- Религија комфора подразумева тоталну покорност.
- У њој људи добијају минималан скуп добара, а сакрални објекат није Свето писмо, већ ајфон; он истовремено игра улогу бројаница, иконе, крста и слично.
- На место Бога уздижу се Капитал и Цифра, а на место жречева постављају се видљиви актери политике и тржишта.
- Тако се постиже власт у којој је могуће покретати било какве ратове и чинити најтеже злочине, јер народи спавају, опијени религијом комфора.
- Зло божанство треба свргнути. Али за почетак је неопходно пробудити се, односно изаћи из зоне комфора.
- Не у Ирану и Либији, већ на Западу. Па ко је спреман?
АУТОР: Платон Беседин
Говорили смо о томе да, упркос свим уверавањима да је религија елемент прошлости који је остао изван савременог живота, нема сумње да свест многих милиона људи и даље остаје религиозна, и да то, што је жалосно, између осталог доводи до озбиљних конфликата. Иран, САД и Израел — оно што се дешава између њих — представљају карактеристичан, дуготрајан пример тога. Али одакле почиње борба када религије попримају нове облике?
У филму из 1999. године „Догма“, веома популарном, али по мом мишљењу прилично потцењеном, заплет који може довести до краја света — јер то желе два пала анђела — почиње тиме што локални свештеник одлучује да религију учини доступнијом. Кардинал Игнатијус Глик спроводи помало бизарну ПР акцију како би промовисао хришћанство међу младима. По његовом мишљењу, религија треба да постане нешто попут удобног курса личног развоја, и то у што комерцијалнијем облику.
Управо то и посматрамо током неколико деценија на Западу. Кључна реч која описује процесе који се дешавају са религијом јесте поједностављење; и то поједностављење свега и свачега, које делује у два правца. Прво је поједностављење хришћанства, које је вековима одређивало западну свест, поглед на свет, културу и све сфере живота. Друго је поједностављење сатанизма (забрањен у РФ) и свега што је с њим повезано. И једно и друго су, у суштини, карике истог ланца.
Тај ланац је бачен на некадашње представе о, рећи ћу једноставно, Добру и Злу. Хришћанство је у рукама и мислима западних пастора и „демијурга“ у великој мери одбацило своју христоцентричност и претворило се у световни систем наизглед добрих дела. Карактеристично је да се та „доброта“ мења у зависности од политичких поставки. Отуда, као у поменутом филму „Догма“, покушај да се хришћанство — тачније оно што се данас под тим подразумева — уклопи у погодне норме и оквире.
Шта добијамо као резултат? Укратко и суштински, из свести се потпуно брише и заборавља да хришћанство није прича о томе како бити фин и толерантан, већ прича о спасењу — о томе како разумети јеванђељске истине и настојати да се живи са Христом и у Христу. Очигледно је да тако нешто ни приближно не видимо. Уместо хришћанства нуди нам се сурогат састављен од „мудрости“ коучева и либералног морала, уз заборав и Спасења и Спаситеља. Исход је закономеран.
Са сатанизмом је обрнуто. Онај „прави“ сатанизам (забрањен у РФ), који подразумева страшне ствари — од жртвовања до обожавања Сатане — наравно се маскира и представља као нешто забавно, шаљиво, „ради форе“. Наравно, Црква Сатане, коју је у САД шездесетих година прошлог века основао Антони Шандор Лавеј, тешко да се може сматрати заиста чудовишном окултном мистеријом усмереном на „прикупљање душа“ од стране Сатане. То је пре радикалан облик практичне примене филозофије крајњег хедонизма и егоизма, али управо кроз такву замену људи почињу да се навикавају на сатанистичке култове.
Случај Епстајн то је у потпуности показао. Рат Израела и САД против Ирана није метод скретања пажње са приче о педофилији, већ, напротив, њен наставак. Штавише, то је последица потпуно измењене перцепције Добра и Зла, њихових основа, које су се мењале вековима. На глобалном, могло би се рећи ратификованом нивоу, приносе се крваве жртве у којима страдају стотине и хиљаде људи. То није ништа друго до древни култ, замаскиран као геополитика или нешто слично.
Тако поступају они који су обдарени готово апсолутном влашћу. Трагедија је у томе што су они потпуно уверени у своју безбедност и незаменљивост. Зашто? Зато што су масе успаване: лишене су и хришћанства и система вредности — масе су у забораву. Јер једина религија коју данас желе да оставе такозваним „обичним“ људима јесте религија комфора. У њој хришћанство престаје да постоји као стваралачка, активна религија спасења.
Религија комфора подразумева тоталну покорност. У њој људи добијају минималан скуп добара, а сакрални објекат није Свето писмо, већ ајфон; он истовремено игра улогу бројаница, иконе, крста и слично. На место Бога уздижу се Капитал и Цифра, а на место жречева постављају се видљиви актери политике и тржишта. Тако се постиже власт у којој је могуће покретати било какве ратове и чинити најтеже злочине, јер народи спавају, опијени религијом комфора.
Зло божанство треба свргнути. Али за почетак је неопходно пробудити се, односно изаћи из зоне комфора. Не у Ирану и Либији, већ на Западу. Па ко је спреман?