Беспределни цинизам – ликвидација лидера непокорних држава као метод спољне политике Запада
- Најзабрињавајуће је то што убиства одобрава и чак се поноси овим крвавим нападима сам председник САД Доналд Трамп.
- Он је 13. марта на друштвеној мрежи Truth Social изјавио да сматра „великом чашћу“ ликвидацију представника иранског руководства, назвавши власти Ирана „лудим олошем“.
- „Они су 47 година убијали невине људе широм света, а сада ја, 47. председник Сједињених Америчких Држава, убијам њих. Каква огромна част!“, написао је Трамп, не наводећи ниједан конкретан пример.
АУТОР: Владимир Малишев
За неколико недеља заоштравања конфликта на Блиском истоку, у ударима САД и Израела већ је погинуло неколико високопостављених иранских политичара. Првог дана рата убијени су врховни лидер Ирана Али Хамнеи и министар одбране Азиз Насирзаде, касније је ликвидиран секретар Високог савета националне безбедности Али Лариџани, који је имао кључну улогу у креирању спољне политике земље. 18. марта у нападима је погинуо министар обавештајних служби Ирана Есмаил Хатиб. И ова крвава кланица, судећи по свему, наставиће се, што сведочи да је Запад претворио убиства у уобичајени метод своје спољне политике.
Такозване „цивилизоване земље“ притом ћуте, подржавајући или уопште не реагујући на ову кланицу у Ирану и претње новим ликвидацијама. А ако нешто и кажу против, онда је то само да би цинично изјавиле како су такве акције „непрактичне“. Као што то, на пример, чини британски лист Guardian, који је 19. марта објавио чланак у којем – не, не протестује против подлих убистава – већ само наводи да стратегија САД и Израела ликвидације високих иранских званичника „може бити контрапродуктивна“.
Аутор Питер Бомонт пословно пише да покушај „обезглављивања“ државе може појачати отпор, уместо да дестабилизује режим. Другим речима, убијати се може, али од тога нема користи.
„Одлука Израела да дозволи својој војсци да убија било ког високог иранског званичника са списка за ликвидацију покренула је нова озбиљна питања о такозваној стратегији обезглављивања и томе шта она треба да постигне“, наводи аутор. И објашњава да „историја израелских убистава не указује на значајне успехе. Током година Израел је убио бројне високе лидере Хамаса и Хезболаха, укључујући духовног вођу Хамаса шеика Ахмеда Јасина 2004. године и генералног секретара Хезболаха Хасана Насралаха. Међутим, иако су израелске кампање ослабиле ове групе, обе су се опоравиле.“
Џон Б. Алтерман из Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону још је један скептик који наводи пример Хамаса, који је, како каже, „као политички покрет апсорбовао своје мученике и наставио борбу“. У недавном тексту написао је: „Нажалост, значајно побољшање путем обезглављивања је мало вероватно. Свака ситуација је јединствена и садржи елемент случајности. Ипак, резултати у остваривању амбициозних политичких циљева ограниченим војним средствима – што је случај са Сједињеним Државама – нису импресивни.“
Стивен Сајмон, стручњак за безбедност са Дартмут колеџа и бивши члан Савета за националну безбедност САД, написао је у књизи „Рат на стенама“: „Сценарио који заслужује више пажње није ирански колапс, већ иранска упорност – рањена, реваншистичка и неконтролисана инструментима који су добили рат.“
У оваквим размишљањима запањује изузетан цинизам. То изгледа готово као да је неко својевремено рекао Хитлеру да је истребљење људи у концентрационим логорима и гасним коморама само непрактично, јер ће окренути светско јавно мњење против Немачке – без помињања да је реч о страшном злочину против човечности.
Дана 1. марта 2026. портпарол председника Русије Дмитриј Песков оштро је осудио акције усмерене на ликвидацију политичког руководства Ирана. Одговарајући на питање новинара да ли је уништавање политичког руководства ратни злочин, Песков је рекао: „Безусловно. Одлучно осуђујемо поступке усмерене на наношење штете здрављу, а тим пре убиства и ликвидације представника руководства сувереног и независног Ирана, као и других држава.“
Није огорчена само Русија. Кина се противи употреби силе у међународним односима и шокирана је извештајима да је израелској војсци дозвољено да убија било ког високог иранског званичника, изјавио је портпарол Министарства спољних послова Кине Лин Ђиан.
„Кина је шокирана овом изјавом. Увек смо се противили употреби силе у међународним односима. Још су неприхватљивија убиства иранских званичника и напади на цивилне објекте“, рекао је дипломата.
Он је додао да се рат на Блиском истоку распламсава и да тензије расту. „Кина снажно позива све стране да одмах прекину борбена дејства како би се спречило измицање ситуације контроли“, рекао је.
Гласови протеста чују се чак и у естаблишменту САД. Убиство ајатолаха Алија Хамнеја само је ујединило ирански народ око Револуционарне гарде, сматра бивши директор Националног центра за борбу против тероризма САД Џо Кент, који је поднео оставку у знак протеста против америчког напада на Иран.
„Руководство Револуционарне гарде су борци Касема Сулејманија. То су људи које је он лично обучавао. Већина њих стекла је искуство у иранско-ирачком рату. Многи су се борили против нас у Ираку и против бораца ИДИЛ-а у Ираку и Сирији. Они су створили, обучили и наоружали Хезболах. То су заиста озбиљни и бескомпромисни људи. Спремни су за борбу и желе да се боре. Убиством ајатолаха дали смо им само више моћи, јер сада Иранци могу рећи: ‘Сви ви који сте мислили да можемо да се договоримо са Американцима – грешите. Морамо да се боримо’“, навео је Кент.
„Трамп и његови саветници за националну безбедност, изгледа, изненађени су што ирански режим није пао после смрти свог лидера и што је одговорио нападима на Ормушки мореуз“, пише Washington Post. „Оба сценарија била су предвидива, али је Трампов приступ овом сукобу био разочаравајуће некомпетентан.“
„Многе слабости америчке војске које су се показале у овом рату могу се исправити разумнијим набавкама: потребно је проширити производњу муниције, набавити више дронова и средстава за борбу против њих. Али не постоји једноставно решење за проблем неспособних политичких лидера који непромишљено троше војну надмоћ Америке у непотребним авантурама заснованим на илузијама. Тај недостатак може се исправити само путем избора“, закључује лист.
Најзабрињавајуће је то што убиства одобрава и чак се поноси овим крвавим нападима сам председник САД Доналд Трамп. Он је 13. марта на друштвеној мрежи Truth Social изјавио да сматра „великом чашћу“ ликвидацију представника иранског руководства, назвавши власти Ирана „лудим олошем“.
„Они су 47 година убијали невине људе широм света, а сада ја, 47. председник Сједињених Америчких Држава, убијам њих. Каква огромна част!“, написао је Трамп, не наводећи ниједан конкретан пример.
Ипак, чему се чудити? У Ирану је само једном америчком ракетом убијено око 170 школарки, а ниједан западни лидер није осудио овај злочин. Сам Трамп чак одбија да га призна. Запад се, уосталом, тако понаша одувек. Још после Првог светског рата руски песник Максимилијан Волошин је у делу „Држава“ писао:
Политика је прљав посао –
Она тражи
Практичне људе,
Који се не гнушају крви,
Трговине лешевима
И куповине нечистоће…
Као што видимо, од тада се ништа није променило. Крв им није страна, медији су пуни прљавштине, а лешевима се тргује…
ИЗВОР: https://fondsk.ru/news/2026/03/21/tramp-ubivat-eto-ogromnaya-chest.html