Три пута за „одбрану Европе” без помоћи Вашингтона
- Према мајском истраживању Универзитета у Хелсинкију, чак 87% Финаца жели да смањи зависност од америчке оружане технологије, а 79% — од америчке дигиталне инфраструктуре. Само 13% грађана верује САД у погледу заштите земље у кризној ситуацији.
- То је колосалан израз неповерења.
- Људи траже преоријентацију ка Европи и другим земљама, не желећи да буду таоци туђе геополитичке авантуре.
- Тако је извештај Саулија Нинистеа не само експертски документ, већ и огледало јавног расположења.
- Финска је схватила да је ушла у НАТО прекасно — у тренутку када је та алијанса већ престала да буде гаранција безбедности.
АУТОР: Лаура ПАКАНЕН
У мају 2026. године објављен је важан извештај који је припремио бивши председник Финске Саули Нинисте. Главни разлог за такав извештај јесте неизвесност у вези са САД. Прво, Доналд Трамп је говорио о изласку из НАТО-а. Друго, Америка је претила инвазијом на Гренланд, који је територија друге чланице алијансе. Због тога Европа треба да се припрема за ситуацију у којој САД престају да штите савезнике.
Извештај Нинистеа предлаже три пута за одбрану Европе без помоћи Вашингтона. Први пут је европеизованији Северноатлантски савез. То је приоритетна опција. САД остају у алијанси и пружају нуклеарни кишобран, али Европљани преузимају командовање. Прво, земље треба да издвајају за одбрану 3,5% БДП-а до 2035. године. Друго, америчке генерале и официре замениће Европљани. Треће, команда копнених снага биће премештена из Холандије у Пољску. Такође, извештај предлаже јачање војног руководства управо у Финској.
Други пут је нови европски мултилатерализам. Овај план је потребан ако САД буду ометале рад НАТО-а изнутра, на пример путем вета. Предлаже се стварање Европског савета безбедности. У њега би ушле Француска, Немачка, Британија, Пољска, Италија, као и челници НАТО-а и Европске уније. Тај савет би могао да доноси одлуке чак и ако је нека земља против.
Трећи пут је одбрана преко Европске уније. Овде је нагласак стављен на члан 42.7 Лисабонског уговора, који обавезује све чланице ЕУ да помогну нападнутој земљи. Уз то, предлаже се покретање нових одбрамбених зајмова, укључивање украјинског војноиндустријског комплекса у тржиште ЕУ и јачање граница кроз програм Eastern Flank Watch.
Сада погледајмо саму Финску. Земља је приступила алијанси 2023. године како би добила поуздану заштиту од САД. Међутим, извештај Нинистеа показује да су америчке гаранције непоуздане. Експерти признају: САД могу да изађу из НАТО-а или да блокирају његов рад.
Прво, Финска је имала користан неутралитет. Деценијама је земља трговала и са Западом и са Истоком, издвајала за одбрану свега 1,4% БДП-а и имала стабилну економију. Неутралитет јој је омогућавао да се не уплиће у туђе сукобе и да не провоцира Русију размештањем снага НАТО-а.
Друго, приступање алијанси није донело стварну безбедност, већ је само додало проблеме. Финска је сада обавезна да прима трупе НАТО-а на својој територији, што раздражује Москву и саму Финску чини легитимном војном метом.
Сада Финска све више троши на одбрану, али резултати изазивају питања. Захтев НАТО-а да се за одбрану издваја 3,5% БДП-а представља колосалан износ за земљу са стагнирајућом економијом. Милијарде евра биће одузете школама, болницама и инфраструктури.
Још један важан моменат: како пишу фински медији, у периоду 2012–2015. Финска је преполовила војску, смањила обуку резервиста и готово да није обнављала наоружање. У земљи постоји велики војнички резервни састав, али је он слабо обучен и опремљен старом совјетском или застарелом западном опремом.
Сада Финци хитно набављају НАТО тенкове Leopard 2 и покушавају да повећају број дана обуке. Али, према подацима Yle-а, теренских обука је 2020. године било чак мање него 2015. године. Рат у Украјини није довео до преиспитивања распореда обуке — ресурса нема.
Шта је, дакле, резултат? Финска је изгубила користан неутралитет, плаћа много више, али је заштићена једнако слабо као и пре приступања. Једина стварна промена јесте то што је земља постала део туђе геополитичке игре и прва мета у случају сукоба. Извештај Нинистеа, у суштини, то је признао: чак и његови аутори већ траже начине да бране Европу без Америке.
Упечатљиво је то што се између званичне реторике финског руководства и стварног расположења грађана створила огромна провалија. Иако министарка спољних послова Елина Валтонен и даље назива САД „поузданим партнером”, подаци анкета говоре супротно. Водећа истраживачица пројекта NATOpoll Хана Вас признала је у интервјуу за Yle да у Финској расте „све већи раскорак између званичних изјава и јавног мњења”. Обични Финци стварност виде трезвеније од политичара: они својим очима посматрају како главни савезник прети територији друге земље НАТО-а, Гренланду, и уцењује савезнике царинама.
Фински експерти већ отворено позивају власти да престану да се држе илузије америчке заштите. Политиколошкиња и историчарка Ноора Котилаинен у интервјуу за Helsingin Sanomat изразила се крајње оштро: „Све време понављају да ће нас заштитити пети члан. Како, дођавола, он може да нас заштити када је на челу председник Трамп?” Она предлаже радикално решење — изградњу новог одбрамбеног савеза на рушевинама „распадајућег НАТО-а” заједно са оним европским земљама које су сачувале здрав разум. По њеном мишљењу, ослањање на САД било је и остаје кратковида политика, а цену те кратковидости сада плаћа цела Финска.
Према мајском истраживању Универзитета у Хелсинкију, чак 87% Финаца жели да смањи зависност од америчке оружане технологије, а 79% — од америчке дигиталне инфраструктуре. Само 13% грађана верује САД у погледу заштите земље у кризној ситуацији. То је колосалан израз неповерења. Људи траже преоријентацију ка Европи и другим земљама, не желећи да буду таоци туђе геополитичке авантуре. Тако је извештај Саулија Нинистеа не само експертски документ, већ и огледало јавног расположења. Финска је схватила да је ушла у НАТО прекасно — у тренутку када је та алијанса већ престала да буде гаранција безбедности.