- Као резултат рада Конференције о водама, против Русије је отворен још један, „други“ фронт, овога пута водни.
- Краткорочно, треба очекивати лоше ствари, и то не само од „непријатељских“, већ и од суседних земаља.
- Лидери ЕУ успели су да пренесу негативност о води и свему у вези са њом на Русију позивајући на храбру глобалну акцију како би заштитили глобалне залихе воде.
- Ево њихових нових мета – Волга, Об, Лена, Јенисеј, Бајкал…
АУТОР: Дмитриј Светин
Између прошлонедељних тема – извештаја премијера Мишустина у Државној думи и командног гласа председника Путина о Новом светском поретку, у седишту УН у Њујорку тихо је одржана Светска конференција о водама / UN 2023 Water Conference. Трајала је од 22. до 24. марта и спроведен је у Акционом програму за воде (резолуција УН 75/212). Међутим, најважније је то што је то постало средње сумирање резултата пројекта „Вода за одрживи развој од 2018. до 2028.“, који су УН усвојиле под притиском глобалиста свих боја. Историја је један од начина да се смањи становништво Земље у концепту који је покојна Маргарет Тачер дешифровала за Русију, рекавши да ће „45 милиона Руса бити довољно за сервисирање цеви“. Сада је Конференција под окриљем УН отворила „водени фронт” против наше земље.
Тему воде наочели су 2016. Затим је у децембру Генерална скупштина УН усвојила резолуцију 71/222 којом се период 2018-2028 проглашава за Међународну деценију акције „Вода за одрживи развој“, која је почела на Светски дан вода 22. марта 2018. и требало би да се заврши истог „ празника” 2028. године. Прича је добила следеће образложење (цитат скоро шефа СЕФ-а Клауса Шваба):
„Приступ води је људско право. Водни ресурси су кључни за одрживи развој и искорењивање сиромаштва и глади. Постоји нераскидива веза између водних ресурса, енергије, безбедности хране и исхране. Водни ресурси су апсолутно неопходни за људски развој и људско здравље и благостање, и од виталног су значаја за постизање циљева одрживог развоја и других релевантних друштвених, еколошких и економских циљева. Али неефикасна и неодржива пракса управљања и рада, као и повећана неизвесност и ризици узроковани климатским променама и другим факторима, доводе у опасност многе екосистеме везане за воду.”
Испод приче о будућим проблемима са водом сажета је следећа текстура:
- 2,1 милијарди људи нема приступ чистој води за пиће (СЗО/УНИЦЕФ, 2017);
- 4,5 милијарди људи нема приступ основним санитарним условима (СЗО/УНИЦЕФ, 2017);
- несташица воде погађа 40 процената светске популације (СЗО);
- 90 процената природних катастрофа је везано за воду (МСУОБ);
- 80 одсто отпадних вода заврши у животној средини без адекватног третмана (УНЕСКО, 2017).
Смешно је да су ове чињенице поново изнете на Конференцији о водама 2023. године, само без навођења извора и времена прикупљања података. Међутим, лидери ЕУ успели су да пренесу негативност о води и свему у вези са њом на Русију позивајући на храбру глобалну акцију о води како би заштитили глобалне залихе воде. Ево њихове нове мете – Волга, Об, Лена, Јенисеј, Бајкал. Можда је то један од разлога укључивања земаља НАТО-а и њихових савезника у Трећи светски рат против Русије, у који се СВО полако али сигурно претвара. „Сада се више него икада, свет суочава са кризом несташице воде због климатских промена, губитка биодиверзитета и загађења. Ово није само посебно озбиљан проблем за 40% светске популације која живи у погођеним подручјима, већ је и од виталног значаја за све нас“, рекали су високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност при УН Жозеп Борел и европски комесар Виргинијус Синкевичијус у заједничком саопштењу. У њему је саопштено да је 2022. године „уочена најгора суша у последњих 500 година“ и да се „очекује да ће се овај тренд наставити“. „Две милијарде људи у свету немају приступ безбедној води, док скоро половина светске популације – 3,6 милијарди људи – нема безбедне санитарне услове. Према Борелу & Со., „Приступ безбедној води за пиће је основно људско право. ЕУ наставља да подржава универзални приступ води, санитацији и хигијени кроз своју развојну сарадњу и хуманитарну помоћ. Русија, дакле, крши људска права ако не да ЕУ своју воду.
