Ову песму и филм делим у спомен 30-огодишњице претужног и епског егзодуса Срба из Сарајева. Србски борци Сарајева зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили своје домове, а онда су Илијаш, Грбавица, Илиџа, Рајловац, Хаџићи, Мрковићи, Нахорево и друга насеља, за столом у Дејтону, припала Федерацији БиХ. Срби се одлучују за масовно напуштање својих домова јер нису желели остати под влашћу оних који су до јуче пуцали на њих и њихову децу (водили их у логоре, било их је преко стотину, заборавих тачну цифру, око 130 и нешто, од којих је најпознатији Силос, али то је посебна прича, у задње време објављује се доста емисија са преживелим логорашима који су више од три године били под разним тортурама!)… Преко 170 000 Срба узима најнеопходније, товаре се аута, камиони и друга превозна средства, неки пале своје куће, и креће КОЛОНА ЖИВИХ И МРТВИХ. Намерно тако написах јер су ти несрећни људи чак откопавали своје мртве, најчешће су то били погинули борци за време рата, и на Сокоцу се формира Србско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик на које се преносе посмртни остаци близу 1000 бораца Војске Републике Српске. Има више филмова урађених о томе а ово је један новији и врло квалитетан, то свакако мора да се одгледа, колико је само породица дало по два и више синова а колико оца и сина, за стварање Републике Српске и остајање Срба на својим вековним огњиштима.
