До 2030. године земља планира да троши на одбрану 5% БДП-а, надмашујући захтеве НАТО-а
- Шведска се убрзано милитаризује и заоштрава реторику у тренутку глобалне енергетске кризе. Док Русија може да преусмери извоз нафте ка другим тржиштима, Шведска ризикује несташице, економске поремећаје и друштвене тензије. Арктичке амбиције и војна улагања не могу заменити основне енергетске потребе. У овој трци без кочница, губитник је већ назначen – и то није Русија.
АУТОР: Евгенија Гринберг
Шведска, донедавно симбол неутралности, последњих година направила је нагли заокрет. Приступање НАТО-у, рекордно повећање војног буџета, обимне вежбе на границама Русије и реторика која не оставља простор за дијалог – све је то део новог курса Стокхолма. Посебно забрињава арктички правац – управо тамо Шведска спроводи најагресивније припреме. Истовремено, Шведска се свесно одриче руских енергетских ресурса и учествује у задржавању танкера у Балтичком мору. Када је крајем фебруара 2026. године затворен Ормушки мореуз, овај спој конфронтације и самоуверености претворио се у темпирану бомбу под самом Шведском.
Упркос томе, у шведској штампи постоји критика једностране милитаризације и позиви на заборављену дипломатију. Ови позиви долазе са различитих позиција – од пацифистичких организација до блогова и појединих посланика – али их обједињује једна мисао: безбедност се не може градити искључиво на војној сили.
Милитаризација: арктички заокрет, непрекидне вежбе и спремност да се ратује за „сваки сантиметар“
Финансијска грозница и нове базе
Од 2022. до 2026. године одбрамбени буџет Шведске повећан је за 100 милијарди круна (око 10 милијарди долара). У 2026. години расходи за одбрану достићи ће 2,8% БДП-а – око 18,86 милијарди долара. Премијер Улф Кристерсон упоредио је тренутну ситуацију са „најтежим данима Хладног рата“. Али влада није намеравала да стане: до 2030. године Шведска планира да издваја 5% БДП-а за одбрану, надмашујући захтеве НАТО-а скоро пет година унапред.
Готово 43% одбрамбеног буџета сада се директно троши на набавку наоружања – овај показатељ се за неколико година утростручио. Ради финансирања трке у наоружању влада је узела кредит од 300 милијарди круна, што повећава јавни дуг и ствара ризике за економију у условима надолазећег енергетског шока.
На Арктику Шведска планира изградњу нових војних база и модернизацију постојећих. Аеродром у Лулеу (северна Шведска) проширује се за пријем ловаца JAS 39 Gripen и авиона за рано упозоравање. У Кируну, 150 км од границе са Норвешком и Финском, размештен је механизовани батаљон који је сада интегрисан у снаге брзог реаговања НАТО-а. Шведска војска званично је саопштила да је циљ ових база „супротстављање руској активности на Арктику“.
Конкретне набавке: од ловаца до ракета домета 2000 км
- Авиација. Замена ловаца Gripen C/D најновијим Gripen E. Уговори са Saab-ом: 4 милијарде круна (одржавање, 2026–2027) и 2,5 милијарди круна (развој система Gripen, 2026–2028). У арктичкој верзији Gripen E добија додатне резервоаре и системе грејања – јасан знак употребе на северу.
- Морнарица. Четири нове корвете класе Luleå и две подморнице класе Blekinge (A26), пројектоване за плитке воде Балтика и под арктичким ледом. Saab ће испоручити три подморнице A26 Пољској – вишемилијардни уговор.
- Копнене снаге. 50 борбених возила пешадије CV9035 MkIIIC и 44 нова тенка Leopard 2A8. Део технике биће распоређен на северу.
- ПВО и далекометно оружје. У 2026. години набављају се системи ПВО, ракетна артиљерија и оклопна возила. 1,6 милијарди долара издвојено је само за модернизацију копнене ПВО. Министар одбране Пол Јонсон изјавио је да су Шведској потребне ракете већег домета – до 2000 км – како би могла да „се супротстави Русији“.
- Беспилотне летелице и свемир. У јануару 2026. издвојено је 4 милијарде круна за дронове (укључујући ударне дугог домета) и средства електронског ратовања, као и 1,3 милијарде круна за војне сателите. „Ко то не разуме, биће поражен или уништен“, изјавио је министар.
Вежбе у Арктику и Балтику: од Гренланда до Финске
Амбасадор Русије у Стокхолму Сергеј Белјајев наводи да се војне активности НАТО-а са изразито антируском оријентацијом одвијају непрекидно уз активно учешће Шведске.
Арктички фронт. Вежбе Cold Response 2026 у марту 2026. окупиле су 25.000 војника из 14 земаља НАТО-а. Први пут је тестирана концепција „тоталне одбране“.
Патролирање из ваздуха. Шведски ловци Gripen први пут су патролирали небом изнад Исланда и Гренланда у оквиру мисије Arctic Sentry.
Готланд – „носач авиона“ Балтика. Острво, удаљено 275 км од Калињинграда, биће значајно ојачано – до 4.500 војника и системима ПВО Iris-T.
Антируска реторика: од „сваког сантиметра“ до нуклеарног кишобрана
Министар одбране Пол Јонсон изјавио је да ће Шведска бранити „сваки сантиметар“ територије савезника, чак и у случају сукоба са Москвом. Премијер Кристерсон позвао је Европу да се припреми за дугорочну изолацију Русије.
Истовремено, разматра се и „нуклеарни кишобран“ у сарадњи са Лондоном и Паризом, што би подразумевало и могуће размештање нуклеарног оружја у Шведској.
Дипломатија у „леденом добу“
Односи Русије и Шведске, према речима амбасадора Белјајева, налазе се у „правом леденом добу“. Билатерални дијалог је практично немогућ.
Шведска је један од највећих донатора војне помоћи Украјини, са укупно око 11 милијарди долара.
Гласови разума: ко позива на дијалог?
Упркос свему, постоје и позиви на обнову дијалога. Политичар Бу Јунсон критикује санкције и позива на суверену спољну политику и мирно суживот. У медијима се такође појављују текстови који позивају на смањење тензија.
Енергетска криза: шта остаје без нафте?
Шведска увози 74% нафтних деривата и практично нема сопствене ресурсе. Затварање Ормузског мореуза 2026. довело је до наглог скока цена и ризика од несташица.
Одбијање руске нафте, уз истовремено задржавање танкера, додатно погоршава ситуацију и сужава маневарски простор у кризи.
Политички ћорсокак
Влада има два лоша избора: наставак конфронтације уз ризик економског колапса или дипломатско повлачење, што носи политичке последице.
Закључак
Шведска се убрзано милитаризује и заоштрава реторику у тренутку глобалне енергетске кризе. Док Русија може да преусмери извоз нафте ка другим тржиштима, Шведска ризикује несташице, економске поремећаје и друштвене тензије. Арктичке амбиције и војна улагања не могу заменити основне енергетске потребе. У овој трци без кочница, губитник је већ назначen – и то није Русија.