У Кишињеву страхују од наступања Оружаних снага РФ ка Одеској области
АУТОР: Дмитриј Шевченко
После испитивања „Сармата“, која су показала да Русију треба схватати више него озбиљно, председник РФ Владимир Путин повукао је потез који је натерао да се напрегну не само кијевске власти, већ и руководство Молдавије и европски глобалисти. Реч је о његовом указу од 15. маја о поједностављеном добијању руског држављанства за становнике Придњестровља.
Не, нико не намерава да дели пасоше РФ на улицама Тираспоља. Поједностављење се састоји у томе што се од становника непризнате Придњестровске Молдавске Републике (ПМР) не захтева да живе на територији Русије пет година нити да полажу испит из познавања руског језика. А, у принципу, отприлике половина становништва ПМР-а одавно је добила пасоше држављана РФ. Многи од њих, уз то, имају и пасоше Украјине или Молдавије.
Ипак, одлука Москве одмах је схваћена као политички ултиматум и наговештај могућег развоја догађаја у случају наставка украјинског конфликта. Јер становници Донбаса, који су (за разлику од Кримљана) осам година чекали улазак у састав РФ, почели су масовно да добијају руске пасоше након што је кијевски режим покренуо борбена дејства против ДНР и ЛНР и на све начине им отежавао живот на њиховој земљи: захтевао је да се преселе у области под контролом Кијева, правио разне административне препреке за обнављање личних докумената и решавање других питања која захтевају учешће државе.
Тако је и овде. ПМР још од времена СССР-а живи практично независно од Молдавије, али Кишињев сваке године чини све да уклони ту проруски оријентисану енклаву између русофобне Украјине и Молдавије.
Владимир Зеленски је одмах оптужио Москву за нове територијалне претензије: „Овај корак је специфичан и значи не само да Русија на тај начин тражи нове војнике, јер држављанство подразумева војну службу. То такође значи да Русија територију Придњестровља сматра својом.“
Занимљиво је зашто исто није изјавио у вези са целом територијом Молдавије и Украјине заједно? А уз то и у вези са земљама ЕУ. Јер кијевски режим непрестано понавља да се Русија спрема да нападне Европу. Или је то нешто друго?
С друге стране, молдавска председница Маја Санду изјавила је да је поједностављивање добијања држављанства „једна од тактика Русије усмерених на застрашивање Молдавије у вези са њеним напорима за реинтеграцију Придњестровља“. Само што се не виде неки посебни напори Кишињева у тој сфери. Или она таквим сматра искључење снабдевања гасом Придњестровља прошле зиме, када је Молдавија затворила транзитну цев за руски гас?
У самом Придњестровљу указ је дочекан са радошћу. Министарство спољних послова ПМР-а је 16. маја изразило захвалност руководству Русије и истакло да ће документ ојачати безбедност и социјалну заштићеност придњестровских грађана у условима очуване регионалне нестабилности. А бивши шеф МСП-а Лицкај приметио је да овај указ фактички развезује руке руским дипломатама и поједностављује многе процедуре, што ће олакшати рад амбасаде РФ.
Узгред, пажњу руског руководства према становницима Придњестровља у Кишињеву су доживели као намеру Оружаних снага РФ да започну напредовање дуж црноморске обале ка Дњестру. Власти Молдавије хитно припремају сценарије за случај новог масовног прилива избеглица из Украјине, при чему би за два до три месеца у земљу могло да уђе до 1,5 милиона украјинских грађана.
Према проценама експерата, у првих 7–10 дана може се очекивати вршно оптерећење на граничним прелазима. Притом ће већина избеглица проћи кроз Молдавију транзитом даље ка Румунији или другим земљама ЕУ. У Кишињеву очекују да ће већину избеглица чинити жене са децом без довољно средстава и сопственог превоза.
Све је логично, јер мушкарце из Украјине не само да неће пуштати да изађу, већ ће их, напротив, при појављивању у пограничним зонама хватати и мобилисати у Оружане снаге Украјине како би ратовали против Русије.
У Молдавији, пак, као рефрен понављају тезе Зеленског и говоре да Русија жели да мобилише становнике Придњестровља. Премијер Мунтјану је нагласио: „Држављанство није само права и слободе, већ и обавезе. Сматрам да је одлука Кремља повезана са покушајем да се на фронт привуче што више војника.“
То звучи чудно, јер би Москва тада могла једноставно да прогласи делимичну мобилизацију и регрутује милионе својих грађана као нове војнике. Зашто би регрутовала војнике у Придњестровљу са његовим малим бројем становника? А поредити то са безакоњем и „бусификацијом“ у Украјини уопште је бесмислено — тамо хватају свакога до кога могу да допру.
Слично премијеровим речима, и председница Молдавије Санду изјавила је да Москви, вероватно, „треба више људи за слање у рат у Украјини“. Она је уверена: „Од почетка конфликта у Украјини већина становника Придњестровља прихватила је молдавско држављанство, јер су се осећали безбедније као поданици Молдавије, а не Русије.“
Чудно је што није подсетила да је према резултатима референдума из 2006. године 97,2% становника Придњестровља гласало за присаједињење Русији. А 2016. године ПМР је започео процес усклађивања свог законодавства са руским законодавством с циљем даљег уласка у састав РФ. Притом, од 2017. године Придњестровље користи заставу Русије као другу државну заставу.
На питање новинара да ли Москва може блокирати улазак Молдавије у ЕУ због Придњестровља, Санду је приметила да такве одлуке може доносити само ЕУ, а да Русија „са тим нема никакве везе“.
И овде молдавска председница са румунским пасошем у џепу такође не говори истину. Цела историја настанка ПМР-а почела је управо зато што је прорумунска власт у Кишињеву желела да укључи Молдавију у састав Румуније, а становници Придњестровља (Руси, Украјинци и Молдавци у приближно једнаком односу) били су против таквог развоја догађаја.
Сада ће питање уласка Молдавије у ЕУ обавезно покренути и питање региона који Кишињев не контролише. И или ће земља ући у ЕУ у границама без ПМР-а, или ће власт морати да постигне споразум са Тираспољем који ће му омогућити да сачува своје језичке и спољнополитичке тежње ка Русији. А то ни Кишињев ни Брисел никако не желе.
Кијевска власт имала је исти проблем после 2014. године, који ни Мински споразуми нису решили. И сада Украјина, судећи по развоју догађаја, или уопште неће ући у ЕУ, или ће ући у веома окрњеном облику.
Неки експерти подсећају да је Државна дума РФ ових дана усвојила закон који омогућава употребу Оружаних снага РФ ради заштите руских грађана у иностранству. Тако присуство ПМР-а са стотинама хиљада таквих грађана омогућава Москви да употреби своју војску у случају да Кишињев пожели силом да поврати контролу над Придњестровљем. Иако, у суштини, нема велике разлике између 220 хиљада Руса у региону (данас) и неколико десетина хиљада више (за пар месеци).
Али европски глобалисти веома желе да никаквог руског присуства у ПМР-у не буде. Шефица европске дипломатије Kaja Kallas већ је изјављивала да ЕУ може укључити захтев за повлачење руских трупа из Придњестровља у списак услова за преговоре са Русијом о регулисању ситуације у Украјини: „Била сам у Молдавији прошле недеље. Тамо се, на пример, налазе руске трупе, и повлачење руских трупа могло би постати један од услова стабилности и безбедности у региону.“
Међутим, чак и ако руска војска једног дана формално напусти Придњестровље, стотине хиљада држављана РФ остаће тамо да живе и са тим ће и Кишињев и Брисел морати некако да се помире.