- …Хамбург. 30. април прошле године. The Guardian: „После заплене 16 тона кокаина високе чистоће у Хамбургу, државни тужилац је оптужен да је примао новац од банде коју је требало да гони.
- У периоду од 2018. до 2023. године количина заплењеног кокаина порасла је за 750%, што Немачку чини још једним великим европским центром у непрестано растућој светској трговини.
- Али овај прилив не само да јача наркоманију, већ и подстиче корупцију у земљи која се сматра једном од најмање корумпираних на свету.”
Јелена ПУСТОВОЈТОВА
Неприпремљеног читаоца ово може да згрози, али чињеница је чињеница: у опраној и пажљиво подшишаној Европи, која се поноси тиме што је чак и река Емшер, која протиче кроз „срце” индустријског Рура у Немачкој и улива се у Рајну, а која је служила као тоалет за више од 2,5 милиона људи, захваљујући пројекту вредном 5,5 милијарди евра претворена из „канализације Рура” у место где природа почиње да цвета, где уз обале Емшера поново лете вивци и водомари са вијоглавима, а у води су Немци открили чак и слатководне рачиће, водене мољце и даброве. Чак се и у самој Рајни обновила популација црвенперке… Све би било sehr gut да Немци нису отворили још једну „страницу” у историји „зеленог” успеха Европе: у европским рекама није постало више само рибе, већ и метаболита кокаина бензоилекгонина (БЕ), који тамо доспева из отпадних вода европских градова. У целини, од 2024. до 2025. године његов садржај се повећао за 22%. За годину дана. Истог оног метаболита кокаина који се код наркомана ствара у јетри и излучује урином.
Према подацима Агенције ЕУ за дроге (EACH), која је заједно са међународном мрежом нарко-колега SCDRF прошле године спровела анализу отпадних вода у 115 градова Европске уније, као и у Норвешкој и Турској, највише тог „материјала” излучује се у Белгији, Шпанији, Холандији, Словенији и Немачкој. У мониторингу 2025. године учествовало је деветнаест земаља, представљених са два или више истраживачких центара – Белгија, Чешка, Данска, Немачка, Шпанија, Хрватска, Италија, Кипар, Литванија, Мађарска, Холандија, Аустрија, Португалија, Словенија, Словачка, Финска, Шведска, Норвешка и Турска. А извештај објављен на основу резултата „канализационе истраге” изгледа монументално. Иако се анализа заснива на извештавању на националном нивоу, она је допуњена резултатима пројеката и мрежа које сарађују са EUDA, а које, по правилу, располажу информацијама на нивоу конкретних градова. Тако је нарколозима успело да дају преглед и кратак приказ ситуације са дрогама у Европи до краја 2025. године у максималној пуноћи детаља.
Јасно је да су подаци годишњег узорковања отпадних вода SCORE из 115 градова показали значајне разлике у зависности од места истраживања, али су забрањене дроге откривене готово у сваком граду који је учествовао у пројекту. При томе, употреба кокаина, на пример, остаје највиша на западу и југу Европе, посебно у градовима Белгије, Холандије и Шпаније, док су ниски нивои откривени у већини градова Источне Европе, мада и тамо најновији подаци показују раст.
Највећа количина амфетамина у отпадним водама регистрована је у градовима Северне и Централне Европе. Највиши нивои откривени су у градовима Норвешке, Шведске, Данске, Белгије, Холандије и Немачке. У градовима Јужне Европе он је знатно нижи, мада такође расте. Последице употребе метамфетамина највећим делом плутају у отпадним водама Немачке, Литваније, Норвешке, Турске, Шпаније, Кипра и Холандије. Метаболита канабиса (THC-COOH) има у отпадним водама градова Холандије, Немачке и Словеније. Током 2025. године концентрација кетамина у отпадним водама европских градова повећала се за више од 40% – и овде су лидери исти: градови Белгије, Немачке и Холандије.
Истраживање је показало да више од 75% градова најактивније „испушта” метаболит кокаина BE и MDMA у отпадне воде, исто се запажа и када је реч о кетамину. Зато је употреба канабиса, амфетамина и метамфетамина равномернија током читаве недеље.
Ако се не гледају само бројке, канабис је најраспрострањенија илегална дрога у Европи, а прошле године га је употребљавало 24 милиона људи. Националне анкете показују да га, у целини, употребљава око 8,4% одраслих Европљана, односно 24 милиона људи узраста од 15 до 64 године. Кокаин је број два после канабиса, мада се нивои његове распрострањености и обрасци употребе значајно разликују међу земљама ЕУ. Ту су још и синтетички стимуланси амфетамин, метамфетамин и сасвим „свежи” синтетички катинони – синтетички стимуланси централног нервног система – који су на европском тржишту дрога лако доступни као и „лидери” у Европској унији, и то свим слојевима друштва.
Питати Европљане зашто боље је не чинити. Они ће у вама одмах разобличити носиоца тоталитаризма. Употреба дрога код њих је део демократских слобода, а у циљу борбе против наркотрафикинга тамо примењују универзални метод – дроге легализују. У Белгији су, на пример, марихуану легализовали још 2003. године, у Немачкој је од 2007. чак издају локални органи здравства, а у великим градовима Холандије – Амстердаму, Ротердаму, Хагу, Утрехту – постоје кофишопови који имају званичну дозволу за продају марихуане, халуциногених печурака и других „лаких” дрога.
