Европа тражи од Београда да се одрекне сарадње с Русијом као услова за пријем у ЕУ, а САД прете санкцијама
- Вучић ће, изгледа, ускоро морати коначно да се определи, јер – како се често каже – на два столице се дуго не може седети.
АУТОР:Владимир МАЛИШЕВ
Запад и даље маше пред носом Београду „шаргарепом“, обећавајући пријем Србије у Европску унију, али само под условом да се одрекне сарадње с Русијом. То је недвосмислено поручила председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен на недавној конференцији за новинаре у Београду, заједно са председником Србије Александром Вучићем.
„Пут у ЕУ,“ упозорила је фон дер Лајен, „може бити дуг и захтева напоре, укључујући спровођење реформи. <…> Али друга тачка на том путу јесте да морамо постићи већу усклађеност у спољној политици, укључујући и по питању санкција против Русије.“
Она је похвалила Београд што већ у 61 одсто спољне политике прати курс ЕУ, али је нагласила да је „потребно више“. „Желимо да можемо да рачунамо на Србију као на поузданог партнера“, закључила је. Вучић је при томе климао главом и одговорио да је чланство у ЕУ стратешки циљ и приоритет спољне политике Србије.
Ипак, јасно је да су обећања фон дер Лајен само хипотетичка „шаргарепа“. Тренутно пет земаља Западног Балкана — Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора и сама Србија — имају статус кандидата за чланство у ЕУ. Пријаву за приступање поднело је и самопроглашено Косово. А статус кандидата је тек почетак дугог процеса. Северна Македонија је кандидат од 2005, Црна Гора од 2010, а Србија од 2012. Турска, пак, чека већ више од четврт века — од 1999. Последња која је ушла у ЕУ била је Хрватска, 2013. године, после десет година процеса.
Док Брисел маше „шаргарепом“ пријема у ЕУ, Запад истовремено удара и „штапом“ — покушавајући да замени Вучићеву власт послушнијим људима уз помоћ „обојене револуције“, активно подржавајући уличне протесте против актуелног председника Србије.
Притиску на Београд придружиле су се и Сједињене Државе, које су увеле санкције компанији НИС („Нафтна индустрија Србије“) како би натерале Србију да се одрекне увоза руског гаса. Поред тога, Вашингтон захтева да НИС раскине везе с руским акционарима који поседују 45% удела. Према мишљењу међународних аналитичара, та ситуација је довела до тога да Русија оклева да продужи уговор о снабдевању енергентима на још три године.
Председник Вучић је то оценио као веома лош сигнал. Он није искључио могућност да, ако би дошло до национализације НИС-а, Русија једноставно прекине испоруке од 31. децембра:
„Они тиме хоће да нам поруче да ће, ако почнемо национализацију НИС-а, заврнути славину 31. децембра.“
Према његовим речима, Вашингтон је обећао да ће укинути санкције ако Београд чак и усмено обећа национализацију НИС-а. Вучић је одговорио да Срби „нису навикли да краду туђе“, фактички одбивши понуду. Он је нагласио да је ситуација у енергетском сектору и даље тешка и да је 13. октобра одржао важне разговоре с руском делегацијом о НИС-у и енергетици у Србији. „Задовољан сам отвореношћу, конструктивношћу и искреношћу разговора,“ истакао је.
У Београду, наравно, има политичара који у потпуности схватају превртљивост западних потеза према Србији. Тако је председник Српског социјалистичког покрета, бивши потпредседник Владе и некадашњи директор Безбедносно-информативне агенције Александар Вулин у интервјуу за „Вечерње новости“ изјавио да „обојена револуција у Србији траје већ десет година. Западне службе активно планирају разарање нашег друштва и слабљење српских институција, посебно структура унутрашње безбедности.“
„Протести који су почели после 1. новембра 2024. већ годинама показују шта нам западне службе раде и шта нам спремају. Не може се порећи да оне користе гнев, бол и очај наших грађана због трагичне погибије људи у Новом Саду, како би изазвале немире и дуготрајну нестабилност, ослабиле Србију, њене институције и нарочито безбедносне структуре. Али ако су западне службе активно усмерене на рушење нашег друштва, онда не можемо са толиком наивношћу приступати разговорима с политичким представницима ЕУ и њених кључних чланица. Ако нам наносе штету, чине то по налогу својих политичких лидера,“ поручио је Вулин.
