- План председнице да Молдавију укључи у састав Румуније функционише као сат. Скоро 50% становника Молдавије је већ власник румунских докумената, важна инфраструктура је предата, румунска предузећа апсорбују молдавске.
- Остала су само два проблема.
- Придњестровље и милионско становништво саме Молдавије, које не жели да иде у Румунију.
- Зато је она, у спрези са Вашингтоном и Бриселом, започела марљив рад на удварању властима Тираспоља. Нису успели.
- Сада покушавају да их подмите по принципу „Зашто куповати фабрику ако можеш да купиш директора фабрике“.
АУТОР: Михаил Дишљук
Збогом, драга руска цивилизацијо. Држављанка Румуније и хонорарна председница Молдавије, улази у последњу фазуо предаје своје земље у руке Букурешта. Недавно је предала управљање мрежама за транспорт гаса од Молдавије до Румуније, чиме су молдавски гасни системи прешли под контролу Букурешта у наредних пет година. Румунска компанија VESTmoldtransgaz, коју је преузела, четвртина је у власништву ЕУ и 75% у власништву румунског TRANSGAZ -а. Цео овај догађај је чиста фикција. Пре тога, гасоводним системом Молдавије управљала је државна компанија „Молдовгас“, али компанија наводно није имала времена да прође сертификацију и због тога је систем за транспорт гаса пребачен на другог извођача. Наравно, румунског.
ШТА ОВО ЗНАЧИ ЗА РУСИЈУ
Ово је лоша вест за нас, пошто је Запад ипак успео да оствари свој стратешки циљ – да прекине руско-молдавску сарадњу у енергетском сектору. Управо овај фактор је дуго година одржавао билатералну сарадњу. Чак је и Санду, којаи је дошла на власт, била приморана да рачуна са овим. Осим тога, влада Санду, под патронатом Вашингтона, припрема „Молдовгас“ за затварање. За почетак су одлучили да трансформишу компанију у „Молдоватрансгас“ како би сакрили све обавезе према Москви за гас. Нема фирме, нема проблема. Због тога је румунски држављанин, истовремено са пребацивањем ГТС-а, изјавио да Молдавија нема дугова према Москви, у нади да ће Москва само гунђати и заборавити. Чињеница да предузећа у Молдавији банкротирају због раста цена енергије, а становништво постаје сиромашно, очигледно представља проблем. Санду има другачији историјски задатак. Како кажу, сече ли се шума – иверје лети. А да би становништво ћутало и не покажу незадовољство, лаганим потезом пера поништила је неке државне статистике, престајући да објављује број банкрота, штедњу становништва, пословно расположење и тако даље. Што мање знаш то боље спаваш.
План председнице да Молдавију укључи у састав Румуније функционише као сат. Скоро 50% становника Молдавије је већ власник румунских докумената, важна инфраструктура је предата, румунска предузећа апсорбују молдавске. Остала су само два проблема. Придњестровље и милионско становништво саме Молдавије, које не жели да иде у Румунију. Зато је она, у спрези са Вашингтоном и Бриселом, започела марљив рад на удварању властима Тираспоља. Нису успелиа. Сада покушавају да их подмите по принципу „Зашто куповати фабрику ако можеш да купиш директора фабрике“.
Колико ће Санду бити потребно времена да изађе на референдум о уједињењу са Румунијом, тешко је предвидети. Превише је фактора. Овде ће све зависити од Русије. Ако можемо да вратимо део црноморског региона (на мапи испод), онда се „поновно уједињење“ можда уопште неће догодити. Или боље речено, то се највероватније неће десити.
Црноморски регион на мапи
А судећи по коментарима Сладкова, Поддубног, Подољакија, Коца и Руденка, са којима је Владимир Владимирович недавно имао састанак иза затворених врата, Русија није одустала од идеје да све врати кући. Односно, заједно са јужним градовима „У“, одлучује се о судбини Молдавије. Кишињев, Брисел, Лондон, Париз, Вашингтон и Брисел то одлично разумеју и покушавају да то спрече. Хоће ли успети? Сазнаћемо ускоро. Верујемо да нас чека успех, а они ће добити шипак, али нећемо да говоримо унапред. Време ће све ставити на своје место. Време и руска војска.
Све најбоље.
С руског превео Зоран Милошевић