- Вокеизам – назив ове киселе идеологије – продире у све поре западне цивилизације, цепајући све њене темеље: религију, културни канон (зашто предају Хомера на универзитетима, хајде да учимо уместо њих афричке песме), породицу, брак, па чак и основне идеје о људској биологији (мушкарац, кажу вокалисти, може постати жена, а жена може постати мушкарац).
- У последње две-три године у западним академским круговима развила се дискусија о ревизији принципа биолошке номенклатуре – тако се назива систем именовања врста усвојен у науци.
- Уместо да се баве научним радом, левичарски универзитетски професори радије зарађују бодове борећи се за „правду“.
- Покушавајући да превазиђе белу изузетност, Запад је кренуо путем самоодрицања.
- Веома је симболично да је, док се принципи биолошке номенклатуре доводе у питање, родно место њеног оснивача Карла Линеја, Шведска, извукло на прво место у Европи по уличним убиствима и злочинима употребом ватреног оружја. То су две манифестације истог процеса спорог самоубиства западног света, који ужива у киселом отрову толеранције
АУТОР: Александар Храмов, Палеонтолог и писац. Аутор три књиге на руском језику и више од тридесет научних чланака, као и научнопопуларних материјала
Амерички филозоф атеиста Данијел Денет једном је упоредио еволуционизам са „универзалном киселином“ која нагриза све традиционалне идеје о свету. Да, да је само знао да ће Запад ускоро бити преплављен много отровнијом и корозивнијом киселином, у поређењу са којом је Дарвинова добра стара теорија само кефир за децу.
Ову паклену течност смртоносне деструктивне моћи сготовили су у својим репликама левичарски интелектуалци и активисти: неомарксисткиње, феминисткиње, присталице „критичке теорије“ и постколонијализма. Развили су план за тотално реструктурирање читавог друштва у интересу мањина и „потлачених“ група – све што би могло да их повреди, увреди и повреди мора да се баци са брода модерности. Вокеизам – назив ове киселе идеологије – продире у све поре западне цивилизације, цепајући све њене темеље: религију, културни канон (зашто предају Хомера на универзитетима, хајде да учимо уместо њих афричке песме), породицу, брак, па чак и основне идеје о људској биологији (мушкарац, кажу вокалисти, може постати жена, а жена може постати мушкарац). Чак су и старински скептици попут атеисте Ричарда Докинса, који су већ били „одбачени“ због критичних изјава о трансродним особама, упирали на ову „универзалну киселину“.
Није изненађујуће што вокеизам постепено продире у науку, разграђујући стандарде рационалности у корист погрешно схваћених идеала толеранције и „разноликости“. У великим западним часописима, пре него што објаве чланак, сада питају о полу и раси аутора (вероватно без тога више није могуће проценити научни садржај спроведеног истраживања). А у последње две-три године у западним академским круговима развила се дискусија о ревизији принципа биолошке номенклатуре – тако се назива систем именовања врста усвојен у науци.
Од времена Карла Линеја, научници су свакој врсти доделили латинско име које се састоји од два дела, од којих један означава род, а други врсту. Да би се избегла забуна у називима врста, родова и других таксона, научна заједница је још у 19. веку развила строга правила која су регулисала њихову употребу. Они су наведени у два међународна кодекса – Кодексу зоолошке номенклатуре (који регулише научна имена животиња) и Кодексу номенклатуре алги, гљива и биљака.
Ова два кодекса представљају неку врсту фундаменталног закона којем сви професионални биолози морају да се повинују. Основна сврха кодова је стабилност номенклатуре, тако да се називи таксона мењају што ређе и само из убедљивих разлога. Дакле, кодови се граде по принципу приоритета – мора јој се доделити прво објављено научно име врсте. У супротном, ако свако може да преименује врсте како хоће, онда ускоро неће остати ништа од биолошке номенклатуре: иста врста ће се појавити у научној литератури под различитим именима.
Дакле, ако је име врсте дисонантно или дато у част не баш доброј особи, то се и даље не може променити. На пример, 1927. године либијски лептир бушилица је добио име у част Мусолинија – Hypopta mussolinii, а 1937. једна врста пећинских буба је добила име у част Хитлера – Anophthalmus hitleri, али се оба ова имена и даље сматрају важећим. Нико нема право да их самовољно мења у неке друге – научници тако високо цене стабилност биолошке номенклатуре.
И то је била светиња биолошке науке на коју су Вокеисти напали.
Пре него што су приступили научним именима, заговорници мањина су почели напад на уобичајене називе животиња и биљака. Они постоје упоредо са научном номенклатуром и нису регулисани кодексима. Ако су латинска имена универзална, онда свака земља има своја народна имена. Дакле, у Енглеској сврака се зове сврака, у Немачкој – elster, а за научнике је Pica pica.
И тако се амерички орнитолози баве усклађивањем популарних имена птица са идејама толеранције и инклузивности. Тако су патку, у Америци познату као стара скво (oldsquaw), већ успели да преименују у дугорепу патку (long-tailed duck) – некадашњи назив је наводно вређао Индијанце. А након погибије Џорџа Флојда од стране полиције, Америчко орнитолошко друштво је такође преименовало Мекаунов дугу мамзу (thick-billed longspur) у дебелокљуну, пошто је ова птица добила име по природњаку и генералу Џону Мекауну, који се борио у Америчком грађанском рату на страни јужњака.
