимент. То је песма „Што ме не ожениш, мајко“. Ја сам потомка избеглица и ова песма прича о њиховој судбини и кад је певам, као да поново проживљавам ову причу…“
У музичком дијалогу између мајке и сина, младић који жели да се ожени пита мајку да ли га она сматра превише младим и неискусним или можда немају новца за нову кућу? Мајка одговара да би продала све како би саградила дом за њега, али оно што је мучи јесте то што су они избеглице, странци су у том крају и немају никог свог кога би позвали на свадбу, да га дарују и веселе се.
Поред песме „Тудоро, Тудоро“, која је посвећена једној лепој нестинарки, „Што ме не ожениш, мајко“ је међу најпопуларнијим странџанским песмама са репертоара Магде Пушкарове.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
ИЗВОР: https://bnrnews.bg/sr/post/468716/shto-me-ne-ozhenish-majko-omiljena-pesma-chuvene-magde-pushkarove