• Особина жвакаће гуме у устима НАТО убица јесте у ц: жваће као да ће добро сажвaкани предмет прогутати (јер вилице служе за то), али жвака је једна мала бедна лепљива гума с којом жвакач не зна шта ће, која се одвратно лепи где год да је ставиш.
  • Штавише, ипак је та гума наркотик: кад почнеш да је жваћеш, не можеш више без ње, и увек изнова покушаваш да је савладаш, али све је узалуд, жвакање се завршава ништавилом, и ти се несвесно по ко-зна-који-пут суочаваш са својим бесмислом и ништаством.
  • Круг се затвара. Да би га издржао, ти испљунеш гадну исцеђену смесу, и одмах узимаш нову, и тако у недоглед…

АУТОР: Драган  Р. Млађеновић

Пушач–овисник своју припаљену цигарету претвара у ништа, у пуор, у опушак, и кад се тако сретне с ништавилом, а (пошто Молох немира и неспокојства у себи носи) не може да се задовољи празнином и унутрашњим ништавилом који тада осећа и који га мучи, сместа припаљује следећу цигарету, и тако у недоглед…

Постоји у свету још један производ за масовну потрошњу и продају, изгледом мали, али који својим произвођачима и трговини доноси огроман профит. Истина, овај малецки предмет не ствара овисност као што то ради никотин у цигаретама, али уме да створи навику од које се није лако одвићи. Реч је о специфичном производу који је тешко сврстати у неку категорију, а познат је и прихваћен широм света. Погађате, то је – жвакаћа гума (ен. chewing gum).

Иако су моду и обичај жвакања некаквих лаких и тежих опијата започели још Маја–Индијанци пре више од хиљаду година, историја модерне жвакаће гуме, какву ми данас знамо и жваћемо, није тако стара. Као изумитељ модерне „жваке“ сматра се амерички предузимач Вилијам Ригли (ен. William Wrigley).

Господин Ригли је око 1890. најпре започео производњу сапуна, али се 1893.  преоријентисао на жваку кад је видео колико је популарна. Ускоро је Риглијева најпопуларнија жвака (doublemint sugarfree gum) постала синоним за жвакање.(1)

У почетку је жвака рекламирана као хигијенско стоматолошко средство за чишћење зуба и отклањање непријатног задаха. У међувремену је она добила један много озбиљнији задатак и улогу: постала је средство за смиривање нервног растројства  неуротичног модерног човека и времена, али и глобалистички симбол и заштитни знак Сједињених америчких држава у којима може безбрижно и опуштено да се жваће.

Прва асоцијација аутора ових гласних размишљања о жваки јесте слика ваздушних НАТО зликоваца и масовних убица који су у пролеће 1999. године 78 дана и ноћи (од 24. марта до 10. јуна) са безбедне небеске удаљености од 10.000 метара бомбама сејали смрт по градовима и селима и војним и цивилним објектима Србије и Црне Горе, убијајући српску децу као „колатералну штету“. Можда се питате: Одкуд ми они падају напамет, и какве они имају везе са овом темом. Одговор је једноставан: сви су ти зликовци и убице, да колико–толико смире живце и савест – ЖВАКАЛИ ЖВАКУ. У то могу да се кладим!

Јер, особина жвакаће гуме у устима НАТО убица јесте у шареној лажи ништавила: жваће као да ће добро сажвaкани предмет прогутати (јер вилице служе за то), али жвака је једна мала бедна лепљива гума с којом жвакач не зна шта ће, која се одвратно лепи где год да је ставиш. Штавише, ипак је та гума наркотик: кад почнеш да је жваћеш, не можеш више без ње, и увек изнова покушаваш да је савладаш, али све је узалуд, жвакање се завршава ништавилом, и ти се несвесно по ко-зна-који-пут суочаваш са својим бесмислом и ништаством. Круг се затвара. Да би га издржао, ти испљунеш гадну исцеђену смесу, и одмах узимаш нову, и тако у недоглед…

Реч је, дакле, о једном соју механичких сејача смрти који жваћу гуму и сањаре о питомим долинама свог Арканзаса док равнодушно и „професионално“ притискају дугмад за испаљивање разорних ракета и бомби. Они су жвакачи жваке који би се, да су у непосредном додиру са жртвама, љубазно извинили што их убијају, јер их не познају и немају ништа лично против њих (nothing personally). Команда НАТО–пакла никад не би дозволила да њене убице дођу у живи додир са жртвама, јер би их такав сусрет могао разнежити и поново претворити у људе. Могли би да се сете своје породице у долинама Арканзаса, обраслих пролећним зеленилом, чисте и недирнуте природе, незагађено смогом, димом, прашином, осиромашеним уранијумом, и чистим небом који не прелећу бомбардери–убице са пилотима – жвакачима гуме.(2)

НАПОМЕНЕ:

One thought on “ЖВАКАЋА ГУМА: шарена лажа ништавила!”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *