Бадњи дан је неодвојиви део суштине прослављања рођења Богомладенца Христа
Паљење бадњака на Бадњи дан један је од најпрепознатљивијих обичаја српског народа, али и један од оних који често изазивају питање шта је у њему изворно хришћанско, а шта припада слоју народног предања.
Док се у градовима све чешће своди на јавне манифестације и симболичне ломаче, у свом изворном облику паљење бадњака представља дубоко укорењен обичај који је временом добио јасно православно тумачење.
Бадњи дан је неодвојиви део суштине прослављања рођења Богомладенца
Српска православна црква у својим званичним објашњењима наглашава да паљење бадњака није пуки фолклорни реликт, већ обичај који је кроз векове уклопљен у празновање Рођења Христовог, и као такав, Бадњи дан је неодвојиви део суштине прослављања доласка Богомладенца.
Више пута је истакнуто да бадњак симболизује дрво које су, по предању, витлејемски пастири донели да огреју пећину у којој се родио Христос. Ватра која се пали на Бадње вече тако постаје знак топлине, светлости и живота, али и најаве доласка Онога који је, по хришћанском учењу, Светлост света.
Празник који у центар ставља оваплоћење Бога
У том смислу, паљење бадњака није самосталан ритуал, већ увод у Божић, празник који у центар ставља оваплоћење Бога и Његов улазак у људску историју и домострој спасења. Бадњак се пали на крају строгог поста, у тишини Бадњег дана, као симбол ишчекивања и духовне припреме.
Управо зато Црква инсистира да се обичај не одваја од литургијског живота и молитве, јер без тога губи свој суштински смисао.
Шта о овоме говоре етнолози и историчари културе?
Истовремено, етнолози и историчари културе указују да бадњак носи и јасне трагове старих словенских веровања, посебно култа храста као светог дрвета и ватре као симбола обнове живота.
Тај слој предања није спорна чињеница, али је важно разумети да је хришћанство у српском народу такве елементе временом преобликовало и испунило новим, јеванђелским значењем. Тиме, Црква није рушила народне обичаје, већ их је усмеравала ка Христу, дајући им духовни садржај.
Која је симболика варница које избијају из бадњака?
Зато се и симболика варница које избијају из бадњака у народу тумачи двојако. Са једне стране, оне су знак благослова, здравља и напретка у новој години, што припада традиционалном народном слоју.
Са друге стране, у хришћанском читању, светлост ватре постаје слика Христове благодати која се шири и обасјава дом, породицу и заједницу.
Спољашња форма не сме истиснути литругијску суштину празника
Савремена пракса масовног паљења бадњака испред храмова, која је посебно заживела последњих деценија, такође је добила црквено оправдање као саборни чин, али свештеници све чешће упозоравају да спољашња форма не сме потиснути суштину празника. Без молитве, поста и учешћа у богослужењу, бадњак остаје само обичај, лишен оног смисла који му је православна вера дала.
Код православних хришћана је очувана древна хришћанска, непрекинута традиција и искуство, црквенолитургијско – без Духа Светога нема хришћанства, нема ни Христа без Њега. „Он је Тај Којим једино можемо познати у Исусу Христу – Сину Божијем (1. Кор. 12,3) и у Сину Божијем познати Бога Оца.
Заиста је наша вера битно зависна од Духа Светога, и Он је, како каже један православни теолог, тајанствена Личност, која се из смерности повлачи, не иступа у први план, а све Он чини и све Он делује, све Он заиста остварује, оприсутњује, и нас надахњује а Сам се Он повлачи, уступајући све Оцу и Сину, као што се и Син повлачио и све уступао и придавао Оцу.
Његова улога, деловање, служба, Његова -икономија- тј. Домострој, који није посебан него је један и исти Домострој Сина – јединствени домострој све Свете Тројице. Његово дело је изразито дело љубави, утехе и надахнућа а то значи дело смирења и Он је сав у служби Богочовечанске Тајне Сина, као што на свој начин и Бог Отац нас упућује ка Сину а Син опет све приноси и придаје Оцу и све приписује Духу.“
Симболичан улазак у тајну Божића
Паљење бадњака, дакле, није ни пагански остатак који треба одбацити, ни магијски чин који сам по себи доноси срећу.
У православној традицији он представља симболичан улазак у тајну Божића, подсећање на скромност витлејемске пећине и на светлост која долази у свет кроз Христа. Управо у том споју вере и предања лежи разлог зашто је бадњак опстао вековима и зашто и данас има снажно место у духовном и културном идентитету српског народа.
ИЗВОР: Компасинфо