• Украјинским тајним службама умало је пошло за руком да ликвидирају генерал-потпуковника Владимира Алексејева, заменика шефа војне руске обавештајне службе ГРУ.
• За разлику од претходна три случаја, када је у ликвидацијама генерала Кирилова, Москалика и Сарварова коришћен експлозив, на Алексејева је испаљен цео шаржер метака из пиштоља „макаров”.

АУТОР: Игор Дамјановић

По свој прилици први заменик шефа ГРУ ипак је имао, за разлику од тројице претходно ликвидираних војних начелника, спољно обезбеђење адекватно високој функцији коју обавља. Стога, постављање експлозива под аутомобил или на вратима од улаза као у случају генерала Кирилова, није било изводљиво. Украјинске службе решиле су по свој прилици да заврбују станара, односно у комплекс где је живео генерал Алексејев инфилтрирају свог агента. Педесетчетворогодишња Зинаида Сребрицкаја од 2023. живела је у истом стамбеном комплексу као и генерал Алексејев. Према незваничним информацијама, Сребрицкаја је наводно међу станарима комплекса покушала да сазна шифру за отварање врата на улазу у коме живи први заменик шефа ГРУ.

Према снимцима забележеним надзорним камерама, атентатор је чекао на улици погодно време да уђе у улаз генерала Алексејева, у лифту у њега сасуо метке, мирно, и успео да изађе из зграде и да у снег, који је у другој половини јануара нападао преко пола метра, баци пиштољ и пригушивач. Убрзаним кораком кренуо је ка аутобуском стајалишту, ушао је у возило јавног превоза и отишао право на аеродром „Шереметјево”, одакле је првим авионом одлетео у Дубаи.

Као непосредног извршиоца руски истражни органи и тајне службе брзо су идентификовале шездесетшестогодишњег Љубомира Корбу, рођеног у Тернопољу на западу Украјине. У родном граду од 1993. управљао је приватном компанијом коју 2009. године гаси и 2013. сели се у Русију. Убрзо стиче руско држављанство и почиње да ради као возач грађевинских машина. Његов саучесник, годину дана млађи Виктор Васин, према незваничним информацијама, бивше је војно лице. Завршио је Кемировску академију везе и службовао је у руској ратној морнарици. Последњих година радио је као стражар у фабрици намештаја, имао је дугове, а на друштвеним мрежама често је критиковао руску власт.

Васин је ухапшен дан након атентата у Москви, а Корба непосредно након слетања у Дубаи. Наредне вечери експресно је враћен у Москву. Слично се десило и у априлу прошле године када је Турска у Русију експресно вратила Игњата Кузина, убицу генерала Јарослава Москалика. Према тврдњама медија, трећи члан групе Зинаида Сребрицкаја, комшиница генерала Алексејева, побегла је у Украјину. Појединости нису појашњене, али из Русије у Украјину могуће је данас побећи прелазећи територије неколико земаља, што указује да је Сребрицкаја отишла данима пре атентата.

Како саопштавају лекари, тешко рањени генерал Алексејев хитно је оперисан и наредног дана је дошао свести, пребродивши опасност по живот. Иначе и он је пореклом из данашње Украјине. Рођен је 1961. у Виницкој области. Бије га глас да је дао велики допринос у стварању легендарне „Вагнер групе” и да је био један од ретких из руског војног врха који је код њихових припадника уживао велико поштовање. Ипак, у ноћи када је почела побуна „Вагнера” крајем јуна 2023. године, Алексејев је у видео-обраћању осудио њихов чин и већ сутрадан отишао у зграду Команде јужног војног округа у Ростову на Дону да директно преговара са Јевгенијем Пригожином. Слови такође за генерала који је често практиковао иновације и доносио одлуке које су одударале од стандардних војних доктрина. Орденом Хероја Русије одликован је 2017.

То што је Зинаида Сребрицкаја дуже од две године живела у комшилуку генерала Алексејева говори да је ова акција припремана дуго и темељно, као и да је Русија пуна украјинских агената, често обичних људи који живе повученим животом и не привлаче пажњу. Током боравка у ратној зони од неколико руских официра чуо сам да су украјинске службе на територији Руске Федерације годинама пре избијања рата закопале већу количину оружја и експлозива и да сада упућују атентаторе на те локације.

Посебно срамотан пример за руске тајне службе, правосудни систем и Министарство одбране јесте случај Александра Сучкова. Он је Наталији Вовк, официру Националне гарде Украјине, која је поставила експлозив под аутомобил Дарје Дугине, направио лажне путне исправе са којима је она након убиства побегла из Русије. Суд је поверовао Сучкову да није знао каква је намера и за кога ради Вовкова и осудио га на само три и по године затвора. Сучкову су поверовали и у Министарству одбране и прихватили су његову молбу да му се затворска казна замени за војну службу. Након потписаног уговора упућен је у Бријанску област на границу са Украјином. Првом приликом Сучков је пребегао у Украјину и о томе како је преварио органе своје домовине говорио за украјинске медије.

Покушај убиства као повод за прекид преговора

Индикативан је и моменат када се атентат десио, након што су у Абу Дабију прошли директни преговори Русије и Украјине, уз посредништво САД. Руску делегацију у Абу Дабију предводио је адмирал Игор Костјуков, непосредно надређени генералу Алексејеву у ГРУ-у. Стога, не треба да чуди што прве јавно изречене сумње руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова говоре да иза атентата стоје снаге које желе да се потпуно обуставе преговори Русије и Украјине.

ИЗВОР: Политика