Планирано је да се преименује укупно најмање 80 врста америчких птица. А Ентомолошко друштво Америке је пре годину дана преименвало циганског мољца (gypsy moth), лептира штеточину, у сунђерастог мољца како не би увредили Цигане (Роме).
Ове политички коректне игрице практично не утичу на интересе науке – ма шта дете уживало, како кажу. Међутим, присталице вокеизма не желе да се ту зауставе и сада захтевају ревизију научних имена. Заиста, у научној литератури, дебелокљуна дугачка мамза, чак и након промене свог свакодневног имена, наставља да се појављује као Rhynchophanes mccownii, чиме се овековечује сећање на генерала Конфедерације. Какво очигледно непоштовање према жртвама робовласника! А латинско име Lasius niger (њиме се назива црни баштенски мрав) звучи потпуно нечувено – замислите како је црним ентомолозима да стално наилазе на реч Н у научним чланцима. А једна од врста арапских газела се зове Gazella marica – помислите само какво непоштовање сексуалних мањина, јер на шпанском је реч „марица“ увредљиво име за хомосексуалце.
Следећи пример: грм Protea caffra расте у Јужној Африци, а његово име такође мирише на расизам. Уосталом, Арапи су негроидну популацију Африке презриво називали кафирима (кафр је дериват арапског „кафир“, неверник). Процењује се да поред поменутог жбуна, специфичан назив caffra носи још око 150 врста афричких биљака. Веома су чести и специфични називи niger и marica. Звучи као апсурдна шала, али вокеисти озбиљно захтевају да се све промени, како не би случајно повредили ничија осећања.
Пре неколико година, активисти БЛМ-а у Јужној Африци и Британији успели су да сруше споменика Сесилу Родсу, истакнутој личности британског колонијализма. Сада је покренута јавна кампања „Родос мора пасти” у области биолошке номенклатуре. Вокеисти траже преименовање свих врста чије име потиче од Родосовог презимена. На пример, на основу тога су предложили преименовање врсте фосилних људи у Homo rhodesiensis.
Појавила су се питања и о другим латинским називима везаним за колонијалну прошлост. Тако је један од приоритета за преименовање род цветница Hibbertia, назван по енглеском политичару и филантропу Џорџу Хиберту – учинио је много за развој ботанике, али је, нажалост, био робовласник и одупирао се укидању ропства. Неки активисти су отишли још даље и заговарају да би требало заменити сва имена врста која су дата у част одређеним људима (без обзира колико лоши или добри били по савременим стандардима). Према њима, оваква имена су отворено давана према белцима из виших класа, док су сродници много ређе називане по женама и староседеоцима. Други радикали желе да прошире принцип приоритета на изворна имена која су претходила научним. На пример, новозеландски бор Prumnopitys taxifolia су Маори назвали матаи много пре доласка европских природњака, па нека га научници преименују на маорски начин и тиме дају свој допринос борби против наслеђа колонијализма.
Такве идеје не износе само наказе на друштвеним мрежама, о њима се већ увелико расправља у озбиљним научним часописима. Уместо да се баве научним радом, левичарски универзитетски професори радије зарађују бодове борећи се за „правду“. Страсти су се озбиљно разбуктале: у оквиру Међународног удружења за таксономију биљака, вокеисти захтевају стварање посебног комитета за борбу против увредљивих и неприхватљивих имена. Међународна комисија за зоолошку номенклатуру (МКЗН) успела је да се изјасни против преименовања, због чега је наишла на салву критика.
Противници из табора активиста истичу да МКЗН нема право да доноси пресуде о тако осетљивој теми као што је борба против расизма, јер нема ниједног научника са афричког континента. Као одговор, противници промена почели су да прикупљају потписе научника из целог света под апелом у одбрану стабилности биолошке номенклатуре. Ни руска наука није стајала по страни: крајем прошле године научни савет Палеонтолошког института Руске академије наука усвојио је резолуцију против ревизије назива врста из разлога политичке коректности.
Чини се да су на универзалном нивоу људи све ове расправе о именима просто бура у шољици. Међутим, они служе као јасан пример деструктивног утицаја вакеистичке идеологије, која нагриза темеље Запада од врха до дна. Није само наука та која се „деколонизује“: да би се искупиле за злочине колонијализма, због тога су западне земље отвориле своја врата мигрантима из Африке и Блиског истока.
Покушавајући да превазиђе белу изузетност, Запад је кренуо путем самоодрицања. Веома је симболично да је, док се принципи биолошке номенклатуре доводе у питање, родно место њеног оснивача Карла Линеја, Шведска, извукло на прво место у Европи по уличним убиствима и злочинима употребом ватреног оружја. То су две манифестације истог процеса спорог самоубиства западног света, који ужива у киселом отрову толеранције.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://regnum.ru/opinion/3856278?utm_campaign=regnum&utm_term=top_opinion
[…] Preuzeto sa: https://naukaikultura.com/put-samoodricanja-kako-politicka-korektnost-nagriza-nauku/ […]