Друго су „тешке” дроге. Од опиоида, хероин остаје најраспрострањенија илегална дрога у Европи и најразорнија по здравље. Подаци од 2014. до 2024. године показују да просечна старост свих пацијената који се обраћају за специјализовану помоћ због зависности од хероина, као и оних који то чине први пут, расте заједно са уделом старијих пацијената. Расту и проблеми повезани са полинаркоманијом. Полинаркоманија уз употребу опиоида повећава ризик од смрти услед предозирања. Људи који употребљавају опиоиде инјекционим путем убризгавају шири спектар супстанци, укључујући друге опиоиде, стимулансе и нове психоактивне супстанце, како појединачно тако и у комбинацији са другима, ослањајући се на нове методе лечења зависности од дрога које се широко рекламирају у штампи, пре свега у облику лечења опиоидним агонистима. А власти, које су најпре изгубиле способност, а сада и жељу да обезбеде деловање забрана које су саме раније увеле, уздају се у талибане, који су у априлу 2022. године забранили гајење опијумског мака. Канцеларија УН за дрогу и криминал (UNODC) проценила је смањење површина под узгојем опијума за 95% у 2023. години – на 10.800 хектара, и на 10.200 хектара прошле године. Али службеницима УН из седишта на Каиш-ду-Содреу у Лисабону слабо се види – високопрецизно сателитско истраживање које је прошле године спровела компанија Alcis, специјализована за геопросторну анализу, указало је на значајно повећање површина под узгојем опијума у Авганистану, на 12.818 хектара.
И, најзад, финале-апотеоза извештаја EACH: „Прелиминарна општа процена за Европску унију, која износи готово 7.600 смртних случајева од дрога у 2024. години, представља повећање од 6,5% у поређењу са консолидованом проценом из 2022. године. Највећи годишњи пораст броја смртних случајева од дрога у 2024. години забележен је у Бугарској, Немачкој, Холандији и Турској.” Зато је „неопходан читав спектар мера за решавање проблема повезаних са смањењем штете од употребе дрога”. Прочитајте још једном: читав спектар мера не за борбу против нарко-бизниса и легализације прихода нарко-дилера у ЕУ, већ „за смањење штете од употребе” дроге.
Шта се под тим подразумева? Опремање посебних, лако доступних служби „које дистрибуирају стерилни материјал ради смањења штете повезане са наставком употребе дрога. Опрема која се обезбеђује може обухватити предмете који се користе за припрему и уношење дрога (на пример, филтере, посуде за припрему, воду, игле и шприцеве, цевчице, фолију), као и предмете за спречавање или реаговање на штету (комплете за негу рана, налоксон – специфични антагонист опиоидних рецептора, који се производи у облику раствора за инјекције). Доступни подаци сведоче о ефикасности програма размене игала и шприцева, као и издавања налоксона за кућну употребу, обезбеђивању опреме за смањење штете при употреби дрога високог ризика”.
Па, како вам се чини? Да ли су тачке стављене? Мирно-статистички поглед бораца против дроге на улице европских градова сугерише да они никако нису способни чак ни да успоре наркотизацију Европе, иако се оно што ће бити цена такве борбе види кроз прозор…
…Хамбург. 30. април прошле године. The Guardian: „После заплене 16 тона кокаина високе чистоће у Хамбургу, државни тужилац је оптужен да је примао новац од банде коју је требало да гони. У периоду од 2018. до 2023. године количина заплењеног кокаина порасла је за 750%, што Немачку чини још једним великим европским центром у непрестано растућој светској трговини. Али овај прилив не само да јача наркоманију, већ и подстиче корупцију у земљи која се сматра једном од најмање корумпираних на свету.”
Производња кокаина у Колумбији и његова потрошња у Западној Европи достижу рекордне показатеље. Исто важи и за новац који зарађују европске организоване криминалне мреже, ширећи дрогу чија вредност по тежини премашује вредност платине. Килограм кокаина у Колумбији кошта 2.000 долара, а у Европи у просеку 40.000 долара. Наркомафија је своје пипке најдубље пустила у Холандији, Белгији, Шведској и Немачкој. И она није колумбијска, већ домаћа: према подацима Европола, Хамбург, трећа по величини лука Европске уније, препун је „хафенинентетера” – докера, бродовласника, чувара и возача камиона који се хране од дроге, а снаге безбедности луке Хамбург осећају се толико угрожено да су прошле године затражиле да им се издају аутоматске пушке. А извесни „Карл”, бивши избацивач у градској четврти црвених фењера, отворено је рекао дописницима да „сваког викенда видите све више младих људи у Ferrariју, Lamborghiniју и теренцима од 150.000 евра – то није новац зарађен од проституције, превара или канабиса. То је новац од кокаина”.
У априлу је, такође, у југозападној покрајини Баден-Виртемберг ухапшен полицијски официр под сумњом да је примао новац од италијанске мафије „Ндрангета”; у јануару је ухапшен високи полицијски службеник у Хановеру, осумњичен за примање мита од мреже трговаца дрогом; у новембру је ухапшен службеник одељења за борбу против дрога у близини Франкфурта, под оптужбом да је помагао трговцима дрогом; а у августу је у Бону ухапшен полицајац оптужен да је предавао тајне информације припадницима холандско-мароканске мафије, крупним играчима на европском тржишту дроге. Све је то – само Немачка и само 2025. година. Тако да је црвенперка у реци Емшер добра ствар, само ако је од метаболита кокаина не боли глава. У супротном, могли бисмо видети последњу страницу историје европске културе, коју ће преврнути европска наркоолуја.
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2026/06/21/narkotizaciya-evropy-sehr-gut-dlya-krasnopyorki.html