Данас све више људи користи овај појам у разним контекстима, тако да се изворно значење ове ријечи тотално изгубило, све мање људи зна на шта се то тачно односи, Ријеч фашизам је промијенила свој првобитни смисао. Данас је свако фашиста ко је негативан по било којем основу. Чак неки кругови стављају знак једнакости између комуниста и фашиста, иако су те двије супротстављене стране међусобно ратовале у једном од свјетских ратова.
Сједио сам у једној кафани гдје је за сусједним столом један човјек назвао другог фашистом, пошто му овај није хтио платити пиће. Може се лако десити да ће ускоро појам фашисте људима из те кафане бити синоним за некога ко неће да плати пиће. А онда би се могло десити и да потомци тих људи када виде неки споменик из другог свјетског рата гдје пише да су фашисти побили толико-и-толико људи, коментарисати у стилу, шта би овим људима који нерадо плаћају пиће да побију оволики недужни свијет.
Ослањајући се на своје сјећање, које је старије од постанка Википедије, ријеч фашизам је популарисао Мусолини. Рекао је у стилу да је доста лако преломити један прут, али када се прутови повежу у сноп, онда је то јако тешко урадити. Дакле, фашизам је са филозофске стране гледано појам који је у ствари јако позитиван, описује потребу људи за удруживањем ради веће несаломљивости и издржљивости.
Мана је када овај појам почну користити окупатори и, узурпатори, експлоататори и слични агресивци како би поробили друге. Мусолини је био негативац, његов га је народ убио и јавно на тргу објесио да виси наопачке. Ријеч фашизам је у оно вријеме био синоним за италијанске освајаче који су били њемачки савезници у освајањима свијета. Југославију су Хитлер и Мусолини подијелили на своје окупационе зоне.
У том рату је за Италијане био везан појам „фашизам“, а за Нијемце појам „нацизам“. Рећи за Нијемце да су били фашисти није оправдано, исправније је рећи да су били нацисти. Гледано појмовно краљевину Југославију није напао фашизам, него наци-фашизам. Ми смо се борили против наци-фашизма, а не само против фашизма. А сви ће данас спомињати само фашизам као јединог непријатеља.
И тако је временом појам фашизам постајао све шири и све неодређенији. Еволуирао је код нас од појма свезаног снопа прутова до неплатише пића у кафани.
Мислим да би данас најпрецизнија дефиниција била да се каже да је фашизам намјера корпорација да своје интересе стављају изнад интереса држава које су угостиле стране корпорације на својој територији. Фашизам је ударна песница корпоратизма. Фашизам подмуклим методама, преварама, манупулацијама и противзаконитим радњама, а на крају и ратом, спречава неку државу да опорезује по својим законима стране корпорације.
Изворно је фашизам када једна корпорација у својим освајањима свијета у потрагама за људским и природним ресурсима не жели бити лако ломљива као један прут, него се удружује са осталим корпорацијама у један сноп.
Управо гледамо одумирање држава пред налетом корпорација. Предсједници и премијери многих држава некако више личе на предсједнике и тренере клубова, а власници клубова су неки други људи.
Ово је иначе задњи степен империјализма, нема даље у истом стилу. Може се само направити ресет, па све из почетка, а може се и квантно скочити на неки нови ниво у неки другачији свијет и систем. Ко поживи имаће част да пред очима у живо прати преломни историјски тренутак човјечанства.
Душко Бошковић, дописник из Сарајева