Шта пише о њима један есперантски лист
- Дошао је светски рат, и изгледало је да ће Лужички Срби потпуно нестати.
- Са пажњом су лужичани посматрали ток рата дрхтећи за своју слободу и независност, радујући се сваком неуспеху баш своје рођене државе.
- После пада централних сила Пробудила се у тим Србима мисао о оцепљењу испод одвратног хиљадугодишњег јарма.
- 13. новембра 1918. установили су свој „Национални комитет“, чији је представник А. Барт, бивши посланик у саском парламенту.
Есперантски месечни лист за слепе „Ауроро“, који излази у Прагу доноси у своме последњем броју овај чланак о Лужичким Србима
Дошао је светски рат, и изгледало је да ће Лужички Срби потпуно нестати. Са пажњом су лужичани посматрали ток рата дрхтећи за своју слободу и независност, радујући се сваком неуспеху баш своје рођене државе. После пада централних сила Пробудила се у тим Србима мисао о оцепљењу испод одвратног хиљадугодишњег јарма. 13. новембра 1918. установили су свој „Национални комитет“, чији је представник А. Барт, бивши посланик у саском парламенту.
- јануара 1919. године прокламован је захтев за независну државу Лужичких Срба, а Барт је отпутовао у Париз да на Мировној Конференцији објасни стање Лужичких Срба.
Нажалост и поред свих настојања слобода није постигнута. Напротив, јер су ,ноги родољуби кажњени било затвором, било новчано. Такав је лсучај био са позантим лингвистом Калијком и листом Сербске новине од 25. августа 1921. који је објавио:
„Ми позивамо цело човечанство, јер покрет лужичана није више унутрашња, немачка, него сасвим међународна ствар. У Немачкој Републици стање лужичких Срба нимало се не избољшава; никаква гаранција није нам дата да ће стогодишње поњемчавање престати. У погледу наставе, администрације, економије и црквене управе, немамо ни једну институцију, која би водила рачуна о заштити наших права. Времену подјармљивања наше нације мора доћи крај. Ми молимо само да живимо према нашем карактеру и култури. Обраћамо се Лиги Народа и тражимо да нам немачка држава да оно што захтевамо и што нам је писмено загарантовано. При решавању проблема у Горњој Шлезији, захтевамо бар иста права, која се дају Пољацима. Зато сте ви, народи целог света, одговорни“.
Време, 6. јула 1924, стр. 3.
Хвала Богу да се неко сетио да пише о њима. Када ћемо загрлити сво наше потомство које су нам пружили ? Као што данас праве „косоваре“ тако направише и Французе и Немце (неми, нису хтели да говоре срБски) и Шпанце и Босанце и крвате и Македонце и Црногорце и Бугаре и Румуне и Украјинце…
* „потомство које су отуђили од нас“