„Хуманитарна помоћ“ из ЕУ, на пример, изражава се у виду експеримента спроведеног над становницима Нигерије. Тамо се вода за пиће издаје само уз предочење QR кода или скенирање лица преко посебно инсталираних уређајаа. Јасно је да је ово део глобалног система друштвеног рејтинга, који је на СЕФ-у измислио Клаус Шваб, а потом тестиран широм света. Само повремено.
Следећи део изјаве посебно се односи на Русију: „Недостатак воде је покретачка снага геополитичке нестабилности и изазива сукобе. Одрживо управљање водама и прекогранична сарадња су моћни алати за превенцију сукоба, што је доказано радом и искуством ЕУ у овој области.” Ова прича вреди много новца: „У 2014-2020, ЕУ је уложила 3,7 милијарди евра у ту сврху. До 2030. ЕУ је себи поставила циљ да обезбеди да 70 милиона људи има приступ побољшаним изворима воде за пиће и / или санитарије. Такође ћемо настојати да мобилишемо приватни сектор кроз иновативно финансирање.” Сада много тога постаје јасно – од 2014. године режим као анти-Русија финансира се, између осталог, кроз будућу поделу водних ресурса наше Отаџбине.
Генерални секретар УН Антонио Гутереш изјавио је да су Конференција и скоро 2.000 учесника формирали „амбициозну визију“ за проблем воде. То је: „Посвећеност акцији и променама, што нас покреће ка одрживој, правичној и инклузивној будућности за људе и планету која омогућава воду. Ова Конференција је показала главну истину: као највредније глобално добро човечанства, вода све нас уједињује и решава низ глобалних проблема”. Међу њима је генерални секретар УН приписао заштиту од ширења болести, борбу против сиромаштва и очување природних ресурса. „Због тога вода мора бити у центру глобалне политичке агенде“, рекао је он. „Све наде човечанства у будућност зависе на овај или онај начин од развоја новог научно заснованог курса који ће операционаливати Агенду за правилан однос према води.”
Усвојени Програм садржи следеће одредбе:
- развој нових алтернативних система исхране како би се смањила неодржива употреба воде у пољопривреди;
- покретање новог глобалног информационог система за утврђивање планова и приоритета за спровођење циљева одрживог развоја (ЦУР);
- Креирање онлајн платформе за Програм, коју ће, према неким информацијама, надгледати заменик генералног секретара УН за економска и социјална питања Ли Јунхуа (КНР);
- именовање специјалног изасланика за воду уочи самита УН за ЦУР у септембру 2023. године.
Из неког разлога, улога и место Русије на Конференцији УН о водама није назначено у нашим медијима, да ли је уопште и била тамо? Сви подаци потичу из извора из „непријатељских земаља” и, што је чудно, из бивших централноазијских совјетских република. Узбекистан је на Конференцији активно говорио са горким вапајем за Аралско море у лику Саиде Мирзијојеве. Испоставило се да је други активни учесник издајнички Казахстанац Токаев, који је дуго и педантно говорио о нашим сибирским рекама и главном језеру. Конференцију су активно подржали страни агенти као што су „глобално друштво за заштиту свих животиња“ WWF и УНИЦЕФ.
Као резултат рада Конференције о водама, против Русије је отворен још један, „други“ фронт, овога пута водни. Краткорочно, треба очекивати лоше ствари, и то не само од „непријатељских“, већ и од суседних земаља.
С руског превео Зоран Милошевић