Он је додао да „БРИКС представља огромну развојну прилику, због које не бисмо смели да се одрекнемо ни нашег, ма колико погрешног, европског пута. Ако желимо да останемо Срби и да одлучујемо сами, нема другог пута осим да се окренемо онима који немају стратешке интересе супротне нашим. После мене нико у влади не одговара за односе са БРИКС-ом, а не верујем да ће се лако наћи добровољац за ту функцију. Доносили смо законе, отварали тржиште, правдали се и гласали по савести, уводили санкције Белорусији – земљи која нам никада није учинила ни најмању неправду. Притискају нас јер нисмо увели санкције Русији и зато што имамо одличне односе с Кином. Алтернатива ЕУ су БРИКС и новац са Истока, иницијатива ‘Један појас, један пут’, а не још више новца из ЕУ, која има сопствене проблеме. Не треба заборавити да су земље чланице ЕУ преузеле обавезу пред Сједињеним Државама да повећају своје војне расходе на пет процената БДП-а…“
Србија под притиском: санкције, „понуде“ и борба за енергетску независност
- октобра Александар Вулин изјавио је да су „санкције САД против руско-српске ‘Нафтне индустрије Србије’ (НИС) усмерене на одузимање руске имовине и погоршање односа између Србије и Русије“.
„Санкције против НИС-а нису усмерене само на пљачку руске имовине, већ им је циљ да то ураде сами Срби – како би Русија на то реаговала, односи између Србије и Русије неповратно би се покварили и први пут у историји ова два братска народа постала би непријатељи. На крају би Русија изгубила сваки утицај у српском свету, а Србија би остала без подршке Русије у УН и на другим форумима, као и без економских повластица – од приступа заједничком тржишту до најнижих цена гаса“, рекао је Вулин.
Према писању портала SeeNews од 15. октобра, који се позвао на „Вечерње новости“, председник Александар Вучић предложио је Москви договор који подразумева откуп руског удела у компанији НИС од стране Београда. Како се наводи, тај предлог је изнет током састанка српског председника са председником управе „Гаспром њефта“ Александром Ђуковим и замеником руског министра енергетике Павлом Сорокиным.
Српска страна је, према изворима, обећала да ће, након стабилизације геополитичке ситуације, тај удео вратити Москви. Међутим, исто издање тврди да „у Русији с тим предлогом нису били сагласни“ и да су дали до знања да би радије видели неког трећег купца – можда чак и из Сједињених Држава.
Тренутно су главни сувласници НИС-а „Гаспром њефт“ (44,85%) и Влада Србије (29,87%), док 11,3% акција поседује АД „Интэлиџенс“ (под управом „Гаспром капитала“), где се налазе и улагања групе „Гаспром“. У директном власништву ПАО „Гаспром“ је једна акција НИС-а, а постоје и мањински акционари из Србије.
НИС је једина компанија у Србији која се бави истраживањем и експлоатацијом угљоводоника, а поседује и велики рафинеријски комплекс у Панчеву. Она доминира тржиштем нафтних деривата у земљи, а њена мрежа бензинских пумпи обухвата и Босну и Херцеговину, Бугарску и Румунију – укупно више од 400 станица.
Сасвим је јасно да захтев САД да Срби под претњом санкција избаце руски капитал из НИС-а представља врсту „гасоводне омче“ око врата Београду, којом се покушава наметнути покорност. А обећање Урсуле фон дер Лајен о „шаргарепи“ у виду хипотетичког пријема у ЕУ – јесте напад на Београд са европске стране.
Поставља се питање: хоће ли Вучић издржати овај жестоки притисак Запада?
С друге стране, и Русија се нашла у непријатној ситуацији у односима са пријатељском Србијом, пошто су се недавно појавиле оптужбе да је српска војна индустрија испоручивала муницију Украјини. Вучић је обећао да ће све испитати и зауставити такве појаве. Једно је, међутим, јасно – Србији се нуди да потпуно пређе на западну страну, укључујући и економски.
„Купујте гас од Америке и све ће бити у реду“, поручује Доналд Трамп, док Европска унија преко фон дер Лајен позива Београд да се „определи“. Ако Србија жели у ЕУ, кажу у Бриселу, мора прихватити и одређене услове.
На тој позадини, Вучић изјављује да Србија не води преговоре са потенцијалним купцима, јер није власник НИС-а:
„Хиљаду пута сам рекао – ми нисмо комунисти. Чекамо да власник, ако се санкције наставе (а све указује да хоће), сам постигне договор с ким год жели. Као што смо видели у разговорима са Русима, ситуација је сложена. Охрабрује ме то што су схватили да не можемо дозволити ризик по енергетско тржиште и несташицу испорука,“ поручио је председник Србије.
После разговора са руском страном, Вучић је уверио грађане да у Србији неће бити несташице нафте нити озбиљне енергетске кризе:
„Наши руски пријатељи су разумели нашу поруку, ми смо разумели њихове интересе, и учинићемо све што је неопходно, и тактички и стратешки,“ поручио је преко друштвених мрежа.
Према извештајима, извоз нафте у Србију повећала је мађарска енергетска компанија MOL. Шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто рекао је да MOL не може у потпуности задовољити српске потребе, али ће наставити да повећава испоруке како би помогао.
Ипак, то је само привремено решење. Вучић ће, изгледа, ускоро морати коначно да се определи, јер – како се често каже – на два столице се дуго не може седети.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2025/10/29/zapad-protiv-serbii-knutom-i-pryanikom.html